Kada ste novinar-početnik, anketa je vaš prvi radni zadatak. U svakoj TV redakciji u Srbiji, smatrala se najnižim oblikom izveštavanja, neposredno posle odlaska po burek i cigare starijim kolegama, u stvari često bi vas zvali dok ste na terenu da im u povratku kupite doručak ili obavite neki drugi nenovinarski posao.

Ipak, od kad gledam televiziju i od kad pamtim ono šta sam video, ankete su moj omiljeni TV prilog. Taj vox populi, makar bio izmontiran, sugestivan, namešten, tendenciozan, uvek je prodor života u TV program, šansa da se narod probije do mesta na malom ekranu.

Po pravilu, novinar se u anketi ne vidi, glavnu ulogu imaju građani. Ipak, mnoga mlađa koleginica neće propustiti priliku da se ubaci u kadar, makar i s leđa, da izvede onaj polutango okret ka sagovorniku koji na televiziji omogućava prelaz iz totala u profil. Ipak, dobar novinar će u anketi biti prisutan samo duhom, eventualno glasom i pitanjem.

Naše ankete takođe karakteriše lokalna raja. Kratak rok i lenjost novinara odredili su mesta za ankete, pa sagovornici B92 dolaze uglavnom sa pijace Stari Merkator, Pink anketira pred Maxijem preko puta, RTS je tradicionalno veran Tašmajdanu, Studio B ispred Beograđanke, logično, dok je Prva (okružena šumom na periferiji) osuđena na menjanje lokacija za ankete.

Najviše volim ankete koje prave dopisnici iz Srbije. Osim bogatstva jezika, frizura, izraza, unutrašnjost je zadržala onu izgubljenu dozu respekta ka televiziji i javnoj reči. Kada znaju da će biti na televiziji, naši ljudi se onda uozbilje i pokušavaju da zvuče kao političari. Umesto svog mišljenja ili stava (o određenom pitanju), oni "daju izjavu za medije". Tek tada anketa postaje zanimljiva – jer vidite kako televizija menja svoje gledaoce.

Pri anketama za strane medije, stvar postaje još zanimljivija. Sećam se da je tokom bombardovanja svaki (ili gotovo svaki ) sagovornik iz Srbije izjavu počinjao rečima: "It is difficult but…" Eto, prošle su tolike godine a ja još pamtim taj "difficult", ne ponovio se.

Ma kako potcenjene bile, ankete su uz lapsuse TV voditelja i sevanje donjim vešom najpopularniji TV klipovi na internetu. Mnogi od sagovornika su dostigli nacionalnu popularnost – kao Miss Vranjske Banje, čitalac Novog zaveta, Romi sa deponije i drugi.

Već sam rekao da anketa, čak i kada sadrži sugestivno pitanje i probrane odgovore, ne može da sakrije duh nacije i uvek deluje malko subverzivno. To neizgovoreno – u suštini je vrednost ovog žanra. Primer su vam one famozne ankete posle glasanja gde birači ne kažu za koga su glasali, ali vi možete da ocenite ko su im favoriti. Davno je u emisiji TV Pinka "Zašto zato", koju sam veoma voleo, jedan batica na Zelenom vencu odgovorio na pitanje dana: "Da li ste ikada sanjali seks sa nekom estradnom zvezdom?" Odgovor je glasio: "Jok, gde smem da kažem pa da me ubije Arkan!"

Anketa može biti sugestivna ne samo pitanjem nego i slikom. Pravilo nalaže da među sagovornicima "prošarate" pa da imate i ženske i muške i starije i srednje i mlade. Ako želite pozitivnu sliku, u pozadini će biti neka lepa zgrada, kuća ili uredno dvorište ili park. Ukoliko hoćete da ocrnite – iza sagovornika će biti bajte, ruševine, blato ili neka urbana džungla – a hvala bogu, toga u Srbiji ima koliko hoćeš.

Posebno je zanimljiv u anketama taj "drugi plan", ta stvarnost koja se ne može sakriti, neka ekipa koja dobacuje, kuče koje laje ko ludo ili baba koja maše televiziji. Anketa je zato i svojevrstan pozdrav familiji, onima koji vas znaju, vaša video-poruka svetu i par minuta slave. Nedavno su mog oca snimili za neku anketu povodom obnavljanja crkve u jednom bosanskom selu na obroncima Grmeča. Preko noći je postao zvezda u familiji i komšiluku, svi ga videli pa se raspleli komentari kako je ispao, mama mu je prigovarala zbog stajlinga, mi ga zezali zbog izraza koje je upotrebio, šta da vam kažem – penzioner i po, baš se izražavao ko Predsednik države. Još bio Dnevnik, ih, sad je glavni u društvu mesec dana. Njemu je, naravno, bilo neprijatno i imao je tremu jer svaki normalan čovek mora da pazi da ne lupi nešto pred milionskim auditorijumom. Novinari nemaju taj problem.

Na kraju moj apsolutni favorit za proteklu nedelju, anketirani građanin xy prodavac u s.t.r. na Mirijevu, a pitanje: Da li građani kupuju manje zbog krize, jel prazna potrošačka korpa? Odgovor je genijalan: "Kupuju samo ono najosnovnije, pivo, cigare i dopune!" Čovek sociolog. Zato volim ankete i poručio bih ovim putem nadležnima da puštaju narod na televiziji da priča šta oće!