Strateško opredeljenje Srpske napredne stranke na čelu sa Aleksandrom Vučićem je udaljavanje Srbije od Evropske unije. Treba to već jednom jasno da se kaže, a i Vučić bi bio najsrećniji da to može sebi da dozvoli, nego se plaši da će da izgubi deo glasova onih, kojima se baš i ne vraća preterano u devedesete. Zato i dalje Ana Brnabić i njen šef pričaju bajke o članstvu u EU kao strateškom opredeljenju Srbije, dok šuruju sa Vojislavom Šešeljem i njegovim radikalima i čine sve suprotno od onoga, što bi put ka evropskim intergracijama podrazumevao.

I nije samo Kosovo problem. Kosovski čvor je nerešiva nacionalna muka i ne zavisi samo od dobre političke volje naprednjačkih vođa, kao što samo od njihove volje zavisi dosezanje svih drugih tzv. evropskih standarda, to jest standarda parlamentarnih demokratija i slobodnih društava od kojih bi trebalo da bude popločavan put do Brisela, a na čijem se urušavanju zapravo njihova vlast zasniva.

Kada u izveštaju EK piše da Narodna Skupština ne radi kako valja, da ne kontroliše izvršnu vlast, da je sloboda medija zabrinjavajuća, da vlastodršci lažno tuže kritičke medije da bi ih zastrašivali, da su novinari izloženi pretnjama i govoru mržnje, da visoki državni zvaničnici planski sputavaju slobodu izražavanja, da je zabrinjavajuć politički i ekonomski uticaj na medije, da se vlastodršci ne obaziru na antizapadni narativ medija koje kontrolišu, da Vučićevi poslanici napadaju i kleveću pripadnike civilnog društva, da se veličaju ratni zločinci, da je pravosuđe pod konstantnim političkim pritiskom, da je korupcija rasprostranjena i da nema političke volje da se suzbije…, to je za Anu Brnbić "prepoznat napredak Srbije u svim ključnim oblastima“.

Naravno da to sve ne piše bukvalno tim rečima, ali tačno to znači šturi briselski, činovnički jezik kojim je Godišnji izveštaj EK napisan, a koji bi predsednica Vlade morala da razume.

Kada se tome još pridodaju privilegovani biznismen, neimar i borac za srpsku slobodu na Kosovu Milan Radoičić koji se slobodno šeta po Srbiji, bivstvovanje tek smenjenog Aleksandra Vulina, nezaobilaznost Milorada Dodika (sva trojica su pod američkim sankcijama), neuvođenje sankcija Rusiji, preferiranje poslovnih i kreditnih aranžmana sa Kinom ili Emiratima jer njih nije briga za transparentnost na kojoj insistira EU, onda je posve jasno da je strateško opredeljenje Srbije udaljavanje od Evropske unije.

A to je logično jer bi svako suštinsko približavanje Uniji za Vučića, Dačića i čitavu tu četu koja je na vlasti već 11 i po godina značilo rezanje grane koja njihovu vlast nosi.

Tako će građani Srbije posle 23 godine 17. decembra ponovo stajati pred izborom da li žele da se Srbija kreće u pravcu EU, ili da ostane u sve čvršćem zagrljaju Kine, Rusije, Emirata, Azerbejdžana i ostalih lepih zemalja sa političkim sistemima kompatibilnim sa naprednjačkim stremljenjima.

 

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com