Album zagrebačke grupe Haustor “Treći svijet” (Jugoton / Croatia Records) u klasičnoj jugoslovenskoj rok kritici nikad nije dobio mesto koje je objektivno zasluživao – radi se o zanemarenom remek-delu i jednoj od najboljih ploča koju je ta scena ikad dala. Po svojoj viziji i revolucionarnoj političkoj hrabrosti, on je uveliko nadilazio dotadašnje domete pop i rok produkcije, pa je u ono vreme ostao nedovoljno slušan i objašnjen. Ipak, njegov ugled je samo rastao sa vremenom, kao i ugled Haustora.

“Treći svijet” je neka vrsta postskriptuma za “novi talas”. Tu ćemo naći njegovo odloženo veliko finale i moguće pravce daljeg razvoja umetničke forme poznate kao rok muzika, u našim krajevima. Posle istoimenog debija (1981), koji nije najbolje shvaćen, rani Haustor je do svog najkompletnijeg albuma došao tek 1984, sticajem nesrećnih okolnosti (odlasci članova u obaveznu vojsku). Do tada je new waveu uveliko prošao rok trajanja, te je bila jasna namera članova da se umetnički dokažu u novim okolnostima i ambiciozno nadoknade propušteno: na neki način ovo je njihova “Odbrana i poslednji dani”, delo nastalo sa željom da opiše svoju epohu. Kao i “Odbrana…”, “Treći svijet” nema svoj pandan u filmovima, stripovima, književnosti, pozorištu ili vizuelnoj umetnosti, nastalim u SFRJ. U pitanju je autohtono postignuće, koje je moglo nastati samo u okviru rokenrola – jedno od onih nekoliko izdanja nastalih u to doba, što su nas zadužile spoznajom koja tek sad konačno počinje da dopire do javnosti: da su neki rok albumi na srpskohrvatskom jeziku velika umetnička dela naše kulture.

Malo toga je rečeno o ovom albumu – budući istraživač će se iznenaditi koliko malo – ali nedostatak odjeka je pratio Haustor od početka. U to vreme “Džuboks” više nije izlazio u onom svom najslavnijem izdanju (okončanom 1983), posle mnogih smena u redakciji ni hrvatski omladinski časopis “Polet” nije imao posebno važnu ulogu – ozbiljne kritike više nije bilo. Muk koji ih je obavijao dok su radili nije umanjio legendu, nego ju je samo uvećao, do grandioznih razmera. Bend se možda nije uklapao u trenutak kad je postojao, ali se uklapao u budućnost, te je do kraja devedesetih sećanje na Haustor postalo jače i veće od nekadašnje realnosti, a grupa prerasla u neupitan primer doslednosti i vernosti sebi, u vremenima u kojima je bukvalno sve bilo dovedeno u pitanje. Svako zna da je grupa Haustor danas višestruko popularnija nego što je bila dok je postojala – a dobar deo razloga za taj fenomen krije se upravo na albumu “Treći svijet”.

KO ĆE SHVATITI TO?

Sve novo što je “novi talas” uneo u društvo, sve verzije moguće demokratizacije Jugoslavije, ugušene su do 1984, jer demokratska Jugoslavija nije bila potrebna ni onima koji su bili na vlasti, ni onima koji su planirali da je se domognu. Haustor su uvek bili jedan od muzički najsnažnijih kolektiva na ondašnjoj rok sceni, no u tom trenutku su i oni ostali sami na poprištu u svom gradu. Film su polako postali komercijalisti popa, Prljavo kazalište komercijalisti rokenrola, a Azra je otišla dalje u svoj nespokoj. Neko je morao da istupi i izgovori ono što je iskreno trebalo reći, bez pardona za moguću cenzuru, ili tržišne zakonitosti i pravila rada muzičke industrije. Haustor su tako rešili da u odsudnom trenutku budu svoji, pokušaju da izgovore to što žele, i opstanu bez hit-pesmica i sličnih aduta za radio stanice. Zbog tog kretanja kontra logike šou biznisa, kao i nasuprot društvenim tokovima, zahvaljujući veri u svoju unutrašnju kreativnu logiku, njihov podvig još je veći i izgleda kao da ga je podstakao prst sudbine – morao je da se desi, uprkos svemu, mada će se posle njega bend skoro raspasti, baš kao i Idoli posle “Odbrane…”.

