Pre sedam hiljada godina, po vizantijskom kalendaru, stvoren je svet (1. septembar 5509. pre naše ere). Svet o tome očigledno nije bio obavešten, pošto je uveliko trajao – formiranje saharske pustinje primoralo je tamošnje stanovništvo da migrira prema Egiptu i tamo osnuje civilizaciju, u Mesopotamiji je otkriveno navodnjavanje, u Turskoj cigle, u Poljskoj sir, u Persiji vino. A u Banatu?

A u Banatu u to vreme cveta potiska kultura. Na Borđošu, nekih petnaestak kilometara nizvodno uz Tisu od Novog Bečeja, vazdušnom linijom desetak, na lesnom platou elipsastog oblika okruženom rečnim meandrima, između Taraša i Kumana, tada se nalazio grad. Kažemo "grad", a ne "naselje" zbog toga što su u njemu postojale kapije, zato što se prostirao na četrdesetak hektara, u prečniku više od kilometra. Poređenja radi, na manje-više istoj takvoj površini danas funkcionišu Padej, Ečka, Bačko Gradište, Topola ili Mali Zvornik.

Borđoš je vekovima poznat kao Bordioš ili Borjaška pusta, na istom prostoru je u 19. veku postojalo mađarsko selo Burdaš, ali je i ono opustošeno, a bio je i deo imanja Lazara Dunđerskog. O gradu iz neolita se saznalo krajem 19. veka, kad je arheolog i sveštenik Eugen Sentklarai pronašao praistorijsko zemljano uzvišenje. Arheološka iskopavanja rađena su dve godine, dokazano je postojanje naselja iz mlađeg kamenog doba, zatim postojanje kulturnog sloja – trag ljudskih aktivnosti u zemlji, a pronađeni su materijalni ostaci stanovanja. Istraživanja su nastavljena 1903. i 1904, a onda je nastupilo više od sto godina tišine.

STO DVANAEST KUĆA, SEDAM KAPIJA…: Poslednje dve decenije, arheolog amater, inženjer Joca Bakalov iz Zrenjanina, daje sve od sebe da afirmiše lokalitet. Zainteresovao je arheologe Muzeja Vojvodine iz Novog Sada, a njihov arheobotaničar Aleksandar Medović, nekadašnji "nemački đak", uspeo je da zainteresuje i kolege iz Instituta za praistoriju i protoistoriju Univerziteta u Kilu. Tako je pre dve godine konačno započelo multidisciplinarno naučno istraživanje Borđoša. U martu 2014. godine izvršena je manja geomagnetna prospekcija. Tijana Stanković Pešterec, rukovodilac odeljenja arheologije iz Muzeja Vojvodine, objašnjava da je tada urađeno i geomorfološko istraživanje, kao i sistematsko sakupljanje površinskih nalaza koje je dalo obilje keramike, kamenih alatki, što u delovima, što celih.

Rezultati su dokazali postojanje velikog neolitskog naselja sa kućama, zaštićenog širokim kružnim odbrambenim rovom. Locirano je 112 kuća, a ima ih verovatno više. Otvorene su samo dve, i to ne do kraja, i u njima je nađeno mnogo toga što nam priča priču o Banaćanima kamenog doba.

Oko njihovog naselja se pružao rov dubine od jedan i po metar do dva. Bilo je i kapija, širine i do osam metara. Pronađeno ih je za sada sedam, arheolozi smatraju da ih je bilo više, nešto je odnela i Tisa. Pretpostavlja se da su rov i kapije služile za odbranu od divljih životinja, a u poređenju sa drugim naseljima tog doba su jedinstveni.

