Prethodne nedelje imao sam intenzivan osećaj izgubljenosti u prevodu. Prvo tabloidi lansiraju medijsku floskulu, onda ona prepisivački pređe do komercijalnih TV kanala i na kraju završi i u "ozbiljnim" medijima. Ponekad iz meni neshvatljivih razloga imamo problem da osudimo društvenu devijaciju, dok u drugim slučajevima – naročito ukoliko imaju primesu dnevne politike – etikete i uvrede samo pršte.

Prvi primer su "vandali" iz Vrnjačke Banje. Na promenadi je otkriven spomenik Draganu Nikoliću, a šešir je pred njim skinuo Žarko Laušević. Banja se tako odužila svom dragom gostu, kojeg su prihvatili kao rođenog. Međutim, samo par dana kasnije, neko je polomio njegove okrugle cvikere i Gaga ostade sa monoklom. Javnost je prvo bila zgrožena vandalizmom, a onda je stiglo "umirujuće" objašnjenje. Polomljeni cviker je pronađen, a neki neodgovorni banjski gost odlomio je deo spomenika. Priče se ne poklapaju, jer jedan svedok tvrdi da je "banjski gost" hteo da proveri kvalitet rada i materijala, dok drugi okrivljuju unuče koje se kačilo na skulpturu. Šta zna dete ko je Gaga! Sad, pošto nisu vandali, narkomani ili oni što pišu grafite, to je okej, biće popravljeno, da l’ superlepkom, selotejpom (po penzionerski), ili će da vare ili u socijalno po nove naočare. Ludilo mi je i taj opis zanimanja "banjski gost", valjda iz iste medijske kategorije kao "pretplatnik", "potrošač" ili "korisnik usluga". Umetnička dela se tako ne procenjuju – već brinem za Muzej savremene umetnosti šta sve tu imaaa.

Drugo gubljenje u prevodu je ozbiljnije, jer opisuje stanje psihe ludaka koji je u 7 izjutra automobilom u punoj brzini uleteo iz Zmaj Jovine ka Knez Mihailovoj. Pomislio sam – evo ga, ISIL kod nas, počelo je! Ko Rambla u Barseloni, al’ pre referenduma. Opet "umirujuće" objašnjenje, nije terorista, nije islamski fundamentalista fanatik, naš dečko, običan momak, popio batine u Lotos baru, napio se i povilenio od besa, hteo sve da ih potare karavanom. Sreća, zakucao se u čvrstu čeličnu konstrukciju bašte kafića, povređena jedna devojka koja nije uspela da se izmakne na vreme. Prvo – kao da u ovom medijskom prevodu čujem dašak razumevanja, jer ko još nije pobesneo kad ga pijanog prebiju u striptiz baru, nek baci prvi kamen ko je progutao sramotu, a nije poželeo da im se na Knezu najebe majčice milosne… a? Ja se ovom prilikom izvinjavam svim vlasnicima kafića koje sam prezirao godinama jer kradu metre trotoara Beograđanima, nakaradnim kreacijama i veštačkom prostirkom nalik na travicu. Sada je to naš bedem i zaštita od Mad Maxa i njemu sličnih.

Dveri i Maja Nikolić imali su sličan medijski duel u Skupštini dostojan Kurosavinog Rašomona. Boško i koleginica su provirili u njenu kancelariju, a Maja tvrdi da su provalili i da je sama pobedila i izgurala napolje troje poslanika Dveri. O, zar se i to može? Valjda postoji i snimak jer je neka koleginica telefonom ovekovečila ovaj sudar titana, pa sad ne znamo da li je bilo guranja, koškanja, ili se zapravo nije desilo ništa osim obostrane potrebe da se pojave u medijima i "bore za kadar", što je legitiman način borbe za dominaciju u svakom rijaliti programu. Videćemo šta će presuditi Zadruga, pardon – Skupština.

Treće potpuno gubljenje je u stvari fudbalski dribling. FSS je hitno smenio Slavoljuba Muslina, koji je našu fudbalsku reprezentaciju posle višegodišnjeg tavorenja doveo do Svetskog prvenstva u Rusiji. Prošao čovek kvalifikacije, napravio pozitivnu atmosferu, doveo i publiku na stadione, ja sam sa sinovima bio na nekoliko utakmica u Beogradu, zaista se osetila neverovatno pozitivna energija. Na stranu što Slavoljub Muslin odaje utisak odmerenog, ozbiljnog čoveka, sa manirima i jednom vrstom uglađenosti koja, priznaćete, nije česta u našem fudbalu. To objašnjenje u kojem mu se spočitava da igra "ružan fudbal i ne poziva mlade igrače" zvuči, blago rečeno, licemerno. Sada niko od nas ne zna šta se zapravo desilo, imamo jasne indicije da se opet mulja u interesu menadžera i trgovine igračima. Saša Đorđević je takvu situaciju opisivao kada je sastavljao tim – to nisu najbolji, već najbolji igrači ovog i ovakvog tima. Floskulu o "lepoti fudbala" iz razloga elementarne pristojnosti ne mogu da komentarišem, nije lepo da se psuje u "Vremenu". Pitam se samo da li ima smisla ta praksa da će ovde ponovo biti nekakva omerta, jer pretpostavljam da Muslinu pristojnost ne dozvoljava da polemiše sa ekspertima iz FSS-a. Neko je, dakle, nabio loptu u kukuruze i sudija je odsvirao kraj.

A šta je na kraju? Uvek Pink jer je, uprkos višednevnim najavama, spektakl kod Sarape, gde je gostovao predsednik Vučić, imao manji rejting od "Tragača" na RTS-u. Ipak, propustili ste fantastičnu anketu neverovatno spontanih građana koji su listom slali video-pitanja Predsedniku u formi prostoproširenih rečenica. Ima li šta normalnije nego da vas novinari Pinka na Trgu Republike presretnu i zamole da pitate nešto Vučića, a vi odmah, na keca, izbacite pitanje i, što je najlepše, koliko građana i građanki toliko različitih pitanja. Svi potkovani i elokventni, ko da su sa Sarapom celu jednu slavsku večeru bistrili politiku pa saželi pitanje u jezgrovitu prostoproširenu rečenicu. Gledam i mislim se, blago tim ljudima, njima je sve jasno, dok ja tumaram izgubljen bez te luče da me obasja…