Pre nekoliko dana je, ako to niste znali, u svetu obeležen Dan očeva. Tim povodom, našoj javnosti je organizacija E8 predstavila veoma zanimljivo i opsežno istraživanje o muškarcima u Srbiji. Za sve zainteresovane, prosleđujem link sa detaljnim rezultatima: http://images.edu.rs/

Dakle, napravljen je precizan fotorobot nas, ovde i sada, a obuhvaćene su bar tri generacije – tako da su bila moguća intergeneracijska poređenja – moje generacije sa našim očevima, ali i sinovima. Najkraće rečeno (a ja svakom muškarcu još jednom preporučujem da rezultate pogleda pažljivo i detaljno) – tate u Srbiji su spremnije da podele kućne poslove od svojih očeva, ali se kod generacije naših sinova javlja zabrinjavajući stepen konzervativnosti u pogledu odnosa prema devojkama.

Posebno je zanimljiv detalj vezan za korišćenje porodiljskog odsustva kod oba pola. Na gotovo 30.000 beba u Srbiji, jedva nešto više od 200 očeva je iskoristilo zakonsku mogućnost da ode na bolovanje i čuva bebu. Jasno, muškarci bolje zarađuju (što je takođe deo diskriminacije), ali čak i kada nije tako, još uvek je sramota da očevi preuzmu brigu o bebama. Prilikom prikupljanja podataka, istraživači su nailazili na zanimljive odgovore iz lokalnih centara za socijalni rad. Jedna koleginica je rekla: "Hvala bogu, u našoj opštini samo mame čuvaju bebe!"

Dakle, ima još mnogo razloga da se govori i radi na osvešćivanju mladića, osim što ih vlast poslednjih nedelja uglavnom loži kako je obavezno služenje vojnog roka pitanje nacionalne časti!

A šta je sa ženama? U trenutnoj ponudi TV programa, čini mi se, nekako odjednom, nalećem na gomilu primera neobično konzervativnog odnosa prema ženi, njenoj ulozi i vrednostima. Ovom prilikom, svesno preskačem crnu hroniku kao ekstremni primer poremećenih porodičnih ili partnerskih odnosa.

Prvi zastrašujući prilog je svakako rijaliti i to dilema da li će taj neki Romeo (po naški Sloba) izabrati bivšu ženu ili ljubavnicu. One se do krvi nadmeću za njegovu ljubav, kao da je u pitanju poslednji muškarac na Zemlji pred Apokalipsu. Taj trougao je valjda stvorio neviđenu dramatiku i gledanost Pinka, jer je stvorena arhetipska situacija bračnog trougla gde su žene objekti.

Mnogo je reklama gde je prikazana savremena žena sa svim obavezama. Ako je mlada poslovna žena, tu su bolovi zbog potpetica, ili večita frka od fleka tokom mesečnog ciklusa. Jedna domaća kompanija, čije proizvode cenim i biram (čisto da ne pomislite da sam pristrasan), prikazuje majku, njenu ćerku i unuku, tri generacije – uvek u istoj ulozi, već 60 godina! Ona će vas pitati da li ste gladni i svoju ljubav će vam pokazati isključivo kroz hranu.

Još jedna mlada žena je prikazana sa napornim sledom dnevnih obaveza koje se uglavnom tiču kuće i kućnih poslova dok je starija drugarica (ili komšinica ili keva) pita – kako uspeva? Rešenje je keks, takođe moj omiljeni.

Obe ove reklame, kao otac, mogao bih zamisliti i drugačije. Suvomesnato je, po pravilu, ručak kada tata kuva – već 60 godina, tako je bilo i sa mojim ćaletom.

A slično je i sa keksom koji volimo svi u kući, pa mu to dođe kao olakšanje, da mama ne mora da sprema kolače. A svaki roditelj zna da će klinci uvek radije posegnuti za kupovnim keksom nego za domaćim kolačima, nezahvalnici jedni mali i bezobrazni, neće domaće kolače sa voćem, a toliko se mama trudila!

Posebno je zanimljivo prikazivanje te domaćičke neuroze, koja često ima simptome depresije. Videćete reklamu za ženu koja je predstavljena kao samohrana majka (nema oca u priči) i koja ima psihičke tegobe. Kako se to leči, po sopstvenom priznanju, bez lekara i pregleda, rekla joj drugarica i ova čvrknula neke tablete. Gle čuda, procvetala žena, ima više energije i lepše i srećnije obavlja svoje dnevne obaveze. Nije očigledno promenila ništa u svom životu, osim te magične pilule, koja je, navodno, neškodljiva i prirodnog porekla.

Slično je i sa fizičkim tegobama izazvanih rmbačenjem, jer će nekakva krema pomoći da ista žena (potpisana kao Direktorka, gle čuda) sada opet rmbači, ali sa osmehom i bez bola u ramenima ili krstima.

Ukoliko pažljivo pogledate predstavu ženske uloge u našem društvu, televizija pokazuje ono što i sami znamo. Naše žene često svoju potvrdu stiču upravo kroz ulogu preopterećene super-domaćice i majke. Ukoliko bi prihvatila pomoć muškarca, u svojoj sredini bila bi smatrana nedovoljno kompetentnom. Ovu pojavu je odlično opisala jedna moja drugarica, koja uvek reaguje kada joj žene kažu: "Blago tebi, muž ti pomaže oko bebe!" Suština je u tome što joj on "ne pomaže", već potpuno ravnopravno učestvuje u roditeljstvu, koje obuhvata brigu o deci, partnerski odnos, razmenu emocija i iskustava i zajedničko obavljanje kućnih obaveza. Ovim tempom, za dve generacije u Srbiji će nestati podela na "ženske" i "muške" poslove u kući, ali se nadam da će uslediti i ona mnogo važnija promena u muškim glavama – iskreno poštovanje ravnopravnosti polova.