Takmičenje između onih koji proizvode i onih koji tamane viruse iz dana u dan odvija se na sve više frontova i naprosto se ne zna ko u toj borbi ima više uspeha i ko pokazuje veću kreativnost. Novi virus Klez, koji se širi internetom poslednjih dana, zapravo je unapređena verzija istog takvog, već poznatog virusa. Autori virusa počeli su, znači, da se ponašaju poput ozbiljnih softverskih kuća. Kada imaju dobar proizvod ne menjaju ga, već ga poboljšavaju kako bi odgovorio zahtevima tržišta. U njihovom slučaju dodaju mu nove mogućnosti (novi Klez širi se kupeći i-mejl adrese ne samo iz vašeg programa za poštu već i iz dokumenata koje ste pisali) i smišljaju načine da nadmudre programe za zaštitu.

Najnovija fora je da vam se virus nudi kao lek. Dobijate poruku s upozorenjem da novi virus hara i da ste upravo dobili efikasnu zaštitu od njega, jednom za svagda. Samo treba da ga startujete i nemojte se obazirati na upozorenja vašeg već prevaziđenog antivirusnog softvera, taj ne zna šta je po sredi te ga samo ignorišite. Tekst je izuzetno ubedljiv, naprosto peva kao sirene iz Odiseje i mnogo se ljudi polakomilo da "zaštiti" svoj kompjuter. Sad se kaju što nije imao ko da ih veže.

Pitanje ko i zašto širi te viruse ili hakuje sajtove dobija ovih dana nove odgovore. U Kaliforniji je ovih dana otkriveno da je u nadmetanju s konkurencijom jedan kablovski provajder unajmio hakere da razbiju protivničke šifre i potom ih objave na internetu. Naravno, svako ko je posetio sajt mogao je nakon toga besplatno da gleda na stotine televizijskih kanala, dovodeći konkurenciju na ivicu propasti. Pokrenuta je istraga i pokazalo se ko je "naručilac posla", čime je kad je reč o motivima za hakerisanje otvoreno novo poglavlje.

Možemo očekivati da ova vrsta industrijske špijunaže u bliskoj budućnosti uzme maha, od čega se naročito strahuje u Americi i Britaniji. Elektronsko poslovanje i komunikacija postali su osnov rada u mnogim kompanijama, što s jedne strane pravi ogromnu uštedu, a s druge dovodi firme u veliku opasnost ukoliko postanu žrtve hakerskog ili virusnog napada. Nemojte se iznenaditi ukoliko u najskorije vreme uz berzanske izveštaje i vremensku prognozu novine počnu da objavljuju "virusna upozorenja" (virus alert).

Vreme je da se i ovde više pažnje posveti tim temama jer se elektronsko poslovanje i upotreba računara sve više šire regionom u kome su doskora poslove razvijali samo preprodavci naoružanja. Po pisanju zagrebačkog "Globusa", u Hrvatskoj je prošle godine porasla prodaja novih računara 54,8 odsto, a internet redovno koristi između 12 i 15 odsto populacije. S obzirom na mnoge slučajeve analogije između naše i hrvatske tranzicije, može se očekivati da talas masovne nabavke računara uskoro zapljusne i nas. Što se preprodavaca naoružanja tiče, šansa im je (kao i većini onih koji su ostali bez posla) u prekvalifikaciji. Naime, svi teoretičari predviđaju da će se ratovi budućnosti voditi uglavnom na internetu.