Počelo je žrebanjem na RTS-u 8. juna. Izvučen je redosled predstavljanja koalicija i stranaka na javnom servisu, doduše na RTS2. Ovim je formalno zadovoljen zahtev opozicije da se omogući pristup medijima, ali ništa nije moglo da pomeri predizbornu Belu lađu iz udarnog termina na prvom programu. To vam je kao muzika na žurci, može, ali tiho, u dečjoj sobi.

Od javnih servisa, na televiziji Vojvodina u emisiji "Pravi ugao" pola sata predstavljanja, sa finalnim delom emisije, gde su svi učesnici davali kratke odgovore na dvadesetak glavnih pitanja o budućnosti Srbije. Čini mi se da je to najbolji način da proverite svoj stepen slaganja sa programima stranaka i koalicija ako ste uopšte upamtili sva imena i niste apstinent ili bojkotaš.

B92 je najčešće stranke predstavljao u emisiji "U fokusu", dok je Pink sledio primer javnog servisa pa su predstavljanja obavljena u popodnevnom terminu na Pinku 2, u intimnoj atmosferi virtuelnog studija. Kao i obično, veselo je i neobavezno bilo na televiziji Hepi, naročito u "Ćirilici" gde sve počinje pospanom Marićevom najavom, i obično traje do iznenadne odjave uz reklamu za špricer ili vinjak. Nema teme, čista improvizacija u duhu antičkih simpozijuma, ili u prevodu pijanki. Politika očigledno naše ljude opija neuporedivo jače od alkohola.

Od bitnih TV predstavljanja, izdvojio bih i jubilarni, 50-godišnji Studio B, gde se posle četiri sata valjanja nakita, u predvečerje, gosti i voditeljka lepo nakinđure u emisiji "Panorama". Osim političara i voditeljke, tu je i publika, pa je večito pitanje koja navijačka grupa je u pitanju. Priznajem da sam od one dve dame što valjaju đinđuve više čuo o budućnosti Srbije nego u "Panorami". Tamo, kad ti valjaju naušnice, kažu da ih možeš nositi na moru, prsten će ti trebati ako nađeš verenicu, činiju ćeš pokazati na sledećoj slavi, sat će ti trebati da ne zakasniš na posao, a torba da negde otputuješ. Vizija budućnosti par ekselans.

A šta su nam to kandidati poručivali? Unapred se izvinjavam onima čije pojavljivanje nisam uspeo da zakačim na televiziji ili na internetu. Ovo je moj uzorak ponude u jednoj, uopšte rečeno, kilavoj ponudi.

Počeo bih od veterana na sceni. SPS i JS su jedini Vučićevi koalicioni partneri koji izlaze samostalno, i zato su pod velikim pritiskom. Postoji opravdan strah od gubitka identiteta stranke, ali oni su jedini koji su se usudili da pominju vlastite zasluge za rezultate u protekom ciklusu. Ivica Dačić i Palma u spotovima, prvi za govornicom, a drugi individualno, pevanje na bini, pionirke/hostese sa zastavama u rukama i ponovo asocijacije na Titovo doba. Međutim, Dačić je pred svake izbore izložen ozbiljnom pritisku svog moćnog koalicionog partnera. Zeza ga i vlast i opozicija, a primer su dva predizborna spota sumnjivog porekla.

Prvi je manje upitan i liči na scenu iz serije Game of Thrones, ali drugi, pod nazivom "Iz 1 u 2", mnogo je ozbiljnije podmetanje. Navodno je nastao u odboru Raška, gde je, kao u Nušićevom komadu Narodni poslanik, tast šef lokalnog odbora SPS-a, a zet SNS-a. "Valjda nije udario tast na zeta. Ukoliko i jeste udario tast na zeta, nije Dačić na Vučića", kazao je Dačić. Vučić je istog dana izjavio da će se protivnici za minut dogovoriti, samo da mu uzmu glasove. Verujem da je ponižavanje Dačića, kao nekad Tome Nikolića, deo predizborne rutine u SNS-u, da prvom ne poraste apetit, a da drugom ne padne na pamet da pokaže znake političkog života.