Naime, sa one strane panka i Laibacha, Haustor je napravio prvi u potpunosti politički angažovani pop album kod nas. Trebalo je da prođe svega par godina pa da shvatimo tačnost poetsko-aktivističkih zapažanja iznetih na ovom izdanju, ali do tad se već politika uveliko tokom devedesetih pozabavila nama, pošto mi već nismo njom, kad je bilo vreme.

Sa “Trećim svijetom” Haustor je uspeo da izgradi ogromnu metaforu koja govori o tome kako svi živimo u svetu potlačenih, i da je borba za slobodu neumitna. Ali on ima i poseban značaj vrlo jasne vizije odnosa u našem društvu, namenjene tadašnjoj jugoslovenskoj javnosti, iz koje proizilazi da živimo u sredini kojom vladaju uzurpatori – videćemo dalje u ovom tekstu kakvi. To je bila Haustorova boca sa porukom puštena u našu neizvesnu budućnost, koju smo dočekali brže nego što smo očekivali.

KAO SUZE NA SUNCU

“Treći svijet” je herojski album.

Rokenrol je tad još uvek delovao kao nov, autonoman medij, u okviru kog se moglo reći ono što drugde nije moglo. Haustor je iskoristio trenutak da na ovoj ploči do kraja osmisli i zaokruži svoju autentičnu estetiku u kojoj je – koristeći rok, afričke i južnoameričke instrumente – razvio priču nalik na pozorišnu predstavu. Svaka pesma posebna je scena, svaka scena ima drugog heroja, ali svi su oni u istoj situaciji: vode podzemnu borbu protiv okupatora ili eksploatatora. Bend nas na “Trećem svijetu” suočava sa veličanstveno romantičnim polaganjem ispita iz borbe za slobodu, kao nečim što je uvek ugroženo. A posebno danas.

Ovaj ciklus pesama naprosto nema parnjaka na našem jeziku, i evo, sve do danas, nije se desilo da neko uspe da ponovi umetnički poduhvat takvog zamaha. Udarna je “Neobičan dan”, nadrealna impresija zauvek neodređenog žanra, što samo podseća na nekakav iščašeni rege, kao i ostatak ploče. Uvodi nas u svet apsurda političkih podela i stradanja iz nepoznatih razloga: sa refrenom “tko će shvatiti to / ljevica, desnica, centralno”, frapantno je koliko je pesma bila ispred vremena. Spoznaja da smo svi žrtve politike i da kao posledica toga “preživjelih nema, druže” – ključna je poruka “Trećeg svijeta”. Ono “druže” možda otkriva i polazišta i ishodišta ove ploče. I, naravno, niko ne zna ko je Nena koju glavni junak vozi na biciklu dok se “ulice pune rupama” – verovatno nenamerno, ali slikovito dočaravajući atmosferu predstojećeg nasilnog jugoslovenskog raspleta…

Sudbonosna “Zadnji pogled na Jeršaleim” verovatno je prva pesma o političkom atentatu na našem jeziku, čija neutešnost nadilazi bilo kakvu poruku. U brzom, zavodljivom ritmu, slušamo pripovest o ljudima koji su se samožrtvovali u tom oslobodilačkom činu, gurnuti smo u vrevu grada, gde nalećemo na ulice, crne limuzine, luku, buku – ali zašto su baš “djevojke pale za stvar”? Možda nikad nećemo saznati, a možda su jednostavno one hrabrije. Neizbrisivo melanholičan ton pesme, uverava nas da ćemo prisustvovati nekom strašnom događaju i da su oni koji će upravo stradati u njemu – mnogo voleli život: “Nestaćemo brzo, kao suze na suncu…”

