U nedavno održanoj besedi povodom dodele Nagrade “Aleksandar Lifka” na Palićkom festivalu, laureat Dušan Kovačević je rekao da u Srbiji, u stvari, imamo pet godišnjih doba: proleće, leto jesen, zimu i rat. Sve počinje uoči godišnjice zločina/genocida u Srebrenici i najčešće se završava proslavom odnosno komemoracijom godišnjice “Oluje”. Prvo se zategne sa Bošnjacima, a onda se zaoštri sa Hrvatskom.

Nezgodno je što odnosi između Srbije i njenih komšija dostižu najniži nivo usred turističke sezone, kada se najviše putuje. Ovu činjenicu odlično znaju političari u Bosni, naročito oni u Sarajevu, ali i oni u Hrvatskoj, pa se iz godine u godinu u medijima mogu čuti potpuno oprečne poruke – sa jedne strane pozivanje na Jadran na nezaboravno letovanje, dok se intenzivno plašimo slikama rata, leševa, groblja i mezarja, nacionalistička retorika je na svom vrhuncu, jedni slave dok drugi obeležavaju parastos, jedni slave pobedu i oslobađanje, drugi podsećaju na zločine. Srce leta uvek je ovde u medijima nalik na srce tame iz ratova devedesetih.

Posebnu temu predstavlja poslednjih godina odlazak na more. Aleksandar Vučić je svoj imidž političara zasnovao na populizmu i mitovima od kojih je jedan strastvena posvećenost radu, uzdignuta do nivoa protestantske etike. Svako odmaranje, a naročito ono na moru, predstavlja znak lenjosti, slabosti, neodgovornosti, on često sebe opisuje kao radoholika, dok opozicija ide na more i ne radi ništa. U tabloidima bliskim vlasti opozicioni političari su prikazani kao dembelani koji idu na letovanje, dok On radi. Ovaj trend se generalizovao na sve građane koji će, kao neodgovorni bonvivani u basni o cvrčku i mravu, otići na more (sticajem geografije – čitaj u inostranstvo), tamo spiskati pare i na zimu će grebati promrzli i gladni na vrata vrednog mrava (Vučića) koji će možda otvoriti, a možda i neće. Zato se sa gađenjem govori o prženju na plaži pod suncem, o svojevrsnoj izdaji jer neko neće pare da troši u Srbiji, uz vaučere, već ide u inostranstvo.

Na društvenim mrežama se deo ovog ludila primio u polemici o patriotizmu letovanja. Odlazak u Crnu Goru sada je politički korektan jer se više pare ne daju isključivo Milu. Novost je Albanija kao destinacija, politički korektna zbog “Otvorenog Balkana”, pa zato nije sramota davati pare Šiptarima za letovanje. Cene su najpovoljnije, incidenata nema, u turističkom smislu nemamo otvorenih pitanja. Ipak, suštinska dilema je izbor između Hrvatske i Grčke, ili trilema Jadran, Jonsko more ili Egej. Odmah ću reći da je moj izbor Egej, u potrazi za neotkrivenim biserima peloponeskog arhipelaga. Međutim, Jadran se smatra posebnim oblikom izdaje jer se tako bratimite sa ustašama direktno. Predsednik Vučić je tako, potpuno iznebuha, odlučio da ode u Hrvatsku i kao pravi Srbin, ne ode na more, što je bljak fuj, već da kao pravi patriota, neprimećen od svih, uz najavu na društvenim mrežama, ode baš u Jasenovac i tamo položi cvet. Pošto su mu Hrvatske vlasti (a ludilo je udvoje) zabranile da to učini, on je parafrazirao reči jednog od stradalnika iz Jasenovca pred klanje.

Ukratko, Predsednik Srbije je doživeo ono što veliki broj Srba iz Hrvatske doživljava kada putuje ili živi u toj zemlji. Mnogi ne mogu tamo da odu u strahu od izmišljenih optužbi za ratne zločine kojima vlasti u Hrvatskoj prete, baš kao i one na Kosovu. Kao političar, nije uradio mnogo da pomogne tim ljudima, baš kao što sa političarima iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine ne pokazuje isti nivo tolerancije i razumevanja, kao prema onima u Albaniji ili Severnoj Makedoniji. Strasti i mediji su eksplodirali, a Srbi u Hrvatskoj će usred turističke sezone biti još omraženiji. Puko Jadran. Misija uspela, sad će svi po vaučere pa u banju!

Da zlo bude još veće, ukrajinski avion sa osam članova posade srušio se u Grčkoj nadomak Kavale (gde je trajekt za srpski Tasos) prevozeći oružje za Bangladeš. Privatna firma koja poslednjih godina ostvaruje ogroman profit registrovana u Beogradu (na vodi), franko istovar ili endjuzer Bangladeš, bog te pita kakva je to šema. Grci se naljutili, ali evo, ja se uzdam u vekovno prijateljstvo i veru pravoslavnu, tako vam Ćirila i Metodija, ne iskaljujte svoje nezadovoljstvo na nama, turistima, spremnim za višesatno čekanje na granicama da bi stigli do Egeja. Sad se čeka diplomatska nota da Vučić ili Stefanović objasne kako je sve “čisto ko suza”, nema tu politike, mi smo žešće neutralni, radimo za pare. Evharisto-parakalo maj frend. Bokte, nadam se da Vučić neće uspeti da nam zezne Grčku, pa kud ćemo kukavci, moramo uzbrdo auto-putem do Mila i Dritana, ili avionom do Turske ili Egipta. Kao što znate, naši automobili prokuvavaju na auto-putu zbog visinske razlike, u Egiptu su ajkule što jedu turiste posle 18 sati i moraš da je fiksiraš pogledom da te ne ščepa ili da je nabodeš u njušku, al direktno. Zlobnici tvrde da je ovaj avion samo dan ranije leteo za Tursku, nije ni to sigurno, a turisti se kunu da su u Antaliji isto videli ajkulu, pa ti sad budi pametan.

Što bi reko onaj čiča u malinama, situacija je mnogo zajebana, a Vučić uvodi pomorsku medijsku blokadu.

Da li je onda more stvarno simbol slobode, povezanosti sa svetom, bega od televizije, medija i manipulacije, svojevrsni beg od Vučića, neka vrsta medijske detoksikacije? Kako probuditi političku svest ili ratnički nagon kod ljudi koji su gologuzi ili u kupaćim gaćama, na vrelom pesku uz zalazak sunca? Seks i more su neprijatelji borbenog nacionalizma, odmor nam je neophodan da bismo ostali fizički i psihički zdravi, zato se izborite za svoje pravo na zabavu. Želim vam lep odmor.