Kuće su im bile veličine današnjih garsonjera, dimenzija osam puta četiri metra, a sastojale su se od dve prostorije. Osnova zidova bila je od pletera, a sami zidovi od mešavine blata i pleve. Debljina zidova je bila zavidna i obezbeđivala je odličnu termalnu izolaciju i sigurnost – po rečima arheologa iz Kila, ovi zidovi na Borđošu mnogo su deblji od onih na kućama iz toga doba u Ukrajini, Rumuniji ili drugde na Balkanu. Krovovi su, pretpostavlja se, bili od slame, pa je to možda razlog što je veliki broj kuća istovremeno stradao u požaru. Tom prilikom zidovi su se urušavali i prekrivali celokupan kućni inventar što je za ondašnje Banaćane bila tragedija, ali za sadašnje arheologe predstavlja benefit pošto je tako u kućama ostalo ono što se u njima zateklo, a na osnovu čega se može rekonstruisati prirodni ambijent naselja. Pronađene su alatke, oružje za lov – kugle od pečene gline prečnika deset do petnaest santimetara za koje se pretpostavlja da su korišćene kao projektili za praćke na vitlanje – otisci papaka ovaca i koza koji ukazuju da je stoka živela zajedno sa ljudima, mnoštvo keramike. Najviše domaće, od gline koja je vađena iz Tise ili okoline.

Arheolog Ildiko Medović navodi da su pronađene tri vrste posuda. "One u kojima se čuvala hrana bile se velike, grube i obavezno – stabilne. Posude koje su služile za kuvanje i spremanje hrane, morale su da budu vatrostalne pa zato sadrže šamot, materijal koji podnosi toplotu, a koji se neće raspasti. Stone posude su se koristile za jelo, a pored malih zdelica, pronađene su i kašike. Te posude su kvalitetnije, ukrašene, finije su pečene, tankih zidova i najbogatije ukrašene. Pronašli smo i igračke, one izgledaju kao posude, ali su veoma male. To govori da su se deca i tada igrala imitirajući odrasle", priča Ildiko Medović. "Nalazimo i figurine od keramike, koje su se verovatno koristile u ritualnima vezanim za verovanja u bolji život, za natalitet, materinstvo."

Ove godine na lokalitetu se kopalo samo mesec dana. Fokus istraživanja bile su jedna kuća i kapije naselja na odbrambenom rovu. Šta se nalazi u ostalim kućama – ne zna se, a pitanje je kad će. Arheologija je generalno skupa nauka, kaže Tijana Stanković Pešterec iz Muzeja Vojvodine. "Za iskopavanje jednog nalazišta treba jako puno novca. Magnetometar, koji nam pomaže da saznamo šta se krije ispod zemlje u Muzeju, nemamo, morali bismo da ga iznajmimo od privatnih firmi što je jako skupo a mi nemamo sredstava ni da nabavimo najbanalnije stvari, kao što su cedulje za zapisivanje pronađenog materijala. Ovogodišnji fond Muzeja Vojvodine nije bio dovoljan za arheološko istraživanje na Borđošu, pa je na konkursu Ministarstva kulture dobijeno milion dinara. To je bilo dovoljno za samo mesec dana kopanja."

Pitanje je šta bi se za tih mesec dana uradilo da nije bilo pomoći kolega iz Instituta za praistoriju i protoistoriju Univerziteta u Kilu. "Dali su nam magnetometar i drugu opremu koju u muzeju nemamo. Rado su nam posudili i totalne stanice, bez kojih danas ne može da se zamisli jedno iskopavanje. Dali su nam i hartiju koja može da opstane u vlažnim uslovima i koja se ne cepa. Obezbedili su nam i kvalitetan alat za kopanje", navodi Tijana Stanković Pešterec.

Najvažnije otkriće, u situaciji kad je svako otkriće važno, su 22 posude nađene kod jedne kapije. Arheolog Ildiko Medović kaže da nikad toliko posuda nisu našli na jednom mestu, a da nije u pitanju kuća ili neka jama sa posudama. "Različitih su veličina i u njima se nalaze različite vrste materijala, tek treba da ih otvorimo i istražimo. Sačuvane su u celosti, samo nekoliko njih je puklo. Još uvek nemamo odgovor zašto se one baš tu nalaze i za šta su služile. Može biti da se u njima čuvala hrana, možda neke figurine, a možda čak i ostaci ljudskih kostiju umrlih koji su bili spaljeni i sahranjeni", navodi Ildiko Medović.

