Kolumna
TV manijak
Sve prolazi, tuga ostaje
Pre samo dve nedelje Srbija je ostala paralisana bolom, a Vlast se svojski potrudila da nas kolektivno vrati u realnost, ali, nažalost, u tužnu dnevnopolitičku realnost. Simbolički rečeno, režimske televizije su nam lupale šamare da bi nam skrenule pažnju od eventualne spoznaje da nam je potrebna suštinska promena sistema u Srbiji
Piše:Dragan Ilić
Protekle nedelje Srbija se našla u neobičnoj situaciji. Građani, dakle, TV gledaoci imali su potrebu da javno izraze tugu zbog kolektivnog osećaja gubitka posle masovnih pucnjava u Beogradu i Mladenovcu. Istovremeno, u javnosti se gotovo jednoglasno pojavila osuda rijaliti TV programa, gde su posebno apostrofirani TV Pink i TV Happy. U Beogradu, Nišu i Novom Sadu organizovane su protestne šetnje, bez stranačkih obeležja, sa jednostavnom porukom “Stop nasilju!”.
Vlast je, naravno, prepoznala pretnju i Vučić je, po instinktu za političko preživljavanje, aktivirao kompletnu medijsku podršku za odbranu rijalitija. Kada to nije dalo rezultate, pojavio se malo drugačiji ton, pa smo stekli utisak da se ispunjavaju neki od zahteva opozicije. Sazvana je sednica Skupštine Srbije sa temom analize tragičnih događaja, ponuđeni su izbori, a čak je otvorena mogućnost “ukidanja” rijaliti programa. Naravno, tu je opet implicitno zatražen reciprocitet po principu “Zadruga” za “Survajver”.
Ukoliko pokušate da objasnite šta se dešava, shvatićete da Predsednik države nudi svojim političkim oponentima promenu televizijskog programa na privatnim TV kanalima. To je samo po sebi priznanje pervertirane medijske stvarnosti. Istini za volju, o ostavkama u ministarstvima, BIA i REM-u nije bilo govora. Ozbiljan test profesionalnosti desio se tokom protestnih šetnji, jer se mogla videti na delu kompletna medijska mašinerija Vučićevog režima. RTS je pokušao da izveštava, uz konstantne tehničke smetnje i izveštaje od 30 sekundi, tokom kojih niste mogli da čujete ni reč nekog od govornika. Ne samo da nisu pomenuti ni pušteni govori opozicionih političara, već je mutirano i obraćanje predstavnice prosvetnih radnika.
Na Pinku i Hepiju vodila se otvorena kampanja tokom koje se licitiralo o broju učesnika, uz montirane fotografije ili izveštaje o napadima na vozila hitne pomoći. Želim samo da konstatujem kako je nezamislivo da se u programu ovih televizija desi sučeljavanje različitih stavova, nezamislivo je da imate reportere sa lica mesta, već se godinama isključivo interpretiraju stavovi druge strane. To nije normalno i to nije novinarstvo. Osim N1 i Nove S, o protestima ste mogli videti objektivne i profesionalne izveštaje na Insajder TV, Euronews-u i TV Una. Tu dolazimo do vrhunca medijske anomalije Srbije, jer se na režimskim medijima, prvenstveno na Pinku, ekipa dežurnih propagandista satima zgražavala što “Dodikova televizija prenosi proteste”. Došli smo do tačke kada se izveštavanje o neistomišljenicima ili opoziciji smatra podrškom, što je vrhunac bizarne paranoje režima. Ovaj čin se smatra “izdajom” i doveo je do ozbiljne razmene uvreda, jer se tumači Dodikovim odgovorom na diskreditaciju koju je doživeo tokom gostovanja na RTS-u. Službe su izgleda uspešno zavadile Vučića i Dodika ili prilježno rade na tome. U toj borbi za opstanak televizije su očigledno samo oruđe, od kojeg se očekuje slepa poslušnost.