Istu vrstu ženske oslobodilačke moći ispovedaju “Babilonske baklje”, pesma o moći ljubavi i jednoj fascinantnoj dami crne boje kože kojoj se junak vraća posle mnogo vremena, da se pokloni njenoj snazi. To je samo jedan od snažnih femininih likova u pesmama Haustora, u kojima su one imale uvek mesto daleko važnije od onog u društvu, poziciju koja je odgovarala mestu koje su imale u srcu. U produžetku, utihli gradski pejzaži i život puka slomljene kičme, opisani u kompoziciji “Patuljci u vrtu”, toliko jasno beleže unutrašnju sliku tadašnje Jugoslavije, da to ne mora posebno da se objašnjava. Ono što uznemirava jeste što isti opisi odgovaraju sadašnjem stanju duhova i nepostojanju bilo kakve javne reči protiv vlastodržaca svih boja i kova – do te mere da je to naprosto tužno.

“Radnička klasa odlazi u raj” – hit koji to nije mogao da bude – zapravo je daleko bolje pristajao ovom albumu, nego debiju sa koga je bio povučen. Da se pojavio na prvoj ploči, možda bi poremetio njenu oniričnost, sa svojom storijom o radnicima koji putuju u istoriju, da se iz nje nikad više ne vrate. Ali ono što je bilo zabranjeno reći 1981, bilo je dozvoljeno 1984 – do tad je nezvanično već bilo jasno da se radnička klasa više ništa ne pita u SFRJ. Zato se ova pesma savršeno uklopila u priču o porobljenima koju su Haustor ispričali na “Trećem svijetu”, smeštajući je neprimetno u istorijski jugoslovenski okvir.

“Donje strane munje” opisuje život u instituciji u kojoj jedan čovek opstaje povučeno radeći svoj posao, i ne ističući se ničim, dok “luđake odvoze i dovoze”. Ovo izbegavanje eksponiranja, potonuće u ćutanje uz pritajeno neslaganje sa zbivanjima oko sebe – veran je opis stanja u kome su bili duhovi običnih stanovnika nekadašnje zemlje, naročito onih mlađih. Sve ide kako je predviđeno, uprkos neizvesnosti, kolotečina je opšta (“Nad nama nemiri i svemiri / Još sviću rujna radna jutra i strme večeri / Zubi su u čaši”). Jedini odgovor je – pritajiti se. No, ne zadugo. Priprema ustanka tema je “Skriven iza lažnih imena” – u njoj se susrećemo sa osobom koja upravo zbog toga dolazi u mesto u kome su svi već svi spremni na to da skoče na noge protiv “garde”, i ostaje možda samo još jedna noć do odsudnih zbivanja. Revolucionar će je provesti pored drage, još jednom potvrđujući da su žene snaga.

Preteći potmuli bas otvara naslovnu “Treći svijet”, nagoveštavajući velike događaje koji neumitno počinju – ova epska pesma za sva vremena, svojim refrenom “ustani i kreni” donosi najjasniji poziv za radikalnu promenu u ovoj i bilo kojoj drugoj zemlji gde je nepravda na vlasti. Sa svojim uzbunjujućim refrenom, ona je do te mere ikonička da je do danas ostala znak raspoznavanja među svima u ovim krajevima što ne pristaju na odozgo uvedenu patnju.

Ako dotad nije bilo očigledno, posle ove numere jasno je da mesto dešavanja celog albuma “Treći svijet” nisu nikakve egzotične oblasti sveta, kako bi se to reklo na osnovu instrumentarija i pesničkih asocijacija, nego Jugoslavija, koja je objektivno – bila treći svet.

SKRIVEN IZA PRAVIH IMENA

“Treći svijet” je tajni jezik pobune.

