U Evropi se pitaju da li je ovaj čovek uopšte iskreni zapadnjak, misle da je previše slab na Rusiju, kritikuju ga jer ne zna gde bi otkako je zapucalo u Ukrajini. Opis može da se primeni i na nemačkog kancelara Olafa Šolca, i na njegovog gosta u sredu, srpskog predsednika Aleksandra Vučića.

Nema tog pera nemačke štampe koje se nije iskalilo na kancelaru, te kasni sa slanjem oružja, te kukavički se plaši Putinovih pretnji atomskim bombama, a svi kanda znaju da je to blef. Paradoksalno, socijaldemokrata Šolc je oklevanjem da stavi Nemačku baš u prvu liniju fronta pogodio nerv – javno mnjenje nije oduševljeno slanjem oružja Ukrajini. Ipak, deluje usamljen pored ratobornijih Zelenih i Liberala sa kojima deli vlast.

Vučić je pak, birajući između dva zla po Srbiju i svoj kult ličnosti, izgleda odabrao da preko bulevarske štampe otvori prostor za uvođenje nekakvih sankcija Rusiji. Kakvih, to ne znamo, a biće da još ne zna ni Vučić.

U mirnija vremena, Šolc bi dočekao Vučića kao muška kopija Angele Merkel, pun razumevanja za jeftini ruski gas i slovensku dušu. Ovo nisu ta vremena. Što bi rekli Amerikanci, shit rolls downhill: što prebacuju Šolcu, ovaj će prebaciti Vučiću.

Kao predigra mu dođe zaključak Bundestaga od prošle sedmice – koji se sigurno ne dopada Šolcu – gde se gorljivo traži još oružja za Ukrajinu. U tački 19, u samo jednoj rečenici, provučeno je da treba "preispitati" predpristupnu pomoć EU za zemlje-kandidate (čitaj: Srbiju) koje "podrivaju" sankcije.

To što su u Berlin pozvani i Aljbin Kurti i Miroslav Lajčak, te će njih dvojica sa Vučićem imati i odvojeni sastanak, pokazuje da problem Kosova nije pao u zapećak zbog ruske agresije. Naprotiv, on ide u paketu, i to sad valja demonstrirati.

Nemačkoj je stalo da pokrpi balkanske rupe kroz koje nadire ruski uticaj. Berlin drži važnu poziciju Visokog predstavnika u BiH, a ova Vlada prvi put je uvela i mesto specijalnog poverenika za Zapadni Balkan.

U crno-belom svetu gde je, iz zapadne vizure, Kosovo na "ispravnoj", a Srbija (za sada) na "pogrešnoj" strani, Vučić ne može da se nada da će Šolc zavrnuti ruku Kurtiju i naterati ga da konačno napravi Zajednicu srpskih opština.

Ali, Šolc je hladan, racionalan čovek koji ume sa brojevima. Cena energenata i radna mesta, to je jezik koji razume. U Šolcovom svetu sankcije nisu pitanje morala, kao što evrofanatici u Srbiji (i Nemačkoj) sugerišu. Vučić sa Šolcom može da trguje. Ko nije primetio, cenkanje je počelo kad je Srbija triput glasala protiv Rusije u UN, a zauzvrat je Naftna industrija Srbije izuzeta iz sankcija.

Da je samo do Šolca, on bi verovatno ponudio regionu brzo članstvo u EU – više puta je, od početka rata, neupitan govorio da se mora "održati obećanje" dato balkanskim zemljama.

Ovako, pitanje je više šta Srbija može da izgubi, nego šta može da dobije. Sigurno će nas Vučić o tome potanko izvestiti u petak, u obraćanju koje je odložio za sedam dana, baš jer ga je Šolc pozvao u Berlin. Kanda i Vučić misli da ga u Kancleramtu čeka bitan dan.

 

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com