Potvrda ove teorije stiže i kroz ceremonijalni ulazak Željka Mitrovića u Zadrugu, gde su se učesnici u crnini okupili za “crnim stolom”. Svi su, opet bizarno, znali sve o događajima u Srbiji pa se, dakle, o izolaciji ne može govoriti. U režiranim zadušnicama govorio je samo Veliki Šef i najavio kraj Zadruge, uprkos ogromnoj podršci auditorijuma. Nije pomenuo pola miliona potpisa u peticiji Kreni-promeni, niti gotovo jednoglasnu osudu promocije nasilja u programima Pinka. Dok je trajala Evrovizija, Željko je u toj montiranoj farsi apelovao na pristojnost do kraja sezone. Doneo je i knjige da se edukuju, evo jutros sam video u pet izjutra, ubiše se od čitanja. Takođe, nedugo posle njegovog odlaska, učesnici rjalitija su prokomentarisali molbu da se “smire i uljude” jedno dve nedelje, a posle sve po starom.
Potpuno je jasno da je ovo izvedeno po nalogu vlasti kojoj Pink u ovom momentu donosi više štete nego koristi. To implicitno govori da nije dovoljna svakodnevna doza propagande kroz sve programe, gde su u studiju gosti koji će blatiti opoziciju i veličati Vučića. On je, opet, pozvao na najveći kontramiting svih vremena u Beogradu 26. maja. Učinio je to iznenada, sa naloga na društvenim mrežama, na sajtu “Novosti”, koje su uz “Politiku” danas perjanica Vučićeve propagande. Ukoliko se vratimo na početak teksta, shvatićemo da je pre samo dve nedelje Srbija ostala paralisana bolom, a da se Vlast svojski potrudila da nas kolektivno vrati u realnost, ali, nažalost, u tužnu dnevnopolitičku realnost. Simbolički rečeno, režimske televizije su nam lupale šamare da bi nam skrenule pažnju od eventualne spoznaje da nam je potrebna suštinska promena sistema u Srbiji. Voleo bih da verujem kako su ovu činjenicu shvatili političari ne samo na vlasti, nego i u opoziciji.
Ukoliko ne bude tako, prekinuti “rad tuge”, kako govore terapeuti, moglo bi se kod mnogih ljudi pretvoriti u nagomilanu frustraciju. Ona bi mogla biti ispoljena na različite načine, od kojih je jedan i agresivnost. Najavljeni kontramiting bi mogao biti taj okidač, pa se zaista plašim reprize sličnih konfrontacija iz doba Miloševića. Tada je, ako ste zaboravili, pri susretu pristalica vlasti i opozicije jedan Miloševićev fan pucao u glavu demonstrantu iz opozicije nasred Knez Mihailove ulice. Ukoliko ne budemo mudriji, možda će nam se ta tužna istorija ponoviti baš kao u potpuno pogrešnom i iritantnom spotu za BIA, gde nevidljivi Vulin građanima preteći poručuje da se sve menja, ali “Služba ostaje!”.
Vlast je, naravno, prepoznala pretnju i Vučić je, po instinktu za političko preživljavanje, aktivirao kompletnu medijsku podršku za odbranu rijalitija. Kada to nije dalo rezultate, pojavio se malo drugačiji ton, pa smo stekli utisak da se ispunjavaju neki od zahteva opozicije. Sazvana je sednica Skupštine Srbije sa temom analize tragičnih događaja, ponuđeni su izbori, a čak je otvorena mogućnost “ukidanja” rijaliti programa. Naravno, tu je opet implicitno zatražen reciprocitet po principu “Zadruga” za “Survajver”.
Ukoliko pokušate da objasnite šta se dešava, shvatićete da Predsednik države nudi svojim političkim oponentima promenu televizijskog programa na privatnim TV kanalima. To je samo po sebi priznanje pervertirane medijske stvarnosti. Istini za volju, o ostavkama u ministarstvima, BIA i REM-u nije bilo govora. Ozbiljan test profesionalnosti desio se tokom protestnih šetnji, jer se mogla videti na delu kompletna medijska mašinerija Vučićevog režima. RTS je pokušao da izveštava, uz konstantne tehničke smetnje i izveštaje od 30 sekundi, tokom kojih niste mogli da čujete ni reč nekog od govornika. Ne samo da nisu pomenuti ni pušteni govori opozicionih političara, već je mutirano i obraćanje predstavnice prosvetnih radnika.
