Kada govorimo o “novoj normalnosti”, najčešće mislimo na negativne posledice koje će ta normalnost da nam donese. Recimo, da će nošenje maski u zatvorenom postati uobičajeno, kao i redovna vakcinacija, socijalna distanca i slično. Ta normalnost nam je, s druge strane, donela i ubrzavanje digitalizacije jer smo otkrili da mnogo toga možemo uraditi onlajn, ne samo što je tako brže, nego i na razne načine bezbednije.

Pitanje je, međutim, jesmo li ceo taj sistem usmerili ka jednoj potrebi, borbi protiv pandemije ili se on automatski preusmerava na svaku situaciju? Recimo, kako funkcioniše u slučajevima vremenskih neprilika koje nas prikuju za kuću, s tim da nam zabranu kretanja sada preporučuju meteorolozi umesto lekara?

Prošli ponedeljak bio je idealna prilika za proveru, za signal da se tog dana đaci u zavejanim delovima zemlje trenutno prebace na rad od kuće, kao i svi zaposleni koji to mogu bez nekih lomova u proizvodnom procesu. Nije to ni prvi ni najveći sneg koji smo doživeli, ali ako postoji mogućnost da se smanjenjem kretanja smanje i negativne posledice, zašto je ne iskoristiti? Da postoji navika da se aplikacija “Moja škola” redovno koristi, takvu poruku bi đaci mogli da dobiju već u nedelju po podne, kada je bilo jasno da su prilike takve da je bolje da se narednog dana gužva na ulicama smanji.

Slična situacija je i sa aplikacijama za kontrolu kretanja potencijalno zaraženih osoba. Mesecima su isprobavane razne, korišćene su na velikim i masovnim događajima poput Olimpijskih igara, da bi se na kraju sve uglavnom svelo na zelene sertifikate koji na krajnje jednostavan način proveravaju jeste li vakcinisani ili sveže testirani. To svakako nije za potcenjivanje, ali nije ni digitalizacija u svom punom kapacitetu.

Dok se svet takmiči u prezentacijama i predviđanjima gde će nam sve veštačka inteligencija, proširena realnost i veliki podaci promeniti život, muku mučimo sa problemima koji su prisutni odvajkada, poput nevremena.

Ovih dana pratimo vesti iz SAD, čije centralne države je poharao tornado. Za ovu rubriku posebno je interesantna situaciju u Ilinoju, gde je tornado srušio deo velikog distributivnog centra kompanije Amazon pored Sent Luisa. U tom udaru stradalo je šest radnika i sada se glasno postavljaju pitanja da li se to dogodilo zbog nemara menadžmenta kompanije, koja je peta na listi najvrednijih na svetu i čiji je osnivač najbogatiji čovek na svetu Džef Bezos.

Bezosova pasija je putovanje u svemir, ulaže ozbiljan novac u izradu letelice, to jest rakete za tu svrhu. Možda je barem deo tog novca mogao da potroši na predviđanje kretanja opasnih vetrova, kako bi oni koji bi mogli da im se nađu na putu bili pravovremeno upozoreni da se evakuišu i gde da se sklone. Amazon tvrdi da je takvo upozorenje radnicima poslato, alarmom, ali preživeli govore drugačije. Imamo čak i svedočenja poginulih, koji su do nekoliko minuta pred udar komunicirali sa bližnjima. Uglavnom se optužbe svode na to da radnici nisu na vreme upućeni u odgovarajuća skloništa, već je nekima savetovano da se sklone u toalet koji je nešto čvršće građe.

Amazonovi distributivni centri su, inače, čudo automatizacije gde mašine pronalaze odgovarajući proizvod na polici, ubacuju u kutiju i voze na pakovanje, sve bez greške i sa savršenim pregledom nepreglednog inventara. Sve uz algoritme koji čitaju vaše navike i predviđaju narudžbine. Da je samo delić te pameti iskorišćen da se u vanrednim prilikama pobrinu da sve zaposlene sklone na sigurno, danas bi ovaj tekst bio hvalospev ljudskoj mudrosti i ostvarenjima digitalizacije. Za sada eventualno možemo da pričamo o prioritetima.