Kada ovaj broj "Vremena" bude objavljen u Novom Vinodolskom u Hrvatskoj već će početi Tvitomanija, regionalna konferencije o značaju i uticaju Tvitera. Učesnici su razni. Od privrednika i političara (mahom hrvatskih), preko novinara (sa svih strana, uključujući i mene), pi-ar menadžera (tih je najviše), umetnika, pa do onih kojima je određenje "tviteraš" bilo dovoljno da se odluče da dođu.

Zamišljeno je da se u tri dana pretresu sve zanimljive teme koje se tiču upotrebe Tvitera u regionu. A i tu imamo jednu specifičnost. Srbija je jedina zemlja u kojoj popularnost i značaj Tvitera nadmašuje Fejsbuk, pritom se ne misli na broj korisnika, već na ono što se na društvenoj mreži "proizvodi". Srpska Tviter zajednica je iz nekog razloga jača, političari ga koriste u velikoj meri, privrednici nešto manje sem ako su iz IT sektora, a sva estrada je na Tviteru.

Da ne bih drugima gazio u tanjir, a budući da učestvujem u debati u kojoj će se govoriti o preplitanju Tvitera i novinarstva, posvetiću se tome i u ovoj rubrici.

Tvitomanija nije jedini razlog, više me je inspirisala vest da je Tviter na svom sajtu objavio oglas gde traži Direktora vesti (Head of News) koji bi bio baziran u Njujorku ili San Francisku.

Iz oglasa se može štošta zaključiti o ambicijama Tvitera kada je izveštavanje u pitanju. Najpre, traži se čovek koji će obezbediti da tvitovi postanu važan segment novinarskog rada u svakoj redakciji. Moglo bi se reći da dostignu nivo važnosti koje danas imaju agencijske vesti, s tim da su tvitovi besplatni. U oglasu se u istoj rečenici spominju "potencijal" i "rigorozno", što znači da su u kompaniji svesni i mogućnosti i mana svog servisa, da postane baza svih medijskih informacija, ali da istovremeno ne stvara informativni smog koji bi mogao da ga uguši i pre nego se razmahne.

Za sada je plan da se Tviter poveže samo sa američkim medijima, odnosno da samo sa njima razvija bliske odnose. Ali, ko uspe u Njujorku, uspeće svuda, kaže pesma, mnogo puta potvrđena do sada.

Može li Tviter da bude relevantan izvor informacija? Može, slično kao što je Vikipedija mesto na kome proveravamo šta jeste tačno, a šta nije, iako tu tačnost garantuje opšti konsenzus, a ne neka cenjena i proverena institucija.

Pritom, živ sam vam svedok, na Tviteru se objavljuje više relevantnih informacija nego u srpskim medijima, koji poslednjih nedelja uglavnom prate dešavanja u rijaliti programima i od toga prave udarne vesti. Štampa pogotovo.

Budući da svako od nas proizvodi informaciju, značaj vesti koju je neko lansirao, odnosno tvitovao, rašće sa retvitovanjem to jest prenošenjem od strane drugih tviteraša. To se svakodnevno pokazuje u praksi. Tviter zajednica ne pravi velike greške kod filtriranja, ono što je tačno na kraju opstaje. Nije mi nemoguće da zamislim informisanje samo na Tviteru, a uvođenje ogranka za Vesti moglo bi da znači da će tu sada biti i neke arbitraže ili odgovornosti.

Pa ako uspe u Njujorku, primiće se i u Pljevljima, da zaključimo pesmom.