Obično se zastave vide svuda po Nemačkoj kad se igra veliki fudbalski turnir. Velike na terasama, male na automobilima. Obično se u to doba i u kratkim pantalonama peku kobasice. I obično Nemci daleko doguraju.

"Katastrofa“, rekao je Tomas Miler posle jalove pobede protiv Kostarike (4:2) u četvrtak naveče u Kataru. Najrečitiji nemački fudbaler je nagovestio da se oprašta od reprezentacije i da mu nije lako. U drugoj utakmici grupe su Japanci posle Nemačke skinuli skalp i Španiji i tako Nemce poslali kući.

A kod kuće je hladno, gas i struja su skupi, umesto roštilja se po božićnim vašarima pije kuvano vino. I nigde nema zastava.

Ovaj tim "Elfa“ potvrdio je tezu kritičara da je u toku "sunovrat nekada velike fudbalske nacije“. Nemci su na prošli Mundijal u Rusiju došli kao svetski prvaci i strašno krahirali. Na Evropskom prvenstvu održanom prošle godine su se jedva bili provukli kroz grupu , ali odmah ispali u osmini finala. I sada Katar.

Nemački sportski novinari primećuju da se sa igračima kalibra Šloterbeka i Zilea u odbrani teško može čak i na japanske samuraje, a kamoli na neki tim svetskog ranga. U timu u kome dominira sastav minhenskog Bajerna na sredini terena vrca od talenta, u odbrani duva promaja, a napred nema rasnog golgetera da sa izvesnošću posprema lopte u mrežu.

"Novo ispadanje Nemačke nakon grupne faze na SP u fudbalu nije slučajnost, već je, još i više nego 2018, došlo sa najavom. I uprkos svemu tome, ovo je ipak blamaža“, piše "Zeksiše cajtung“ u jednom komentaru.

Bojkot televizijskih prenosa

Ali, o fudbalu se u okviru ovog SP najmanje govorilo. Više se pričalo o ljudskim pravima u Kataru, o stradalim gastarbajterima, podjarmljenim ženama, prokazanim homoseksualcima. I o bojkotu. Ideja da se iz protesta ne gleda fudbal, koja se ozbiljno primila samo u Nemačkoj, zahvatila je brojne knajpe (kafane), navijačke grupe i javne ličnosti.

Sudeći po kvotama gledanosti, taj bojkot se stvarno dešava. Prenos duela Nemačke i Španije gledalo je oko 17 miliona ljudi, protiv Japana manje od deset miliona, utakmice drugih reprezentacija retko su dobacivale do pet miliona. Inače je na prethodnim turnirima redovno 20-25 miliona Nemaca gledalo svoj tim.

Mnogo je pažnje poklonjeno sagi oko šarene kapitenske trake sa natpisom One Love koju je Fifa zabranila. Nemački igrači su, u znak protesta, prekrili usta rukom na zvaničnoj fotografiji pred uvodnu utakmicu. Vodeća novinska agencija dpa je to proglasila "velikom moralnom pobedom“.

Na pravoj strani istorije

Tek, gledanje ili negledanje prvenstva postalo je neka vrsta vododelnice u društvu, a ko gleda, osećao je potrebu da se pravda. U nekim komentarima je pak ocenjeno da je zbog uloge Nemačke u dva svetska rata na delu već tradicionalna nemačka potreba da se bude na "pravoj strani istorije“.

"Može biti da ogorčenim nepraćenjem fudbala ne činimo dobro, nego samo hoćemo da se osećamo dobro“, rečeno je u jednom komentaru radija Dojčlandfunk kultur. "Stav je vredna stvar. Ali ne ako služi kao privezak pred ogledalom. Ah, kako samo danas imam stav!“

Prigodno toj debati, Katar je ove sedmice saopštio da će isporučivati Nemačkoj tečni gas. Zli jezici bi rekli da je emirat poslao poruku: Fudbal u Kataru vam smeta, ali vam gas ne smeta?

U susret EP u Nemačkoj

Bilo kako bilo, Manuel Nojer i drugari su sigurno bili ekipa koja je ispraćena na Mundijal sa najmanje euforije i najviše mrgodnih pogleda kod kuće. Na njih kao da niko nije ni računao, a kanda će nekima biti i drago što su baš na "pustinjskom zimskom“ prvenstvu doživeli fijasko.

Još je godinu i po ostalo do Evropskog šampionata koji se igra baš u Nemačkoj. Sva je prilika da će se tada pričati manje o politici, a više o fudbalu. I da će se zastavice vratiti na balkone i automobile. Doduše, Nemcima će malo teže biti da do tada izmisle centarhalfa i centarfora.

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com