Od svih čuda u izborno doba najviše me je iznenadilo upozorenje Srpske napredne stranke da onaj ko se uzdrži od izbora, u prevodu ko ne glasa za njih, bira – prošlost.

Tu Vučićevu uzgred izgovorenu glupost sad trbuhozborci stranke izgovaraju kao neku ritualnu mantru, aman nikako da nam kažu koju prošlost prizivamo ako glasamo kako se njima ne dopada.

Ne bih ja da budem maliciozan, ali ako nam pominju prošlost, prva mi je asocijacija na njihov radikalski pedigre. Da li oni nama prete da mogu biti isti kao onomad, jurišnici u svakom poslanju na štetu po bolje srpske interese, tuđe živote i zamrzivače.

Hajde, kao da nam prete, ne glasajte za nas koji smo se koliko juče presvukli u evropsko odelo, pa da vidite s kolikom lakoćom nagrćemo anteriju i šubaru, turimo nož međ’ zube i šaljemo vašu decu da daju krv za naš projekt.

Ali, nije to u pitanju. Ta vrsta prošlosti za njih ne postoji. Odriču je se kao od sotone, ritualno pljuju tri puta preko ramena, i dovode u neprijatnu situaciju svakog ko bi da ih pita o nečemu iz te prošlosti. Puj pike ne važi, a pečat na oprost stavile su svetske kancelarije, zadužene u ovo moderno doba da prodaju indulgencije, oprost od grehova, najgorima među nama.

Oni, naprednjaci, kad govore o prošlosti ne misle, dakle, na tu, za njih, praistoriju srpskog posrtanja, već na "žutu bagru", od koje, opet po njima, potiče svo zlo i beda koji su nas snašli.

Otkad su preuzeli vlast, pre četiri godine na izborima 2012, za sve što ne valja kriva im je bivša vlast. To je ta prošlost koju i sada pominju, a između te prošlosti i njihove svakidašnjice nema ni neke bitne razlike i glavno pitanje ovih izbora, a posebno posle izbora, biće od kog trenutka za Srpsku naprednu stranku počinje sadašnjost.

Odnosno, kad će preuzeti odgovornost za ono što nam se događa i kad će priznati da su i oni prošlost, u banalnom smislu – bili smo na vlasti i vidi šta je bilo – ništa, osim što je Vučić lepši nego ikad.