Teatrom inspirisani debi album Haustora plod je kolektivnog rada grupe, dok je “Treći svijet” većim delom ispisan kreativnim rukopisom i kulturološkim interesovanjima Srđana Sachera, kao što su kasniji “Bolero” i “Tajni grad” izgrađeni oko jedinstvenog pop umeća Darka Rundeka. No Sacher i Rundek uopšte nisu tako daleko kao autori: obojica veruju u pričanje priče, i sve što je izašlo pod oznakom Haustora ili kao njihov solo rad, ima obeležja vrhunske naracije. Tekstovi Darka Rundeka i Srđana Sachera (sada Samuela Sachera) nisu samo angažovani, nego na “Trećem svijetu” stvaraju fantazmagoričan paralelni svet, u kome kao u zamagljenom ogledalu razaznajemo obrise stvarnosti.

Zvuk benda je orkestriran do prenapregnutosti, ističu se i duvačka sekcija (Darko Prica, Jura Novoselić, Siniša Kovačić, Ivica Lozić, Robert Lovrić) i melodijske linije gitara (Zoran Zajec, Darko Rundek), ali prevashodno je izgrađen tako da veoma mnogo počiva na radu ritam sekcije u kojoj pored Srđana Sachera na basu, briljira Srđan Gulić na bubnjevima i udaraljkama (uz dodatnu podršku producenta Željka Brodarića-Jappe na talking drumu i Stanka Juzbašića na cuica). Skoro svaka kompozicija ima dodatnu dimenziju impresivnog produženog džemovanja, naročito u numerama “Skriven iza lažnih imena”, “Babilonske baklje”, “Patuljci u vrtu”, i, naravno, “Treći svijet”. Atmosfera snimanja u Splitu, u studiju Tetrapak, sigurno je doprinela jedinstvenoj mediteranskoj širini u kojoj ima mesta i za latinoameričke duvačke i perkusionističke deonice, i za afričke ritmove i za dub efekte.

Višeslojna muzika Haustora bila je izazovna sama po sebi, a ovde je do izraza došla fantastična sviračka sposobnost svakog člana ponaosob – aranžerska rešenja koja nisu poznavala granice mašte samo su potencirala tu snagu benda i davala svakom članu priliku da svojom bojom dogradi kompoziciju. Fascinantno je da u tom obilju tonova, ni posle mnogo slušanja, nikad nećete otkriti ništa suvišno – radi se o jednom od najbolje odsviranih albuma u Jugoslaviji. Osim toga, ovo je jedan od najsavršenijih zagrebačkih pop proizvoda – sve ono što smo oduvek znali o toj školi ovde nalazimo na jednom mestu: superiorno sviranje, inventivno soliranje, inspirisane efekte, i mnogo originalnih melodija, koje mogu da iznesu samo istinski majstori.

“Treći svijet” je jedan od najozbiljnijih popularno-muzičkih iskaza nastalih u Jugoslaviji: artikulisati drugačiji politički jezik unutar superkontrolisanog medijskog prostora, moglo se samo gerilskim akcijama kakvo je bilo koncipiranje ovog albuma. Pritisnut lažnim slikama stvarnosti kojima smo bili okruženi u SFRJ, on nije pozivao na otvoren prevrat, nego je vizuelizirao i ozvučio neumitnost borbe za promene, dajući uporište svima koju su isto mislili.

VIZIJE SLOBODE

“Treći svijet” je levičarska bajka.

