Uradi sam: Ciljevi radikalske kampanje

Svi su demantovali: i Amerikanci i radikali. Kampanja potonjih nije osmišljena i vođena iz vašingtonske kancelarije neke marketinške firme. Kako tvrdi Aleksandar Vučić, smišljena je po modelu "uradi sam", ali je, ipak, nekako, američka, barem po pragmatičnosti kojom se prvi put radikali prikazuju kao grupacija koja bi da poveća koalicioni potencijal. Ne prete nikom, baš mnogo, ne otvaraju neke afere, barem eksplicitno, skinuli su onaj bedž s Šešeljevim likom, makar privremeno, ne prete komšijama ratom, onako javno, i za Ruse su i za Evropu, baš kao i Boris Tadić, smeškaju se s bilborda i drugih reklama, naokolo, makar "osmehom iguane posle hranjenja" (Vladimir Pištalo u tekstu "Novogodišnji osmeh", "Vreme", br. 888).

Za prvi krug izbora sasvim dovoljno. S druge strane, jedino radikali gaje potajnu nadu da bi njihov kandidat za predsednika Srbije, Tomislav Nikolić, mogao da pobedi još u prvom krugu predsedničkih izbora, ukoliko umrtve biračko telo do one tačke izlaznosti koja je negde oko 2,5 miliona birača, pa bi Nikolić mogao možda da dosegne 50 odsto plus jedan glas onih koji će izaći na izbore.

Malo je verovatno da će, uz sav požrtvovan doprinos radikala, hibernacija potencijalnih glasača da bude tolika, pa će finalni krug izbora biti veseliji, dramatičniji i politički prljaviji, a sigurno neizvesniji nego na izborima 2004. kada je Tadić pobedio Nikolića.

Na tim izborima, takozvani srednji ešelon kandidata, Bogoljub Karić i Dragan Maršićanin, u zbiru je osvojio oko milion glasova. Osvojili su više nego što su u prvom krugu pojedinačno osvojili Nikolić i Tadić. Posle su se ti glasovi rasuli u Tadićevu pretežnu korist. A sada… sredinu čine Velimir Ilić i Čedomir Jovanović, a oni će u zbiru jedva da nadmaše Karića, ako ga nadmaše. Milutin Mrkonjić će da ponovi približan rezultat Ivice Dačića, što znači da je gotovo polovina od onih Karićevih i Maršićaninovih glasova već raspoređena, na Tadića ili Nikolića ili na apstinenciju.

Važna stvar: Kome je Putin čestitao rođendan

Zato će sada Nikolićevi protivnici igrati na povećanje izlaznosti. Reklo bi se da su Tadićeve šanse u finalnom krugu veće, ukoliko Nikolić u prvoj izbornoj rundi ne napravi veliku prednost koja bi demotivisala Tadićeve tihe pristalice, a to opet zavisi od izlaznosti. Čini mi se da su kampanje koje vode ka smanjivanju apstinencije počele tromo, sa zakašnjenjem i da su slabo vidljive. Kao da je Tadić ostao usamljen u borbi s radikalima, možda čak uljuljkan u uverenju da mu je najveća prednost okolnost da ovaj put trči trku kao predsednik, dakle s jedne važne državne funkcije, kao državnik kome Putin čestita pedeseti rođendan.

Koštunica i njegovi jedva se suzdržavaju da napadnu Tadića, samo partijska disciplina sprečava aliprorokoviće da glavnog koalicionog partnera otvoreno bace tigrovima za doručak, dok se Vladimir Beba Popović od toga nije ustručavao, već je Tadića optužio kao kradljivca Đinđićevog kovčega s blagom. Na konvenciji LDP-a, Vladimir teatralno odlučan i odlučno fiksiran, radikalizovao je politiku liberala verovatno i preko očekivanja Čedomira Jovanovića koji od takve retorike ima samo štetu, pa će, čini mi se, teško ostvariti proklamovani cilj – ponavljanje rezultata s parlamentarnih izbora.

U takvim okolnostima Nenad Čanak je za Tadića odličan saveznik, a račun za tu saradnju stići će u maju, u vreme lokalnih i pokrajinskih izbora, ako taj račun bude imao kome da se uspostavi – s čim računa i Rasim Ljajić.

Dva bloka: Smanjiće se rasipanje glasova

Ovi predsednički izbori pokazuju da u Srbiji dolazi do ukrupnjavanja scene, da stranke, programi i orijentacije bivaju fokusirani ka dva jača centra moći i verovatno je ovo poslednje ozbiljno, ili iole ozbiljno batrganje onog što sam u ovom tekstu nazvao "srednjim ešelonom", što ne znači da oni sada nisu u poziciji da presude u Tadićevu ili Nikolićevu korist.

Već s narednim parlamentarnim izborima pokazaće se koliko je tačna ova tvrdnja, a ovi predsednički izbori dođu tu kao neka pokazna vežba za biranje između dva krupna bloka. Broj rasutih glasova između onih kandidata koji nemaju šanse da budu predsednici biće za skoro 50 odsto manji nego na predsedničkim izborima 2004. godine, samo što niko nema pouzdanu računicu koja bi nam belodano pokazala kako će se ti glasovi rasuti: koliko će procenata otići Tadiću, koliko Nikoliću ili ka povlačenju iz biračkog procesa.

Za konačnu procenu rezultata izbora još je rano. Ovaj put, kao i uvek, to neće zavisiti samo od domaćih igrača. Otuda valjda u ovom prvom krugu i gledamo trku u kojoj se glavni akteri nekako štede, taktiziraju, čuvaju dah i snagu, ne istrčavaju u najjačim sastavima na teren, ne prosipaju žuč i ne vade oči jedni drugima, ako izuzemo pomenutog Vladimira Popovića.