Na Pinku i Hepiju vodila se otvorena kampanja tokom koje se licitiralo o broju učesnika, uz montirane fotografije ili izveštaje o napadima na vozila hitne pomoći. Želim samo da konstatujem kako je nezamislivo da se u programu ovih televizija desi sučeljavanje različitih stavova, nezamislivo je da imate reportere sa lica mesta, već se godinama isključivo interpretiraju stavovi druge strane. To nije normalno i to nije novinarstvo. Osim N1 i Nove S, o protestima ste mogli videti objektivne i profesionalne izveštaje na Insajder TV, Euronews-u i TV Una. Tu dolazimo do vrhunca medijske anomalije Srbije, jer se na režimskim medijima, prvenstveno na Pinku, ekipa dežurnih propagandista satima zgražavala što “Dodikova televizija prenosi proteste”. Došli smo do tačke kada se izveštavanje o neistomišljenicima ili opoziciji smatra podrškom, što je vrhunac bizarne paranoje režima. Ovaj čin se smatra “izdajom” i doveo je do ozbiljne razmene uvreda, jer se tumači Dodikovim odgovorom na diskreditaciju koju je doživeo tokom gostovanja na RTS-u. Službe su izgleda uspešno zavadile Vučića i Dodika ili prilježno rade na tome. U toj borbi za opstanak televizije su očigledno samo oruđe, od kojeg se očekuje slepa poslušnost.
Potvrda ove teorije stiže i kroz ceremonijalni ulazak Željka Mitrovića u Zadrugu, gde su se učesnici u crnini okupili za “crnim stolom”. Svi su, opet bizarno, znali sve o događajima u Srbiji pa se, dakle, o izolaciji ne može govoriti. U režiranim zadušnicama govorio je samo Veliki Šef i najavio kraj Zadruge, uprkos ogromnoj podršci auditorijuma. Nije pomenuo pola miliona potpisa u peticiji Kreni-promeni, niti gotovo jednoglasnu osudu promocije nasilja u programima Pinka. Dok je trajala Evrovizija, Željko je u toj montiranoj farsi apelovao na pristojnost do kraja sezone. Doneo je i knjige da se edukuju, evo jutros sam video u pet izjutra, ubiše se od čitanja. Takođe, nedugo posle njegovog odlaska, učesnici rjalitija su prokomentarisali molbu da se “smire i uljude” jedno dve nedelje, a posle sve po starom.
Potpuno je jasno da je ovo izvedeno po nalogu vlasti kojoj Pink u ovom momentu donosi više štete nego koristi. To implicitno govori da nije dovoljna svakodnevna doza propagande kroz sve programe, gde su u studiju gosti koji će blatiti opoziciju i veličati Vučića. On je, opet, pozvao na najveći kontramiting svih vremena u Beogradu 26. maja. Učinio je to iznenada, sa naloga na društvenim mrežama, na sajtu “Novosti”, koje su uz “Politiku” danas perjanica Vučićeve propagande. Ukoliko se vratimo na početak teksta, shvatićemo da je pre samo dve nedelje Srbija ostala paralisana bolom, a da se Vlast svojski potrudila da nas kolektivno vrati u realnost, ali, nažalost, u tužnu dnevnopolitičku realnost. Simbolički rečeno, režimske televizije su nam lupale šamare da bi nam skrenule pažnju od eventualne spoznaje da nam je potrebna suštinska promena sistema u Srbiji. Voleo bih da verujem kako su ovu činjenicu shvatili političari ne samo na vlasti, nego i u opoziciji.
Ukoliko ne bude tako, prekinuti “rad tuge”, kako govore terapeuti, moglo bi se kod mnogih ljudi pretvoriti u nagomilanu frustraciju. Ona bi mogla biti ispoljena na različite načine, od kojih je jedan i agresivnost. Najavljeni kontramiting bi mogao biti taj okidač, pa se zaista plašim reprize sličnih konfrontacija iz doba Miloševića. Tada je, ako ste zaboravili, pri susretu pristalica vlasti i opozicije jedan Miloševićev fan pucao u glavu demonstrantu iz opozicije nasred Knez Mihailove ulice. Ukoliko ne budemo mudriji, možda će nam se ta tužna istorija ponoviti baš kao u potpuno pogrešnom i iritantnom spotu za BIA, gde nevidljivi Vulin građanima preteći poručuje da se sve menja, ali “Služba ostaje!”.
