Ima reči za kojima nikada, ni u govoru, a kamoli u pisanju, nisam posegnuo – to dakako ne jamči da ću dobro pisati, ali birajući savesno sastojke za svoju papazjaniju pokušavam da u okv. sv. mogućnosti pročistim jezik svog plemena – ako izbegnem jezički šut, ne očekujem da to bude primećeno, ali će za tekst biti bolje ako i zvučno i semantički bude odmaknut od govora vlastele i vajn. analitičara. Ono čega u vašem rukopisu nema može i te kako ići na vašu cenj. vodenicu – nikad se ne ukaže zarđali ekser ako vam nije dopro do unutrašnje gume na kolima, ne pamtimo mapu rupa koje smo izbegli u vožnji, nje i nema, ali su osovine i felne sačuvane.

Reči bez kojih ja živim su udarne rupe jezika.

&

Mnome prognane reči neće se žaliti, ta njih u svakom trenutku koriste hiljade potrošača, i ne nagovaram ja druge građane da i oni bojkotuju reči sa moje crne liste, pa da im zajedno zapržimo čorbu, ne, reči-prognanice biće za nekoga kao poručene, pasent, ali negovanje lične odbojnosti prema nekim rečima spada u higijenu pisanja.

Nikad ne upotrebljavam – licitirati, paušalan (never! nikogda!), doktor spin, spinovanje, glodur (numquam!), hendlovanje, logistička podrška.

Licitirati je glagol koji se sa aukcije iskrao i ušao u umove i govorancije političara. Ne smeta mi kad neko licitira u Sotbiju, ali malo ko od nas poznaje lično nekog redovnog učesnika dražbe, a licitirati čujemo bar dvared sedmično – kad god neki političar nešto ne zna, ili hoće da izvrda, kaže kako neće da licitira sa tim i tim; znadem naravski i ja da je ovde licitiranje sinonim za nagađanje, ili za neobrazloženo nadmetanje, za preteranciju na ovu ili onu stranu, ali ja kad čujem kome se ta reč sviđa (licitirati sa brojem žrtava i sl.), i ko njome familijarno barata, dođe mi da ju nikad ne upotrebim, i zaista, tako onda i bude!

Paušalan! Mora da se paušalite ako je ova reč u vašem spisateljskom vokabularu! Ako ste poreznik, zanatlija, mali privrednik, taksista, ako ste Infostan, nema vama života bez nje, ali se činovnički termin izbezobrazio, drži se kao da je skovan za rasprave o etici i estetici, o pravednosti, plemenitosti etc. Predaleko si, paušalu, od svog prirodnog okruženja i od rodnog mesta! Možda paušalan ima zavidnu nosivost značenja i prenesenih značenja, ali kao i licitacija, uzrečica je i mezimica staleža čiji jezik ja ne štujem, prema tome, sikter, dalje od mene!

Spinovanje. Moralo bi biti svakome odvratno, i bez mog ubeđivanja, priznajem samo špinovani šećer!

Glodur. Rizikujem da uvredim tvorca ove slav. skraćenice – jer može biti jošte kako živ, umotvorina nema ni trideset godina, a očarala je milione ljubitelja skraćenica; držim da deo enormne popularnosti duguje tome što nije odveć očigledna, nego iziskuje ipak nešto mozganja, aha, pa to je to, čovek se obraduje, rešio je trodelni rebus, i onda, tako obradovan, upotrebljava tu blesavo zvučeću reč, koja ima nešto štakorsko-glodarsko u svojoj i nutrini i vanjštini; radosni korisnik ponavlja plitkoumni vic (a svaki je takav!) hoteći da obraduje druge enigmatičare, a da se sam podiči kako piše govornim, sočnim jezikom i takoreći slengom.

Hendlovanje. Kad čujem ko je šta sve uspeo da ishendluje, dođe mi da mu sve rashendlujem i dovedem opet u prvobitno, haotično, zapetljano i protivurečno stanje. Logistika. Kad je ušla u narodni opticaj, njome se naslađivalo i staro i mlado, brisala je podele među staležima, sad je sirotica toliko izašla iz mode da mi je bude čak i žao. Pripadala si vojnoj doktrini, ali ti je dodijala komanda stana i izišla si međ civile koji priliku da obogate svoj jezik nisu propuštali, daleko ti lepa kuća, možeš natrag u štab, u stožer, u headquarters, tamo će ti biti vraćeni pravo, čast i dužnost da nosiš teret istinskog značenja, pa i značaja.

Departizacija. Nisam kao student marksizma ovo nikad čuo. Kad bi se mislilo na čišćenje društva od partija, ne bih imao ništa protiv, kao ni protiv deratizacije što nemam, ali se njome hoće reći nešto sedamnaesto. "Departizacija je neispunjeno predizborno obećanje". Kakvo? Da neće biti partijskog zapošljavanja? I ovo poslednje nije jezički biser, ali ipak nešto mumla. Ali šta nam ondak dođe partizacija?! Partijsko orgijanje u razvratnoj, sablažnjivoj svemoći rođenoj iz izborne volje? Partizacija nam promače neimenovana, i dan-danji to nije pojam, nema te reči, partizaciju nismo ni primetili, a njenom avetinjskom suprotnošću probiše mi uši svakog bogovetnog dana. (Partizacija bi bilo bolje da se zove partijaština, po uzoru na partizanštinu, ili partijarhat, a vođa da bude partijarh – Njegova svetost partijarh taj i taj.)

&

Uticaj stranih jezika ne može da se izbegne i nemam ništa protiv te prirodne pojave, ali biti posve nesvestan tog uticaja, nedostojno je – napisati da je nešto naj-naj "ikad", znači beslovesno se prepustiti jeziku biv. kolon. sile.

Nipošto ne reci "ikad" ako opisuješ kakvu krajnost tj. apsolutni rekord – "Najveća tuna ikad!" Ne može! "Najveća tuna ikad ulovljena u Piranskom zalivu", to je još Bože pomozi, iako bi i tu "dosad" bolje leglo nego "ikad"! Jeste tuđinska sintaksa ekonomična, praktična, i zavodljiva, ali ako ti ikada za sam kraj iskaza ostane "ikad" – uzbuna! Na putu si jezičke veleizdaje!

Uveren sam da je ovo moje najuspelije popovanje ikad!