Dva događaja su u poslednjih sedam dana ozbiljno testirala mogućnosti interneta na svetskom nivou, kako tehničke tako i one druge, hajde da ih nazovemo revolucionarnim. Prvi događaj bio je venčanje princa Vilijama, drugi je bio ubistvo Osame bin Ladena.

U oba slučaja, a dogodila su se u jedva četiri dana (petak i ponedeljak) najpopularniji svetski sajtovi jedva su odgovarali na zahteve korisnika. Sada se otvorila debata da li su se sajtovi BBC-ja i Gugla (Jutjub) rušili ili "samo" nisu mogli svima da udovolje, pa su izbacivali poruku navratite malo kasnije. Prvi slučaj govori o ozbiljnom problemu, to je kao kada vam novi i skupi automobil stane zbog kvara. Drugi je kao kada sa takvim automobilom ostanete bez benzina jer ga nema na pumpi na kojoj ste hteli da točite, a nemate običaj da u gepeku nosite kanistere, "zlu ne trebalo".

Naravno, moderna tehnologija, pre svega klaud serveri, omogućuju da se pristupnost povećava kako se povećavaju zahtevi, ali i to ima svoje granice. I tu dolazimo do zanimljive tačke. Internet je postao preosetljiv u kriznim situacijama, za razliku od drugih elektronskih medija. Jer, televizijski ili radio signal nikada se neće zagušiti zato što su milioni (milijarde) ljudi navalili da ga gledaju u isto vreme. To je, na neki način, odgovor svima koji misle da će internet pojesti sve ostale medije.

Pobornici radikalnog interneta na to odgovaraju da je tviter već pokazao da nema bržeg sredstva za informisanje. Jer, to je bio jedini medij koji je direktno prenosio akciju američkih "foka" u Abotabadu i to zahvaljujući jednom IT konsultantu koji se u to mesto preselio tražeći mir jer mu je dojadio život u velikom gradu.

Zaista, njegovo tvitovanje je bilo impresivno, počeo je da piše o helikopterima i pucnjavi i vrlo brzo ga je pratilo više od 20.000 tviteraša koje je zanimalo o čemu se radi. Ali i to govori, zapravo, o nepotpunosti ovakvog izvora. Jer i sam Sohaib Atar je postao svestan šta je to čuo u komšiluku tek kada su vest o ubistvu objavile svetske agencije. A prava globalna zvezda postao je nakon što su isti ti klasični mediji objavili priču o njemu.

Muštuluk na tviteru uzeo je, zapravo, Kit Urban, koji je svojevremeno bio šef kabineta Donalda Ramsfelda i koji je pola sata pre Baraka Obame pustio tvit u kome je napisao da je iz vrlo dobro obaveštenog izvora čuo da je Bin Laden ubijen.

Ali to nas samo vraća na početak. Svi ovi tvitovi dobijaju smisao samo onda kada ih potvrde klasični mediji, do tada je to samo rekla-kazala, pa ko želi da veruje, nek izvoli. Povremeno će biti prvi koji će saznati neku važnu vest, uglavnom će se zatrpavati gomilom nepotrebnih informacija.

Jedan od urednika BBC-ja izjavio je da su ovi događaji velika pobeda tvitera i da je novinar koji danas ne prati tvitove isto što i novinar koji ne koristi mobilni telefon. Rekao bih da je to blaga zaslepljenost i da je za novinara i dalje najvažnije da li zna koga treba da pozove ili, ako baš hoćete, prati. Da li će da koristi tviter, mobilni, fiksni ili će otići lično da zakuca na vrata, nebitno je.