Da je neko pitao samo programere i druge koji žive od informacionih tehnologija, Britanija ne da se ne bi otcepljivala od Evropske unije, već bi se u nju još dublje zabola. Više od tri četvrtine anketiranih glasalo je za čvrstu vezu sa Unijom, i ne bez razloga. Informaciona tehnologija bavi se prevashodno povezivanjem i administrativne prepreke su joj veće nego tehničke. Za svakoga u toj industriji neshvatljivo je da će Britanija oko sebe sada podići nove zidove od propisa, a to je tek početak mogućih problema.

Nekoliko scenarija sada se analizira. Najrealniji je da će velike tehnološke kompanije početi da sele svoje kancelarije iz Londona negde na Kontinent ili u Irsku, koja je mnogima ionako bila glavni evropski hab. To se odnosi posebno na velike klaud servere, budući da nije jasno šta će se dešavati sa propisima u narednih nekoliko godina. Za ovu industriju to je previše vremena, tako da se očekuje masovno odustajanje od gradnje velikih servera u Velikoj Britaniji do kraja decenije, odnosno dok ne postane jasno šta će se stvarno dešavati u tom razlazu.

To povlači sa sobom još nekoliko neprijatnosti. Najpre, talentima Britanija više neće biti privlačna, odnosno premestiće se tamo gde je hardver i gde važe zajednički propisi. Takođe, novi britanski zakoni mogli bi da ukinu dozvole za rad mnogim stručnjacima sa kontinenta koji su se poslednjih decenija tu nesmetano doselili. Ko se malo razume u IT zna da su mudre glave najvažniji resurs i sada se na Kontinentu pitaju u kom pravcu će ti stručnjaci da krenu, ka Berlinu ili ka Amsterdamu, što su trenutno dve najpoželjnije alternative Londonu. Što ne znači da se neće pojaviti neka još atraktivnija, samo ako ponudi dovoljno prijatan i kosmopolitski život i savršene tehničke uslove.

Drugi scenario predviđa potpuni raspad Unije i praktično katastrofu za evropski IT. U tom slučaju, gde svaka zemlja uvodi svoje propise, naročito one vezane za privatnost, softverska industrija pobeći će masovno u Aziju. Govorimo o drugom centru izvan SAD kome Brexit u ovom slučaju odgovara jer EU prestaje da bude opasna, rastuća konkurencija.

Srednja varijanta predviđa da će Britanija postati mesto gde se mimo čvrstih evropskih propisa isprobavaju nove stvari, dakle neka vrsta ogromne laboratorije, serveri bi bili ofšor, znači propisi ih ne bi previše pogađali, ali bi se bankarski informaciono-komunikacioni sektor definitivno premestio negde drugde, što je opet krupna stvar. Finansijski sektor je poslednjih godina najveći finansijer razvoja IKT-a, što znači da bi dobar deo tog novca, kojeg sada u Londonu ima u izobilju, posebno za startapove, otišao na druga mesta. A za tim novcem odlaze i talenti. Treba li dodati da će eventualno dalje srozavanje funte učiniti nabavku hardvera skupom, a plate stručnjaka nekonkurentnim ili pak nerentabilno visokim u odnosu na ostala zanimanja u Britaniji, što tamošnje investitore dovodi u poseban očaj.

Stoga ne čudi što je peticija za održavanje novog referenduma najbrže rastuća i najmasovnija od svih do sada aktiviranih na portalu britanske vlade. Mali problem je to što mnogo zahteva za ponavljanje glasanja dospeva iz Severne Koreje, Vatikana, Antarktika i Sendvičkih ostrva. Objašnjenje je jednostavno, nezadovoljni programeri napravili su botove (prave, softverske) koji se prijavljuju sa svakog slobodnog i slabo zaštićenog računara. Jedan momak je prijavio BBC-ju da je ostavio program aktivan dok se tuširao i da je za to vreme u korist ponovljenog referenduma glasao 33.000 puta. Glasovi mu nisu uvaženi, Britanija još uvek ima vrhunski softver koji prepoznaje kompjuterske prevare. Ali, koliko dugo će tako biti, najbolje je da pitate Borisa Džonsona, pod uslovom da je njegov analogni mozak uopšte razmišljao o tome.