Za "Vreme" iz Soluna

U Solunu, u Muzeju Tehnologije NOESIS, u saradnji sa Muzejom Nikole Tesle iz Beograda, 4. novembra je otvorena izložba "Nikola Tesla: Čovek koji je pronašao budućnost". Predviđeno je da traje do kraja marta, ako ne bude produžena do leta, kako se već priča, s obzirom na veliko interesovanje publike.

Na otvaranju je bilo oko 2000 ljudi. U ogromnom holu Planetarijuma, ljudi su se tiskali oko čudne sprave visine 4,5 metara koja je uz praskanje i zvuke rok muzike isijavala fluorescentne, veštačke munje do tri metra dužine. Bio je to veliki Teslin transformator, Teslin kalem, koji je specijalno za tu priliku i prvi put u svojoj istoriji, istina samo za taj jedan dan otvaranja izložbe, napustio Beograd. Impulsivni ples električnih pražnjenja odvijao se u ritmu muzike iz filma Dr Who, ali i u ritmu impresivne muzičke teme po kompoziciji Riharda Štrausa Tako je govorio Zaratustra iz filma Stenlija Kjubrika Odiseja 2001.

Dok je Teslin kalem proizvodio spektakularne munje, u sekundarnom kalemu okačenom na zidu napon je dostigao 12.000.000 volti – eto zašto je Tesla nazvan Prometejom elektriciteta. Jer kao što je Prometej bogovima ukrao vatru i poklonio je ljudima, Tesla im je ukrao munju i poklonio je ljudima.

Pred ulazom u galeriju, u kojoj je glavni korpus Tesline izložbe, postavljena je kopija čuvene Meštrovićeve skulpture Tesla. Izložba je podeljena na tri celine: u prvoj je pokazana hronologija Teslinog života, u drugoj njegova dostignuća, a u trećoj Teslin način razmišljanja i pogledi na svet, stavovi o ulozi nauke u društvu, o socijalnoj jednakosti i pravdi. Jer osim genijalnog naučnika i pronalazača, Tesla je bio filosof, sanjar i vizionar, pa je za mnoge to bio najinteresantniji deo postavke. Izloženo je 15 interaktivnih eksponata, kao što su indukcioni motor, mali Teslini kalemi, brod "Teleautomaton" (kojim je Tesla 1898. u njujorškoj luci na oči zaprepašćenog sveta upravljao daljinskim upravljačem), makete aviona sa vertikalnim poletanjem (V/TOL), dostignuća u razvoju X zraka (Teslogram), "Kolumbovo jaje", dokumenti, planovi i nacrti u vezi sa bežičnim prenosom energije, deo čuvenih Teslinih eksperimenata iz 1899. godine u Kolorado Springsu, dokumenti i fotografije iz života i mnoga druga svedočanstva o apsolutnoj duhovnoj i fizičkoj posvećenosti radu i posebnom načinu života.

Noesis – Centar za širenje nauke i Muzej Tehnologije u Solunu – nalazi se u blizini Meditarranean Cosmosa, poznatog šoping-mola na putu za Halkidiki, lako se prepoznaje izdaleka po karakterističnoj srebrnoj kugli planetarijuma. U stalnu postavku muzeja uvršten je i najveći na svetu Teslin portret napravljen od električnih sijalica, gospodin Leonidas Gimnopulos nam je poverio da je na tu ideju došao kad je u jednom australijskom muzeju video portret Merilin Monro, napravljen od šolja za kafu različitih boja. Teslin portret od sijalica je 2009. realizovao grafički dizajner Nikos Mucis, a instalacija je postavljena povodom otvaranja stalne izložbe Interaktivnih eksponata Noesisa poznate pod nazivom Tehnopark.

Inicijator ove izložbe je bio beogradski Muzej Nikole Tesle. Nakon toga, brzo se prešlo na realizaciju projekta, kaže Leonidas Gimnopulos, koji je odgovoran za izložbe i razvoj Noesisa. "Reakcije posetilaca su izuzetno ohrabrujuće, niko se nije nadao ovolikoj poseti. Već prve nedelje, desetine grupa učenika posetile su izložbu ili su rezervisale posetu. Imamo rezervisane grupne posete do polovine februara, ali je veliko interesovanje i individualnih posetilaca", rekao je Gimnopulos.

Pravi izazov za organizatore bio je prenos velikog Teslinog kalema, visine 4,5 metara, iz Muzeja u Beogradu do Soluna. Smešten je u 12 kutija, težine 900 kilograma. Ekipa od pet specijalno obučenih tehničara, među kojima i stručna lica iz Beograda, ceo jedan dan su montirali kalem.

U Grčkoj, osim za Teslin kalem i jedinicu Tesla (T) nije se mnogo toga znalo sve do bombardovanja Srbije. Naime, prva knjiga o Nikoli Tesli objavljena na grčkom jeziku Nikola Tesla: Prorok 21. veka objavljena je svega nekoliko dana pred bombardovanje Beograda i Srbije. Njen autor je Georgios Stamkos (koga čitaoci "Vremena" znaju po analizama grčke političke svakodnevice), a posle te napisao je još dve knjige o Tesli: Teslin čudesni svet (2004) i Tesla, zabranjeni naučnik (2007). Georgios Stamkos smatra da je Tesla danas jedan od najpopularnijih ljudi na svetu zato što je "heroj nove epohe interneta i slobodne energije. Do kraja devedesetih prošlog veka većina studenata primenjenih nauka, fizike i tehnologije, na zidu su držali Ajnštajnov plakat, a danas na njegovom mestu stoji Tesla. On je novi heroj i arhetip naučnika 21. veka. Zašto? Zato što je bio naučnik autsajder koji je sam otvorio svoj put, često stojeći nasuprot kompletnog javnog mnenja. Bio je haker koji je krao tajne prirode i poklanjao ih čovečanstvu."