U poslednjoj deceniji Jugoslavije, apsolutnu vlast je imala jedna partija koja je prešla u ruke novostvorene građanske klase, a ona je polako pripremila nacionalne kontrarevolucije, da bi preuzela društveno bogatstvo građeno u socijalizmu. Mi smo osamdesetih kritikovali SKJ, kao da je to i dalje komunistička organizacija, a on već u to vreme to više nije bio: pretvarao se u savez najgorih predstavnika srednje klase i oligarhije, koji su koristili zatečenu aparaturu totalitarne državne prinude da nametnu svoje interese. Jednopartijska SFRJ je u svojim poslednjim godinama zapravo bila vođena u propast lihvarskim porivom malograđanske provenijencije, koji se na kraju nije ustručavao da koristi banditske, protofašističke metode da bi razbio zemlju, ne bi li osvojio tržište i resurse. Album Haustora “Treći svijet” zato jasno zove na pobunu protiv onih koji su na vlasti, ili u najmanju ruku zove na nepokornost pred tom novom laži koja gazi. Kad se njegove skrivene poruke razgrnu, postaje očigledno da su autori već naslutili da živimo u “nenarodnom režimu”, skrivenom pod plaštom socijalističkih parola koje više nisu ništa značile, sistemu u kome za opštu dobrobit odavno niko više nije mario, ali je bio spreman na upotrebu sile da se zaštiti. Haustor je zato morao da ovom pločom pokuša da osvesti potrebu za revolucionarnom pravdom i solidarnošću svih društvenih gubitnika, makar na jedan bajkovit način, sa radnjom koja se naizgled ne dešava kod nas. Zašto bi inače grupa koja se početkom osamdesetih proslavila lepim letnjim hitićem “Moja prva ljubav”, bacila sve pod noge i osetila urgentnu potrebu da nastavi karijeru očigledno krajnje političkom pesmom “Radnička klasa odlazi u raj”, a potom snimi poziv na ustanak kakav je “Treći svijet”, pa onda i ceo takav album?

Da bi podstakao makar razmišljanje o ovoj istorijskoj situaciji u kojoj smo živeli, “Treći svijet” je instinktivno zagrabio u duboke slojeve kolektivne jugoslovenske svesti, svojim angažmanom na strani ugroženih i poniženih. U njemu ima tragova svega o čemu smo učili u školama i čitali u lektiri, gledali na bioskopskom platnu i TV ekranu – borbe za pravdu i oslobođenje svoje zajednice, tajne povezanosti ćelija otpora koje odolevaju i sprovode svoje akcije uprkos nadmoćnom neprijatelju, kao i pogibije “za stvar”. Skoro da se svi mitovi borbe za slobodu i pružanja otpora okupatoru ovde mogu naći na jednom mestu. “Treći svijet” je, na neki način, partizanski album.

Mada neki vole da Haustorov “Treći svijet” vide kao uglazbljen svet u kome obitava Korto Malteze, taj večni usputni borac za prava ugroženih, ovaj potpisnik je mišljenja da je ceo opus ranog Haustora mnogo aktivističkiji, nastao na liniji krajnje levičarskih ideja, koje je kasnije otkrio Manu Chao. Kao što kod Haustora u vreme “Trećeg svijeta”, samo provejava šarmantno Kortovo usamljeničko herojstvo, a mnogo više ima poziva na aktivnu zajedničku gerilsku borbu za svrgavanje zlotvora, tako nema ničeg bobmarlijevski miroljubivog u radu kreativne osovine Rundek/Sacher – mada je rege definitivno velika inspiracija, ovde je to onaj nepomirljivi pobunjenički rege poklič Petera Tosha. Album nijednog trenutka ne napušta svoju borbenu prirodu, uprkos naizgled mirnom tonu – ali upravo taj smireni, prigušeni jezik, daje mu moć transcendencije, omogućuje mu konačan prelazak u polje mitskog i pretvara ga u večnu metaforu. Zato ovaj album i danas traje, kao žamor miliona o slobodi, i stalno je jednako savremen.

Neoliberalizam u 21. veku polako rađa nove feudalce, vlasnike nadnacionalnog kapitala, kojima države smetaju da vode svoje preduzetničke feude. Svet se vraća u 19. vek, samo digitalizovan. I evo do čega je konačno dovela globalizacija – treći svet, eksploatisani svet siromaštva, jada i ropstva, sada počinje ispred našeg praga. Baš kako je Haustor svojevremeno to naslutio. Radnička klasa otišla je odavno u raj, neka se spremi građanstvo.

A mi naprosto ne možemo da izbegnemo svoju sudbinu, jer – oko nas diše treći svet i čeka nas.