Predsednik Tadić i Predsednica sa dva prezimena raspisali su parlamentarne i lokalne izbore. Takoreći uglas, dobro u dva glasa, rekli da je na građanima da izaberu bolju budućnost. Dakle, i zvanično je moglo da počne. Na građanima je samo da odluče koju Bolju budućnost hoće. Još samo da Tadić vidi da li će istovremeno biti i predsedničkih izbora, pa da ponuda bude kompletna. To da li će biti i predsedničkih izbora mnoge žulja, Toma Vučić Nikolić poziva Predsednika da ne kalkuliše, dok Šutanovac, koji to najbolje zna, veli da Predsednik sam odlučuje, uveren da će doneti pravu odluku, pre svega u odnosu na interes države. Vrlo dobro, Dragane!

A šta ima ‘vamo, u partijama, s čime one idu pred narod. Demokratska stranka predala listu, s njom zajedno i DHSS, čiji pečat dop’o Lečiću. Prvi na listi Đilas, na listi i Ostali, a našlo se mesta i za Izvornog SPO ministra Srećkovića. Krenuli iz Kragujevca grada, pod sloganom Izbor za bolji život, poručili da imaju znanje, viziju i ljude, nikad neće odustati od izbora za bolji život za sve ljude u Srbiji. Vrlo dobro, gospodo!

Pojač’o se i Čeda, pored Vuka i Koraća tu i onaj ASNS sindikalac Milovanović, kome zato što se zove sindikalac obeć’o dva poslanička mandata, a pristig’o mu i Zaharije. Čeda u Barajevu, jel’ se kaže Sic, rek’o da nema moderne Srbije bez uspešnog sela. Dinkić uveren da sa svoji Jaki regioni, jaka Srbija, jak za sve. Za premijera ga kandiduju sa željom da u ovoj zemlji glavnu reč vode ljudi koji su već mnogo postigli. Može i ovde ono Sic. Dinkić se, mada vele da su Njegovi šampioni u tome, ubi ponavljajući da treba prestati sa stranačkim zapošljavanjem. Kako bilo Mlađa stiže svuda, ponajbolje gde i Tadić, tako bio i u Leskovcu, gde’no u jednom danu fabrike otvorili "Jura" i Nemci. Dinkićevci svedoče da u Leskovcu bilo mnogo veličanstveno, Mlađa ponovio da je dosta sa partijskim zapošljavanjem, mahom pred onima za koje kažu da su morali pre dobijanja posla da se učlane kod njega u stranku. Kako da ne bude tako, kad u Mlađe redovno peva drug mu Haris Džinović.

Kao ozbiljan kandidat za mnogo glasova i SNS, sve sa g. Ilić Veljo, taj Karić gospodin, se ponaša ozbiljno, imaju slogan Promenimo našu budućnost. Ako bude i predsedničkih izbora za premijera će predložiti ženu. DS se unapred, iako imaju takvo Trivan žensko, ne izjašnjava glede premijera, zli jezici vele zato da bi to posle mog’o bude Dačić. Ni SPS nema ženu, Dačić veli "izborni adut SPS-a sam ja". Ali lako je Dačiću, on ima gospodina Dragana Markovića Palmu. Gospodin Palma se kandiduje samo za poslanika. U njega Koalicija se nije nikome obećala, a gospodin Palma kaz’o da u njega kandidati moraju da budu u radnom odnosu, "a ne kao u drugim partijama, gde ni 10 posto sa liste nisu u radnom odnosu, pa posle ulaze u javna preduzeća i upravne odbore da bi imali visoke plate". Slogan u gospodina Palme jedna reč, Domaćinski. Kad je pred’o listu za odbornike u Jagodini održ’o reč, svi kandidati zaposleni. Još obeć’o da će osvojiti 70 posto glasova, da će u vlast pozvati sve koji pređu cenzus, te da će do 2015. u Jagodini svi imati pos’o. Stvarno domaćinski!

Ni država nije manje domaćinska, Cvetković usmeno naredio štednju, odobravaju se subvencionisani krediti za poljoprivrednike, najavljuje besplatna infrastruktura za mala preduzeća, "prijateljski" krediti za izolaciju kuća, bebe će biti neoporezovane, vele da će "Telekom" u aprilu podeliti besplatne akcije… Će bude, će bude braćo i gospođe, ta tek je počelo, ako ne bude pečenih kokoški sa neba, ta biće, ta tako je uvek bilo, nekog zejtina i stočnog brašno, leve ili desne cipele, bar besplatnih Bingo listića… Mada, treba biti spreman na sve, svakojaka iznenađenja su tu moguća, mediji javljaju da Izraelac, koji je savetov’o Tadića, vodi kampanju Tome Vučić Nikolića, a da je Tadić uzeo stručnjaka što je vodio Obamu do pobede.

Ispade da sve to cirkus, iluzija, laža, sa poznatim klovnovima, ali ne treba brinuti, tije pesimista će uvek biti, ovo je od svake stvarnosti stvarnije, simbioza između izvođača i pacijenata besprekorno funkcioniše. Na svakom koraku se može videti da to u svakom pogledu napreduje, izvođača nikad više, svi imaju rešenje, i konzumenti sve to prate, guraju se u prve redove, jer sve se to snima, beleži, a gde ćeš sutra, kad pobedi Naša stvar, kad, po prirodi stvari, treba uzeti ono što ti pripada, ponajpre to mesto u državnoj službi sa sedam beli’ kora.

Zato bi braćo i gospođe, kad nam Ovo već tako dobro ide, trebalo poraditi, ubaciti u ustav, da izbora bude bar jednom godišnje. Ne može se poreći da smo i Status kandidata dobili kad treba, da je to vetar u leđa demokratskim snagama, tako da bi, kad bi se češće birali, i Evropa brže stigla. O ostalom, mikro i porodičnim preduzećima, besplatnim akcijama, drugom bingu, da se ne govori. Naravno da treba osigurati izbor između Manjeg i Većeg zla, zbog tog sveta, a i da bi znali jesmo li za progres ili regres. Ako kojim slučajem Evropa zakaže, pa se to izjalovi, nije kraj sveta, ovo sa gospodinom Palmom – svima pos’o, žensko i junica po čoveku plus besplatno letovanje – bi baš mogla biti naša Jevropa. Uostalom, ne da ne bi bio smak sveta, pa mnogima je gospodin Palma, i drug Ivica bi tako prelomio, i lepši i pametniji od gospodina Tadića.

A šta ćemo sa onima koji su hendikepirani, kojima se to narodski rečeno gadi, pa neće da učestvuju u ‘vakom progresu . Tak’i neka, ko i dosad, gledaju svoja posla! Možda i od tog posla ispadne nešto.