Pre SNS-a, dajmo reč opoziciji.

PSG se pojavio sa spotovima, doduše više na netu nego na televiziji. Jednostavan kadar, predsednik pokreta nadahnuto nabraja gafove vlasti i pita nas: "Šta čekate?" Lepi monolozi, na nivou konstatacije, ali bez pokušaja da se da rešenje. Dakle – retoričko pitanje. Čekanje i strpljenje ne moraju nužno biti loša stvar, pa mi se čini da je ipak bilo potrebno dati odgovor ako je bojkot zamenjen izlaskom na izbore.

Radikali i Zavetnici, neki će reći omiljena Vučićeva opozicija – da li ste videli ikoga osim Milice i Šešeljevog sina? Kod radikala možda i jeste, ali je Mica Zavetnica jedina eksponirana ličnost. Što se radikala tiče, Šešelj je bio zadužen za promociju stranke u kafanskim uslovima (Sarapa, Marić, Hit tvit), dok je sin ponavljao dve teze ukrug. Koliko se zapravo troši na NVO? Kako ukinuti sudske izvršitelje? Ispadoše nevladine organizacije i sudski izvršitelji izvor sve bede u Srbiji. ‘Ajte, molim vas.

SPP – i Akademik Zukorlić, jedan od mojih favorita, jer je vratio grafiku sa trećeg kanala i pripremio haiku poruke tipa: Sandžak približiti Srbiji, a Srbiju Sandžaku. Ko razume, shvatiće, a gospodin Zukorlić je upotrebio svoj propovednički dar iz prošlog zanimanja, pa valjda vredi ona, jednom muftija – uvek muftija.

Voleo bih da kažem da sam razumeo i Dr Sulejmana Ugljanina iz SDA, al’ stvarno guta slova dok govori. Pominjao je Sandžak kao nezavisnu celinu unutar Srbije, a uz pomoć oštrog oka koleginica iz "Vremena", otkrili smo da je pored njega u kadru najčešće bio portet Rifata Burdževića Trše, poginulog skojevca po kojem se zove i jedan studentski dom u Beogradu. Kakve veze ima Tršo sa nezavisnim Sandžakom, nemam pojma, ali se sećam parole iz doma: "Drug Tršo je bio veliki revolucionar!" Tito.

Nešto konkretnije i koherentnije poruke u medijskom smislu imali su Metla (Da napravimo red), Šapić (spot sa vaterpolom i politikom) i Stamatović (Ljubivoje Ršumović). Tu ste mogli da uhvatite neke elemente iz programa, poput promene izbornog sistema, potrebe za dijalogom ili domaćinskim odnosom prema politici. Ono malo spotova koji su emitovani davali su jasnu poruku, medijski su pismeno napravljeni, a čini mi se da su deo istog političkog segmenta, u tradiciji Koštuničinog DSS-a.

Posebno zanimljiv medijski nastup imao je Pokret za kraljevinu Srbiju. Apsolutni pobednik u kategoriji poklona za simpatizere – kruna od balona. Obraćaju se, dakle, detetu u svima nama mada se zalažu za zabranu izlaska za omladinu posle ponoći. Tanasije Uzunović i Matija Bećković, hvala bogu, bez krune od balona.

Nova-stara snaga na političkoj sceni, UDS je svoju šarenu koalicionu prirodu pokazao i u TV spotovima – polivanje vodom Nenad Čanak i Marko Đurišić sa porukom "U dobru i u zlu", a onda streljanje Goce Čomić đubretom. Pomalo duhovna poruka na bilbordima u stilu Jehovinih svedoka "Dobra vest", zamenjena sa "Mi verujemo". Kad bolje razmislim, ostade UDS u zoni vere.

Na kraju, šta je sa favoritom, sa famoznim brojem 1?

