Priznajte da ste prestali da gledate prenose zasedanja Skupštine Srbije. Normalno, bili su vam dosadni: radikali su počeli da se ponavljaju, kvorum diskutabilan, kolači stigli u restoran pa nikome nije pado šećer. Međutim, polivanje demokratije dobilo je i bukvalnu verziju, jer ovdašnja opozicija nije dorasla apstraktnom pozorištu. Nisam bio ni skandalizovan, ni iznenađen, jer scena je više puta odigrana, samo se pitam ko plaća karte za ovako bedne nastupe. Nekoliko dana kasnije, u emisiji kanala YU info, dotična polivačica je s koleginicama iz skupštinskih klupa diskutovala o toleranciji, ulozi žene u politici i kulturi dijaloga. Eksces je diplomatski prećutkivan sve do odjave kada smo čuli da bi svaka normalna osoba na njenom mestu učinila isto.

Zlobnici će reći da u ženskim sukobima ima nečeg erotskog. Osim pozamašnog dupeta u krupnom planu (dok je čaša bila u ruci, a voda svuda po predsednici skupštine), nisam opazio ništa drugo. Homoerotske elemente poseduje insistiranje opozicionih poslanika da ih kršni momci iz obezbeđenja iznose iz sale. Ako je istina da se tamo surfuje po xxx sajtovima na internetu, zaista je vreme za nove izbore. Pitanje: ko je onda normalan u Srbiji, oni što polivaju ili mi što ih trpimo?

Mnogo mi je prirodniji Simeon Dažde iz sela Lokve kod Vršca, poljoprivrednik i porno glumac. U emisiji "NT" na TV Pinku čovek je pošteno priznao da je redovan čitalac onih magazina u najlonu, pa igra i njihove nagradne igre. Dakle, izvuklo ga, a nagrada je bila uloga u domaćem porno filmu. Doš’o čovek u Beograd, snimio film i vratio se u selo. Kaže, porasla mu cena kod devojaka. Nema foliranja, nema političkih interesa, ništa u senci – sve transparentno.

Ko kaže da nema izbora. Protekle nedelje prvo su u Estoniji izabrali pesmu Evrovizije. Sporno je učešće Izraela, navodno su gledaocima u nekim zemljama sugerisali da ne glasaju za njih. Pobedila je Litvanija, znači komšije. Što se glasanja tiče, primetili smo solidan stepen solidarnosti među bivšim republikama SFRJ. Ovog momenta treba početi s lobiranjem, 12 poena od Makedonije, 12 od Bosne (preko specijalnih veza s Republikom Srpskom), igrati na kartu YU nostalgije kod Slovenaca, a s Hrvatima korektna razmena od recimo deset poena. Znači, startujemo sa 40, na kontinuitet, plus prijateljski Kipar koji smo mnogo zadužili i eto nas na vrhu. Tada može nastati problem da se mi dogovorimo gde će izbor biti organizovan.

Drugi izbor koji je obeležio proteklu nedelju odigrao se na TV Košavi. Zamislite, izabrana je Miss Funtastic nakon detaljnih šestomesečnih analiza. Da podsetim, devojke su ginekološki snimane po teretanama, po bazenima, u kostimima, u večernjim haljinama, testirana je njihova opšta informisanost, a sve vreme su gledaoci vredno glasali. Devojke su potpuno depersonalizovane tako da više nisu bile ni žene, ni kandidatkinje, ni "ribe", već – opcije! Pobedila je opcija – plavuša ’84. koja je izuzetno ponosna na svoju dugu, prirodnu kosu.

Dvadeset peti maj najpoštenije je obeležila BK televizija prikazivanjem dokumentarnog filma o J. B. Titu. Nikakvi komentari, nikakva naknadna pametovanja – čista istorija plus propaganda.

Na TV B92 video sam novo izdanje emisije "Kulturni nokaut". Znam da naši gledaoci mnogo vole divan, pa makar sagovornici i ne sedeli pod istom šljivom. Ipak, nisam ljubitelj ekranizovanja beogradske čaršije, niti izjava arhetipova ovdašnjih esnafa. Treba vam psihijatar – eto Marića, treba neko iz nevladinih – zovi Borku, neko sa šeširom – super, Isidora, levičar – Ristić, i tako dalj: dopiši ko fali. Zar je u Srbiji zaista tako malo ljudi koji bi bili u stanju da suvislo govore o određenoj temi, pa makar ona bila i umetničko stvaralaštvo Radovana Karadžića?

Istu vrstu nemuštog dijaloga video sam u jutarnjem programu TV Pinka kada su se u gostima pojavili klinci iz Holandije. Na katastrofalnom engleskom, voditelj Ognjen, plava voditeljka Anđelka i komšija Luka objašnjavali su im ko je Tito, šta je to štafeta mladosti i šta je to rakija. Džaba satelit.