ŽIVELI SU U MIRU: Šta, na osnovu do sada otkrivenog, znamo o Banaćanima od pre sedam hiljada godina?

Znamo njihove prehrambene navike. "Išli su u lov na divlje svinje, jelene i divlje goveče, a uzgajali su i domaće životinje", kaže arheobotaničar Aleksandar Medović. "Sigurno je da su konzumirali mleko i mlečne proizvode dobijene od domaćih životinja. Visoko mesto u svakodnevnoj ishrani imala je i hrana biljnog porekla, bilo da je poticala od sakupljačkih aktivnosti, ili se radilo o proizvodima ratarske proizvodnje. Kao glavne vrste se izdvajaju jedna ozima, jednozrna pšenica, i jedna jara vrsta, dvozrna pšenica. Osim toga, stanovnici neolitskog naselja uzgajali su još lan i mahunarke, kao što su sočivo i grašak. Lan ima dvostruku upotrebnu vrednost — služi za dobijanje ulja, ali i dobijanje vrpci od kojih se pravila tkanina", navodi Aleksandar Medović.

Zatim, znamo da su komunicirali sa drugim mestima, da je postojala razmena dobara sa severom, jugom i istokom. Na to upućuju predmeti koji su nađeni u naselju, poreklom sa Mediterana, sa severa i istoka, a potiču od trampe. Ildiko Medović kaže da opsidijan, odnosno vulkansko staklo, otkriveno na Borđošu, dolazi sa Karpata u Slovačkoj i u Mađarskoj. "Znamo da je ovamo opsidijan stizao u sirovom obliku, zato što smo u kući otkrili preko 600 delića, što znači da su ga ljudi tu na licu mesta obrađivali. Našli smo i radiolarit, vrstu crvenog kamena koji je dobrog kvaliteta, čija je postojbina u Mađarskoj. Kamene sirovine dobijane su i sa istoka, balkanski kremen iz Bugarske. Od balkanskog kremena smo pronašli nekoliko celih alatki, bez sitnih ostataka, tako da smatramo da su se nabavljali gotovi proizvodi. Otkrili smo i nakit koji je pravljen od spondilus školjke sa Mediterana. Najviše importovanog keramičkog materijala ima iz Vinčanske kulture koja je poznata po posebnom kvalitetu sive, glačane keramika koja je izdržljiva i dobro pečena."

Znamo da neolitskim Banaćanima nije bilo strano to da se prave važni, kapitalnim rogovima jelena i divljeg govečeta su ukrašavali kapije. Znamo da su voleli da budu okruženi lepim stvarima, da poseduju ukrašene posude i nakit kao što su narukvice, privesci, dugmići i perle. Takođe znamo da su se trudili da i sami prave lepe stvari kao što je riblja glava od kamena ili posuda koju drži čovek koji sedi. Znamo da su trgovali, pošto su pronađeni tegovi za tas na vagi. Znamo da su živeli u miru, tragovi nasilja nisu pronađeni, što arheolog dr Robert Hofman iz Kila argumentuje činjenicom da "ako očekujete napad, pravićete jednu kapiju koju je lako braniti, a ne najmanje sedam".

Poslednjeg dana ovog avgusta, nalazište je zatrpano zemljom do nekih boljih vremena i novog istraživanja, bilo da se situacija u zemlji promeni pa se prepozna vrednost Borđoša i u državnom budžetu bude novca za arheologiju, bilo da ponovo dođu Nemci.

Filmovanje

SNIMANJE FILMA: Ekipa producentske kuće "Media Art Content"

Iskopavanja na Borđošu i neolitska kultura zainteresovali su i produkcijsku kuću "Media Art Kontent" iz Novog Sada koja će temu, bude li sredstava, iskoristiti za dva dokumentarna filma, jedan sasvim žanrovski, naučni kakav se viđa na tematskim kanalima posvećenim istoriji, i drugi, koji će govoriti o stremljenjima ljudi da nešto postignu, onih od pre sedam hiljada godina, ali i o ovim danas, koje predstavlja arheolog amater Joca Bakalov.