Vozite li PC ili mek? Pitanje nije ni trik ni šala, već je deo trenda u automobilskoj industriji pod imenom telematika. Reč je o prožimanju informacione tehnologije i automobilske, o nečem što se tokom devedesetih činilo kao sasvim logičan spoj i "sledeća velika stvar" (Next Big Thing). U vreme internet buma, predsednik San Majkrosistemsa odvažio se čak da se o automobilu budućnosti izjasni kao o "Java brauzeru na točkovima". Informatički stručnjaci naprosto su se utrkivali u tome da najave koje se sve funkcije mogu ubaciti u kola, ali je malo toga zaista doživelo da se koristi u praksi. Naprotiv, u velikom broju zemalja uvode se restrikcije za korišćenje IT sprava tokom vožnje, na prvom mestu mobilnih telefona. Neki od proizvođača automobila izjavljuju da nije uvek dobro odgovoriti na zahtev tržišta, naročito ukoliko se to kosi s bezbednošću. To znači da neke od opcija, poput surfovanja internetom iz automobila, i pored sjajnih mogućnosti još izvesno vreme neće biti uzete u obzir, budući da bi mogle da skrenu pažnju vozača s njegovog primarnog zadatka – da bezbedno upravlja vozilom.

Jedan od najvećih problema s kojim se suočava automobilska industrija pri pokušaju da ostvari simbiozu s informacionim tehnologijama jeste spor razvoj automobila. Iako se na sajmovima svake godine pojavljuju novi i sve bolji modeli, za razvoj automobila od koncepta do ulaska u proizvodnju potrebne su četiri godine, u idealnom slučaju. Za to vreme promene se čak tri generacije kompjutera, što znači da bi hipotetički govoreći najnoviji model mercedesa bio opremljen danas skromnim pentium 2 procesorom. Ako se uzme u obzir i životni vek automobila, danas bi u opticaju bilo najviše onih koji nose 386 računare na primer, što znači da ne bi mogli da koriste aktuelne internet aplikacije. Proizvođači automobila još su veoma skeptični kad je reč o mogućnosti lakog unapređenja računara u automobilu, budući da je to povezano s promenama i na samom vozilu što bi bilo veoma neisplativo. Prema pisanju ZD Neta, na ovakve projekte potrošeno je mnogo novca, a profita niotkud, tako da su proizvođači sada mnogo oprezniji. Predviđanja o velikim zaradama za desetak godina predmet su ozbiljnog preispitivanja i aktuelno mišljenje je da se dalje ulaganje možda i ne isplati. Neke od opcija možda će ipak naći svoje mesto u skupljim modelima, na primer alarmiranje policije i hitne pomoći u slučaju aktiviranja vazdušnih jastuka u kabini automobila ili senzora za praćenje kretanja zenica kako bi se vozač upozorio ukoliko je suviše dugo skrenuo pogled s puta ispred sebe.

Iako se u Americi sedam od deset poziva mobilnim telefonom obavi iz automobila, ni "handsfri" uređaji ne smatraju se hit aplikacijom budućnosti, iz sličnih razloga kao i kod računara. Mobilni telefoni prebrzo se razvijaju, korisnik ih menja na dve do tri godine, pa se ne isplati stavljati ih kao redovnu opremu u kola. Na radost onih koji ih naknadno ugrađuju.