Lica: Crvrčak, Kornjača, Lav, Lisica, Mrav, Mravojed, Zec, Ždral,

Okrugli sto, iznad njega razapeta mreža u kojoj leži Lav, vreme sadašnje

KORNjAČA: …Poštovane… zveri… kukci… cenjeni… sisari… ja… kao… najstarija…

CVRČAK: More li to malo brže, matere ti…

ZEC: (pokazuje naviše) Može li tiše…

LAV: Budan sam, Zvekane, nastavi, Kvarnjačo…

KORNjAČA: Hvala… Lave… hvala… svima… moje… je… bilo… samo… da… vas… pozdravim… reč… ima… Ždral…

ŽDRAL: (nakašljava se) Ispred svih učesnika…

MRAV: Ne kaže se "ispred"…

ŽDRAL: (kao da ništa nije bilo)… zahvaljujem se…

MRAV: Ne treba ti "se"!

ŽDRAL: Zahvaljujem se upravi lovačkog doma što nam je budzašto ustupila ovu malu ali ureditu salu, dnevni red vam je poznat – prva tačka, basne kao vrelo političke nekorektnosti, druga, predlozi koga od poznatih ličnosti ubaciti umesto nas, šta ja znam, Lisica i Gavran, umesto Gavrana da bude neki političar koji je toliko tašt da bi na hvalospev i ispustio gorgonzolu, eto… Prva će referat pročitati Lisica, izvoli Lili!

LISICA: Svi znate ogavnu basnu u kojoj Ždral i ja pakostimo jedno drugome, tobože se nadmudrujemo, a zapravo oboje ispadamo majmuni, pardon, povlačim reč, nije politički korektno…

LAV: Ma ko ih šiša, jesu majmuni!

ZEC: Potpunosteupravu!Koimje…

LICICA: Zeko, nisi dobio reč! (otpije gutljaj, nastavi tonom učiteljice): Elem, u basni o meni i Ždralu ja ga nudim nečim što on ne može da hasa jer ima tu kljunčinu, koja mu odlično doduše stoji, ali koja je tolika kolika je…

ŽDRAL: A ja Liji kad dođe kod mene uradim to isto, samo obrnuto: ja se ubijem od nečeg čorbastog a njoj cure bale…

LISICA: Pri čemu ni Ždral ni ja nismo takvi…

LAV: Nego ste još gori, ha, ha, ha…

ZEC: (zatapše, niko ga ne podrži; fadeout)

LISICA: Dakle, mi nismo za to da se ijedna basna ukine, ali smo za to da se mic po mic humanizuju, da prenosno, preneseno značenje ostane a da ne budemo više mi ti antijunaci…

ŽDRAL. Naša deca danas idu u školu i nije nimalo prijatno…

CVRČAK: Svi znate ono njesra o meni i o Mravu: ispadam neodgovoran, uobražen, na kraju kukumavčim i ovo me govan… ovaj me vorkoholik od bubljeg trola još izmaršira…

MRAV: Ma ja ispadoh još odvratniji, nevoljniku koji je doduše sam kriv za to što je švorc, što je gladan, stambeno nezbrinut i što nije plaćao staž estradi ne dam ni mrvu, nego propalici zalupim vrata i još ispadnem duhovit: "Letos si svirao, je li? A ti sad igraj!"…

LAV: Nisam ovo znao, super je! Mrav pretpostavljam napravio zalihe, a ovaj jebivetar dao sve na drogu, ha, ha, ha, ovu mi basnu ne dirajte, to je baština, baština je iz raja izašla!

MRAV: Mislio sam da se samo kraj malko izmeni, tačnije dopuni, da Cvrčku nešto malo ipak dam, uz isto neko naravoučenije, da drugi put pazi, mada ne vidim kad da pazi kad…

LAV: Ču li ti moje reči, gnjido iz učkura!

MRAV: (pobledi naglo, postane još malo pa beli mrav): Aaa, sad je dosta! Sa mnom ovako niko nije razgovarao! Ne moram ovo da trpim! Ako se ovo zove okrugli sto, hvala lepo…

MRAVOJED: Ostani, molim te, do kraja, ja ću te ispratiti do kuće…

MRAV: U redu, ostaću, ali ne zbog tebe nego zbog Kornjače i Zeca koji su od sviju nas možda i najoklevetaniji a nisu došli do reči…

KORNjAČA: Zec… i… ja… prikazani… smo… kao… esktremisti!… Niti… sam… ja… toliko… spora…

ZEC: Nitisamjatolikonepromišljen!Itolikoohol!Daposlepočetneprednostimolimvaslepozaspim!IdameKornjačapobedi!

KORNjAČA: Nas… dvoje… nemamo… uopste… taj… takimičarski… takmičarski… takmi…

LAV: Hoćeš li poroditi prokletu reč! Takmičarski duh! O meni čim okrenem leđa pričate kako imam petnaest minuta škole a znam taj idiom, i znam da se to zove idiom. Smuči mi se kad vidim čiji sam ja kao car! Ti si, Kornjačo, greška evolucije, ne, to ti je kompliment, ti si… ti si… marginalka!

KORNjAČA: Jaaa… marginalka… sad… je… dara… prevršila… (izlazi demonstrativno; za njom Cvrčak, Lisica, Dara, Mera, Ždral…)

ZEC: Hajte vi, polako, stiću vas… (nestane)

LAV: Šta im bi? Nisam rekao ništa ružno, evo neka oni meni kažu da sam marginalan, meni je to super…

MRAVOJED: Vreme je da ovo privedemo kraju, ja bih vam još uručio ovaj zlatotisk posvećen šezdesetogodišnjici Tanjuga "Sedma sila kroz vekove"…

LAV: U, zabole me da to čitam! Nego mi reci jesam li ja ove gmazove i brabonjke nečim omalovažio, reci otvoreno!

MRAVOJED: Bože sačuvaj! Oni su, naprotiv, vređali vas, ceo skup je i smišljen da vas isprovocira…

LAV: Pa jesu li uspeli, milu im pilulu!?

MRAVOJED: Naravno da nisu, niste ništa ružno rekli, puls vam je da vidimo (broji) sto devedeset osam, ispod dvesta je…

LAV: Lažeš, mora da je preko trista, pri tom se šlihtaš nekome ko samo što nije abdicirao…

MRAVOJED: Ne šlihtam se, ja sam ovde moderator, domaćin…

LAV: Na reč domaćin vadim revolver, znaš čega je ovo parafraza?… Kad vidim ko je sve domaćin, poželim da sam razbikuća!

MRAVOJED: Mislite raspikuća?

LAV: Mislim tako kako sam rekao, nisam gluv ni glup, i nemoj ti da me učiš, da ne krenem od vaše medijske kuće, tog legla marginalaca…

MRAVOJED: Dali ste mi divan šlagvort, u ime legla zahvaljujem što ste odvojili dragoceno vreme i došli na okrugli sto, nad okrugli sto, izvinjavam se ako su vam moji gosti upropastili dan, crkli, među nama rečeno, dabogda! I oni i ja koji sam dozvolio da na vama vežbaju pikado! Hoćete li mi ikad oprostiti, nećete, u pravu ste, dajte vašu blagoslovenu kandžu da se odmah sam kaznim, tako, hvala, mogu li još jednom, hvala, jao, hvala, jao.