SNS je kampanju osmislio kroz nekoliko grupa spotova u kojima imate sve osim imena stranke. Verujem da je to posledica pažljivo izvedenih ispitivanja stavova građana. Stranka očigledno nije na glasu kod birača mada ima najviše članova u istoriji višepartizma, pa je zato jedini lik na parlamentarnim izborima Predsednik Aleksandar Vučić, nosilac liste 1, Za našu decu. Ovo je verovatno presedan u istoriji izbora, da vladajuća stranka, koja ima većinu u parlamentu već osam godina, u svom kompletnom predizbornom materijalu nema ime stranke niti bilo kog člana osim Vođe.

Prvu grupu spotova čine Zanimanja (lekar, seljak, veštačka oplodnja itd), gde se život i rad ne mogu zamisliti bez Vučića, koji je omogućio da to sve funkcioniše.

Drugu grupu čine Zavičajni (Čačak pečenje i Leskovac sagapo). Tu se promoviše novoizgrađena putna mreža, odnosno bolja povezanost provincije sa centrom ili grčkim morem. Ostaje pitanje kako se porodica sa juga našla u Grčkoj na moru kada su granice zatvorene, pa naši i sad džedže ili idu preko Bugarske. Nego, naši se ipak probiše kod Evzonija, samo nije za spot.

Treću grupu čine "Deca i omladina", gde je prvi lego spot zabranjen. Tu su zato omladinci – nova lica; čak i ovde stranka nije u prvom planu jer ih je sve hipnotisao Vučić.

Posebnu grupu čine ispovesti ili "Spotovi o Vučiću", šta je radio, gde je bio, kako se osećao, gde se on obraća svojim zamišljenim oponentima u nepostojećem dijalogu. Tu on svoje protivnike naziva "neradnici i kibiceri", što je možda prišlo onoj iz Slobinog vremena "prišipetlje i satrapi".

Vučić je glavni akter i spotova kojima se poziva na bojkot, a koje je zabranio REM.

Pitanje je glasilo: "Šta možete uraditi 21. juna u Srbiji?"

Odgovor glasi: "Jedini način da ne glasaš za Vučića je da ne glasaš!"

Ovi spotovi takođe pate od manjka sadržine jer nema objašnjenja razloga za bojkot, niti uzroka, već samo odluka da nećete. Potpuno legitimno, ali mi je bilo teško da razlučim apstinenciju od bojkota i potrebe da se bojkot pokaže komšijama kao jedini izraz slobode. Da se razumemo, još nisam našao dovoljno dobar razlog da glasam, ali mi se čini da je kampanja za bojkot nedovoljno ubedljiva.

Gro kampanje, ipak, bio je Predsednik Vučić u svakom mogućem kontekstu.

I ovoga puta je stigla pred izbore podrška iz Rusije, najavljen je dolazak Sergeja Lavrova, a tokom telefonskog razgovora od pola sata sa Putinom zvanično je dobio podršku. Vučića ste gledali na otvaranju fabrika, podizanju kule u naselju Beograd na vodi, bez maske, bez šlema, na dodeli zastava specijalnim jedinicama, na Dan policije, u Bugarskoj u džipu i helikopteru, sve do ćaskanja sa robotom. Posle Pinkovog robota (ili robotice) Leposave u Zadruzi, robot Ema radi u prosveti. Luj Viton i porše Kajen – kada ih vidite, znajte da ih nema bez Srbije!

Teme koje su zato utišane u medijima bile su: korona i broj novozaraženih, poplave, Kosovo i Crna Gora. Uprkos činjenici da se izbori bliže u Crnoj Gori i Hrvatskoj, kada komšije potežu "srpsko pitanje", situacija u regionu nije u značajnijoj meri bila tema Vučićeve kampanje.

Zato nas, odmah posle izbora, očekuje suočavanje sa pandemijom koja nije prestala, i još važnije od toga – 27. juna, uoči Vidovdana, izaslanik Grenel je pozvao Vučića i Tačija u Belu kuću. Zapratite ga na Tviteru, čisto da znate šta se dešava kod nas. Emisar EU Miroslav Lajčak evidentno kasni, ne samo zbog odlaganja leta iz Ciriha.

Pobednik izbora je unapred poznat, bitka će se voditi oko cenzusa za opoziciju, a nemojte se zanositi da će posle izbora kampanja da se stiša. Tek nam sledi medijsko bombardovanje.