Kada je o stripu reč, u našoj sredini postoji respektabilna tradicija koja vodi sve do beogradske škole tridesetih godina i brojnih izdanja koja su od tog vremena objavljivala stripove, što domaće što inostrane. Pogled unatrag bi jednog optimistu bez sumnje naveo na pomisao da je bilo više strip autora i više strip izdanja nego što bi to moglo da se očekuje od zemlje te veličine, i sa tom količinom problema. Međutim, nekakav pesimista bi takođe imao pravo da ustvrdi da su čitave generacije crtača i čitavi tomovi izdanja nekako odveć lako tonuli u zaborav. Takođe, izbor prevedenih stripova bio je ograničen, uz prilične rupe koje su učinile da domaći čitalac bude svestan tek nekih od klasika stripa, dok su mu neki drugi ostali skoro potpuno nepoznati.

KLASIČNI KLASIK: Oduvek sam bio zagovornik da je domaćem čitaocu potrebno pružiti neku vrstu edukacije, nekakav enciklopedijski pregled istorije stripa ili tome slično, pa da se onda lakše krene napred ili kuda već. Ali dok se to ne desi, od ogromnog su značaja sporadični reprinti klasičnih kreacija stripa. Priznajem da takođe spadam među ljude koji veruju da, kada bi trebalo odabrati neko od klasičnih dela koje bi prvo trebalo predstaviti ovdašnjem čitateljstvu, to bi onda trebalo da bude strip Krazy Kat, čiji je autor George Herriman. Tek par tabli ovog stripa bilo je prevedeno na naš jezik, i objavljeno u časopisima kao što su "Vidici", itd. Nekim čudom, novosadski Marketprint je nedavno objavio dobro opremljen album posvećen upravo ovom ostvarenju, na finom papiru i među tvrdim koricama, jednom rečju nešto što smo, ako već imamo pretenzija da budemo kultura koja je svesna umetnosti stripa, dugovali samima sebi.

Album sadrži tekst o Herrimanu i njegovom delu, kao i izbor Krazy Kat kaiševa i tabli od godine 1910. (kada su se junaci ovog stripa prvi put pojavili na marginama strip serijala Porodica sa gornjeg sprata), pa sve do ranih dvadesetih godina. Herriman je na stripu neprekidno radio skoro bukvalno do smrti 1944. godine – na njegovom stolu je pronađena nedovršena Krazy Kat tabla.

Valja reći da je razumevanje istorije savremenog autorskog stripa teško zamislivo bez upoznavanja sa Herrimanovim radom, koji deluje avangardno, poetično i nekako drukčije i danas, u eri interneta i mobilnih telefona, kao što je izgledalo i u vreme kada tek što se zavšilo viktorijansko doba, a čak ni fokstrot još nije postao popularan.

Krazy Kat storije su smeštene u vanvremenske pustinjske predele Arizone, a glavni junaci su mačka Krazy, zaljubljena u zlobnog miša Ignatza, koji samo gleda kako će da je tresne u glavu ciglom, što Krazy shvata ni manje ni više nego kao izraz ljubavi. Tu je i policajac predstavljen kao pas koji takođe simpatiše Krazy, i gleda da uhapsi mrskog miša. Siže koji odiše ciničnim smislom za humor kakav bi mogao da se dopadne i klincima koji rastu uz Ren and Stimpy Show, ali svemu je tome pridodata još i čaplinovska nežnost. Da još kažemo da se većina stripova koje je Herriman kreirao ne razrešava nekakvim "vicem", i da humor pre proizlazi iz nekog osećanja apsurda. Razume se i da je prevodom morala da se žrtvuje originalna leksika stripa, koja često otpluta u sjajnu mešavinu slenga, arhaičnih fraza, i nekakvog dečijeg "jezika". Inače, Herriman je strip tokom decenija svakodnevno objavljivao u američkim dnevnim listovima, kreirajući ogroman opus, koji ni do dana današnjeg još nije u celini reprintovan. Traganje za starim izdanjima, a zatim reprodukcija kaiševa i tabli Krazy Kat stripova u obliku knjiga jeste nešto čime se bavilo nekoliko generacija istraživača i izdavačkih kuća – najpre Eclipse, a u novije veme Fantagraphics Books, itd.

SAVREMENI KLASIK: Kada govorimo o klasicima stripa, beogradska izdavačka kuća L.O.M. je objavila album jednog savremenog klasika, Roberta Crumba. Pod naslovom Demonka sabrano je nekoliko storija nastalih između 1986. i 1991. godine, a u kojma se pojavljuje lik pod nazivom Demonka. Crumb je u ovim pričama "oživeo" svoje likove kreirane u vreme andergraund strip revolucije šezdesetih – kao što su Gospodin Prirodni, neka vrsta uličnog gurua, i Flejki Funt, tipičan predstavnik srednjostaleškog "buntovnika" tog vremena, koji bi želeo da nešto izmeni u svom životu, pa makar i tako što će pratiti nekakvog gurua koji mu se otvoreno podsmeva. Ovim junacima je pridružena još i Demonka, žena grotesknog izgleda, koja srednjostaleškog slabića Funta koliko plaši toliko i privlači. Iz storije u storiju, čitalac baš kao i sami junaci ostaje u nedoumici da li je Demonka žena iz susedstva ili priviđenje iz samog Pakla. Suptilna ironija kojom se Crumb podsmevao izveštačenoj američkoj svakodnevici već je prerasla u legendu – široka publika ga je najpre prigrlila šezdesetih godina, a zatim se on iz tog zagrljaja istrgao, odbivši da svoje radove proda velikim i moćnim magazinima. Opredelivši se da svoje stripove nastavi da objavljuje kod nezavisnih malih izdavača, ubrojao se u svega nekoliko autora koji su uspeli da se otmu komercijalizaciji koja bi ih, na jednom tako velikom tržištu, instantno načinila bogatim i slavnim, ali i efikasno uspavala njihove kreativne impulse. Time je postao andergraund heroj, koji je ipak bio poštovan i od široke publike, onoliko koliko je ona bila svesna njegovog dela. Tokom devedesetih ponovo je dospeo u žižu interesovanja nakon što je dokumentarni film Crumb the Movie doživeo neočekivan uspeh. Ljubiteljima njegovog rada ova pažnja javnosti ponekad deluje nestvarno, kao i recimo činjenica da je crtač imenom i prezimenom bio spomenut u jednoj od novijih epizoda Simpsonovih.

Međutim, bitno je reći da ovaj album može da bude zanimljiv domaćem čitaocu koji eto dolazi u priliku da gvirne u jedan tek majušan segment opusa autora, koji je obeležio ne samo strip scenu već i svoje vreme. Neki od Crumbovih najboljih radova tek čekaju da budu prevedeni na naš jezik, pa makar i uz zakašnjenje koje radovima ovog crtača (danas nastanjenog u gradiću u Južnoj Francuskoj), kao istinskoj veličini, ionako ne mogu da odveć naude.