Nikakvog pravog raskola nema između Srpske napredne stranke i Socijalističke partije Srbije, između Aleksandra Vučića i Ivice Dačića, unutar interesne partijske koalicije na vlasti. Samo je gazda bio nezadovoljan nedovoljnim stepenom obožavanja i volumenom aplauza socijalista tokom posebne skupštinske sednice o Kosovu, dok su njega, predsednika nad predsednicima, nezahvalni opozicioni glupani i lopovi napadali i opkoljavali.

Niko od Dačićevih poslanika da skoči na noge ponesen izlaganjem predsednika, niko da zacrveni dlanove kada Vučić onako malo podigne glas kod neke poente, što je signal za sveopšte pljeskanje. Niko od socijalista da dotrči da svojim telom brani predsednika naprednjaka, države i bosa koalicije, kada su mu se oni, koji su pripramali, kako kaže,  juriš na Skupštinu, isuviše približili.

I onda još i onaj nesretni Zvonko Stević koji je gledao neki pornić za vreme logorejične seanse predsednika kojom je ubeđivao gledaoce skupštinskog cirkusa da je on, Vučić, taj jedini pravi srpski junak koji se sam samcit bori protiv petoglave američko-evropsko-nemačko-francusko-italijanske aždaje i onog teroriste Kurtija  za očuvanje Kosova sa sve Metohijom u dometu Srbije. A onom socijalisti Steviću bilo dosadno, šta će čovek.

Biće da je pravednički bes Aleksandra Vučića izazvalo neko najnovije interno istraživanje javnog mnjenja, koje je pokazalo da se socijalistima, uzdržanim u ubeđivanju Srba da sledi Armagedon ako neko Vučićev ne stavi potpis na Šolc-Makronov kosovoski plan, kao onomad Ivica Dačić na Briselski sporazum, diže rejting.  Neće Vučić da napravi istu grešku kao pred prošlogodišnje aprilske izbore, kada je SPS zajahao na srpskoj ljubavi prema Putinovoj Rusiji koja je napala Ukrajinu i podigao se do ucenjivačkog kapaciteta, dok je Vučić bio primoran da balansira. Nije oprostio Dačiću što je tada vodio kampanju za sebe, a ne za njega.

Pripretio je Vučić zato sada socijalistima gubitkom direktorskih i drugim funkcija, ako ne nastave da puze pred njim, i Dačiću lično, ako ne nastavi da mu se klanja i prinosi žrtve na oltar jedinog koalicionog božanstva.

Zna Vučić dobro da se socijlisti nalaze u desetogodišnjem trpnom stanju zarad privilegija koje donosi vlast, a da im je naročito prijatno u naprednjačkom zagrljaju – nije. A i ministru za "pevanje i brukanje“ Dačiću mora da je dozlogrdilo da posle tri decenije u politici bude večita druga violina. Snuje i on sigurno neke svoje snove.

Čitavo Vučićevo ukoravanje i pokoravanje SPS-a i Dačića je preventivna rabota u situaciji koja za njega zaista nije laka: kako da birače ubedi da je crno u stvari roze,  da se on herojski bori protiv nezavisnosti Kosova, ako neko njegov pod pritiskom bude potpisao ugovor koji je de fakto zaokružuje?

Ovaj ukor razednog starešine Dačića i njegovih socijalista za cilj ima da ih postavi na njihovo mesto i da se ponovo upregne čitava mašinerija u javno i neupitno obožavanje i dizanje rejtinga Aleksandra Vučića.

A što se vanrednih parlamentarnih izbora tiče – pa biće ih ako istraživanja javnog mnjenja budu pokazala da SNS, uz sve poznate mahinacije, ubedljivo dobija. Baš kao i u slučaju beogradskih izbora.

Stvarno, šta bi sa prevremnim izborima u Beogradu, zar nije Vučić obećao Đilasu da će ih biti na proleće?

A što se tiče Vučićeve izjave da ne namerava da se kandiduje za premijera – pa govorio je on tonom najdublje iskrenosti i ubeđenja i da mu na pamet ne pada da se kandiduje za predsednika Republike.

 

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.co