Ne pitaj šta je Crna Gora uradila tebi, nego pitaj kako ti možeš da napakostiš Crnoj Gori. Vlada Srbije dala ti je primer proteravši crnogorsku ambasadorku i makedonskog ambasadora, nadmašio ju je samo fudbalski trener Dostanić zadavši sunarodnicima visoku olimpijsku normu: čim je čuo za brljotinu makedonske vlada seo je u kola i – pravac Srbija, ili ono što je od nje ostalo!

Sportskom pečalbaru ko bi zamerio što ostaje u Makedoniji i trenira "Vardar" shodno ugovoru potpisanom na dve godine? Verovatno niko, ali je on poslušao svoje srce i, gle, postao patriota meseca!

Koliko je rodoljublje plodonosnije od sportskog, naučnog, umetničkog, zanatlijskog ili ma kog drugog rada! Koliko treninga, koliko razgovora sa igračima, koliko dosadnog ponavljanja istih mudrolija, saveta, koliko boravaka u hotelima sa malim brojem zvezdica, koliko kilometara treba prevaliti po balkanskim džadama da se od "Vardara" načini prvak Makedonije, a jednim jedinim gestom izbijaš na čelo liste onih kojima je Srbija uber alles!

Drugo. Da je progutao gorku pilulu, da je ostao u Makedoniji i da je doveo skopske fudbalere do kako se to novinarski lepo kaže trona, morao bi dalje sa njima u evropske kupove, gostovao bi na stadionima zemalja koje su ili priznale Kosovo, ili koje su u Ujedinjenim nacijama bile suzdržane kad se glasalo o našoj muci.

Ili, još gore, žreb bi ga mogao dovesti u kontakt sa prvakom Crne Gore, pa bi morao tamo da ide i da se rukuje sa trenerom crnogorskog šampiona!

Šteta što Koštunica nije i dalje na dužnosti: uvređenog trenera spontano bi na naplatnoj rampi dočekale hiljade rodoljuba, ljudi bi se tiskali da mu oni plate putarinu, na rampi bi mu bio uručen orden i ključevi od stana gde će mu čika poštar već u novembru doneti zaslužnu penziju koja neće biti pravna smetnja da kad malo prezdravi od makedonskog zuluma neki naš klub povede stazom slave…

Srbija ume da prepozna veliki gest, a Dostanić idealno ispunjava ono što je srpski san: da jednim potezom za svoju zemlju uradiš više nego što generacije kojekakvih Holanđana, Nemaca i sl. učine za svoju zemlju – kad bi Srbija i imala more, ko bi imao strpljenja da od njega neumornog i neizmernog otima srpsku zemlju da bi po njoj rasađivao lale te kopao kanale? Daj ti meni barutanu, daj Turke da kano mahniti vitlaju sabljama, daj mi džeferdar i odosmo i Turci i džebana i ja svako svome bogu na istinu!

Ali, ali… Nismo svi Čavić (koji vide uživo sve naše vođe, dobi silnu stipendiju, za nacionalnu penziju ne znam), nismo svi Dostanić, šta da radimo mi koji nismo predodređeni za junačka dela a povređeni smo onim što nam Crnogorci i Makedonci preko svojih demokratski izabranih predstavnika prirediše?

1. Crnogorcu svakom koga sretnete natrljajte nos rečenicom "sve smo vam dali"; ako pita šta je to sve, slobodno recite "znaš ti dobro". Prozvani hajlender će ili zanijekati da smo im sve dali ili će tražiti da kažete šta je to sve, recite da smo trpeli i preplaćivali hiljade direktora poteklih iz Crne Gore, ako uzvrati da on nije bio direktor recite mu kako bi to dosad svakako postao da se nisu otcepljivali, pa im je i to bilo malo nego su nam usred našeg slavlja podovom trijumfa u UN zaboli u leđa ne nož nego troje vila, dve sekire, četiri srpa, ključ kojim se čupa slama i dva zarđala sidra.

2. Letujte u Hrvatskoj do koje makar vam bilo zaobilazno dovezite se preko Crne Gore. Recite da ste dosad stalno letovali u Crnoj Gori, da ste i na Praznik mimoze rado dolazili, ali da se sada lomite između hrvatske i albanske rivijere. Obično ste leteli avionom, dogodine ćete bogme kolima, i to preko Crne Gore, neka graničari i carinici MNE shvate koliki je greh i koliki je gubitak na sebe preuzela Vlada Crne Gore. Platićete ekološku taksu kojom prilikom recite: ovaj vaš namet je jedino što ćete od mene zaraditi, sve što sam ušparao ide albanskoj/hrvatskoj braći.

3. Zapretite da nikad više nećete zapevati niti poručiti pesmu "Korita Ivanova". Na ovo će građanin Crne Gore možda reći da ga je baš briga, jer je pesmu komponovao Milutin Popović Zahar, pravnik iz Mačve: recite da vam je autor poznat, ali pošto se pominje geografski pojam iz Crne Gore pesma će do daljnjeg tavoriti na crnoj listi.

4. Sve razglednice na kojima su Kliment i Naum Ohridski a koje imate među knjigama ili zadenute za ikonu pošaljite preporučenom poštom Vladi BJRM. Karte na kojima su one lepe i donedavno drage vam ohridske kuće (čiji je temelj uži nego gornji deo, a koje su piratski kopirali i Bugari) sve pošaljite ne natrag u Ohrid nego u Skoplje. U propratnom pismu naglasite da ste zamrzeli grčku braću zbog njihove zaintačenosti da se Makedonija ne zove Makedonija, ali od kobne večeri kad Vlada priznade Kosovo Grcima je sve oprošteno, tamo ćete štaviše i na more, deo odmora provešćete u Bugarskoj, odatle produžavate u Grčku pa u Tursku: kroz Makedoniju nećete ni da se provezete iako ima sto puta više rastinja od Grčke.

5. Nađete li se u vozu ili bilo gde gde vaše tvrdnje neće biti podvrgnute proveri, recite kako se ozbiljno lomite da stan koji imate u Igalu poklonite strancima koji nas barem nisu izdali. Ispričajte koliko ste za svoj stan u Igalu dobijali od Rusa, a niste hteli da ga prodate jer vam je bilo stalo da Srbi i Crnogorci ostanu većinski vlasnici ukupnog stambenog fonda. Posle ovoga, međutim, ozbiljno razmišljate da stan prodate iako su cene u međuvremenu gadno pale: dođe vam štaviše da ga za nauk Podgorici poklonite Rusima iako su ovi deset puta imućniji od vas.