Pre deset godina objavljen je prvi album serijala Vekovnici, jedna od najvažnijih pojava novije domaće strip scene. Tokom prošlogodišnjeg Sajma knjiga u Beogradu predstavljen je osmi (odnosno deveti, jer postoji i nulti broj) album serijala, Kainov soj u izdanju Darkwooda.

Vekovnici su ideja Marka Stojanovića, scenariste serijala. Prvi album, Rekvijem, objavljivan je u aprilu 2007. u "Politikinom Zabavniku" u nastavcima, a zatim je beogradska izdavačka kuća System comics nastavila da objavljuje Vekovnike u albumskom formatu. Već tada je postojala namera scenariste da serijal zaživi na duge staze, ali se zbog uslova domaćeg strip izdavaštva vremenom prešlo na formu više kratkih priča u okviru pojedinačnih albuma. Razbijanje celine albuma na više kraćih međusobno prožimajućih narativnih fragmenata omogućilo je Stojanoviću da sarađuje sa više crtača. Uklapajući fragmente priče, čitalac sklapa kompleksan mozaik legendi i mitova, što postaje jedno od najprivlačnijih osobina serijala.

Priča Vekovnika počiva na kolopletu istorijskih događaja, mitologije, bajki i narodnih predanja, uz pregršt popkulturnih omaža, oslikavajući složenu i dobro osmišljenu epopeju. Glavni likovi su Čen, drevni vampir kineskog porekla, i Marko Kraljević, koji je u Stojanovićevoj verziji nakon pogibije u Bici na Rovinama 17. maja 1395. dobio dar (ili prokletstvo) besmrtnosti pa je prisiljen na večnu borbu protiv sličnih pripadnika svog besmrtnog roda. Neobično prijateljstvo mudrog i staloženog vampira i naprasitog besmrtnika je osnova priče. Odigrava se u 18. veku, vodi aktere u najudaljenije kutke planete, i nadahnuto se širi brojnim podzapletima. Glavni junaci se nalaze u centru okršaja između vampirske rase i psoglavih. Mapa do koje dolaze Čen i Marko, a koje svi žele da se dokopaju, vodi do ledom okovanog Balora na Arktiku, čiji pogled može da uništi svet. Neki od takvog uništenja strahuju, a neki ga priželjkuju. Epizodna pojavljivanja istorijskih i mitoloških likova, kao i širenje junačke družine i njihovih antagonista – od Volfganga Amadeusa Mocarta u prvom albumu, preko Diminih Musketara, doktora Frankenštajna, Tila Ojlenšpigela, pa sve do Todoraca, Tritona, Banši, vilenjaka – narasta iz albuma u album, uvećavajući kompleksnost serijala.

Marko Stojanović ne krije da je svet Vekovnika osmislio po uzoru na Sendmena Nila Gejmana. Koristio je umetničku slobodu interakcije i reinterpretacije kulturoloških i mitoloških uzora, što samo u rukama veštog pisca, kao što je Stojanović, ne prelazi zacrtanu granicu iza koje omaž postaje narušavanje autorskih prava.

Zbog različitih crtačkih i narativnih stilova Vekovnici su veoma kompleksan serijal, pa diverzitet segmenata predstavlja najveću pretnju po njegovu popularnost. Naime, pratiti priču Vekovnika iziskuje određen nivo poznavanja medija stripa, kao i iskustvo u njegovom konzumiranju. Na primer: nepoštovanje hronološkog konteksta može navesti čitaoca da odustane od Vekovnika. S druge strane, čitanjem Vekovnika hronološkim redosledom, uz izvesnu dozu strpljenja dok pojedini segmenti ne počnu da se uklapaju, otkriće izuzetnu maštovitost serijala.

Vekovnici su delo skoro dve stotine autora, što ga čini najobimnijim strip-projektom na Balkanu. Zato je i nemoguće govoriti o jedinstvenom vizuelnom identitetu ovog stripa. Na primer, na nultom albumu, Bajka i druge priče – koji je objavljen nakon četvrtog regularnog albuma kao specijal, i koji u formi kratkih stripova objašnjava događaje pre prvog albuma – radilo je više od 30 autora. Ostale albume crtalo je i do deset autora istovremeno. Kainov soj je radilo čak 12 bugarskih autora. Samo Rekvijem i Prah potpisuje po jedan autor. Moglo bi se reći da je svaki autor koji se na Balkanu bavi stripom i drži do sebe deo Vekovnika, od ostvarenih umetnika svetskog glasa, pa do mlađih koji još tragaju za svojim mestom u stripu. Dražen Kovačević, Aleksa Gajić, Stevan Subić, Milan Drča, Filip Andronik, Iztok Sitar, R. M. Gera, Ivica Sretenović, Darko Perović, Dejan Nenadov i brojni drugi. Svima njima prethodi Srđan Nikolić Peka, crtač prvog albuma Vekovnika.

Kraj priče se ne nazire, iako ga je Marko Stojanović osmislio. Do tada će, međutim, biti još albuma – barem još ovoliko. Tu treba uračunati i Beskrvne, spinof serijal (zasad dva albuma), koji se odvija u istom mitološkom miljeu, ali se odigrava u modernom dobu i sa drugim likovima. Ukratko, mašta Marka Stojanovića je neiscrpna. To je svet u koji se svakako treba upustiti, i biti deo nastajanja jednog retko referentnog dela domaće devete umetnosti.