Kultura
Bioskop: Pričaj sa mnom
foto: promo
Čuvaj se gipsane ruke
Braća Filipu očigledno znaju šta rade, jer nude ubedljiv i veoma dobro osmišljen film. Radnja je smeštena u njihov rodni Adelejd i prati grupu srednjoškolaca koji su pronašli novu zabavu, uzbudljivu “igru” za koju će se ubrzo ispostaviti da može da bude veoma opasna, pa čak i smrtonosna
Oktobar samo što nije, što znači da je počela sezona filmova strave koja će kulminirati famoznim američkim praznikom Noć veštica, koji je poslednjih godina poprilično popularan i u našoj Srbiji. U bioskope su već pristigli neki od potencijalnih favorita uključujući nove nastavke serijala Opatica iz pakla (drugi deo) i Slagalica strave (deseti deo!), ali je najviše pohvala dobio – i to s punim pravom – australijski horor Pričaj sa mnom (Talk to Me) u režiji blizanaca Denija i Majkla Filipua (Philippou), film koji je pretpremijeru imao pre godinu dana na zatvaranju Filmskog festivala u Adelejdu, nakon čega je počeo da privlači pažnju kritičara, a naročito pošto je prikazan na festivalu Sandens u okviru ponoćne selekcije. Prava za svetsku distribuciju otkupila je, posle nadmetanja sa Univerzalom, nezavisna kuća A24, u čijoj se impresivnoj ponudi nalaze Nasleđeno zlo, Sredina leta, X, Perl, Svetionik, Veštica… sve same perjanice modernog horora.
Braća Filipu očigledno znaju šta rade, jer nude ubedljiv i veoma dobro osmišljen film. Radnja je smeštena u njihov rodni Adelejd i prati grupu srednjoškolaca koji su pronašli novu zabavu, uzbudljivu “igru” za koju će se ubrzo ispostaviti da može da bude veoma opasna, pa čak i smrtonosna. Gipsom prekrivena ruka medijuma omogućava im kontakt sa onostranim, što izaziva senzaciju i pravu pomamu među omladinom koja svoje kratke susrete sa duhovima snima mobilnim telefonima i deli na društvenim mrežama. Od samog početka je jasno da se to neće završiti dobro, i tako i biva… Ako je suditi samo po sinopsisu, Pričaj sa mnom ne nudi ništa suštinski novo, slične postavke smo godinama unazad gledali u serijalima Astralna podmuklost, Prizivanje zla i Prizivanje duhova, kao i u nekim skorašnjim hitovima poput Osmeha, ali Pričaj sa mnom ipak ima nešto što ga i te kako izdvaja od konkurencije – a to je dobrodošlo utemeljenje u uverljivim i prijemčivim likovima.
Kada snimate horor film, glavni cilj vam je da gledaoca uplašite. To, doduše, i nije toliko lako. Stvarni svet koji nas okružuje već je užasan sam po sebi, pa smo manje-više oguglali na prizore nasilja. Uostalom… Eksploatacijski žar i litre veštačke krvi nisu dovoljni da u bioskopskom mraku izazovu onu pravu, istinsku jezu već samo gađenje. Jeftini šokovi su se takođe izlizali i izgubili na efikasnosti – u šta su mogli da se uvere svi koji su gledali drugi deo Opatice iz pakla. Da se ne lažemo: većina horor filmova je snimljena samo da bi se zaradilio što više novca na blagajnama, što jeste legitimno, ali istovremeno i krnji filmsku magiju jer se sve svodi na računicu, na odnos ponude i potražnje. Pričaj sa mnom je drugačiji. Braća Filipu shvataju da prave napetosti nema bez trodimenzionalnih likova sa kojima možemo saosećati i za koje ćemo navijati. Mlada dama koja nosi radnju ovog filma, tužnooka Mija, devojka je sa ozbiljnim problemima, usamljena i trumatizovana smrću majke, spremna na sve kako bi na trenutak izašla iz svoje sive svakodnevice. Mlađi brat Mijine najbolje drugarice Džejd, radoznali ali nedovoljno snađeni Rajli, drugi je ključni lik u ovoj priči – njegova nesigurnost i nevinost privući će zle sile koje do sveta živih dolaze preko gipsane ruke i ono što će uslediti promeniće živote svih umešanih.
Glumačka postava je odlična. Najpoznatije ime u njoj je Miranda Oto, australijska glumica sa primećenom holivudskom karijerom (glumila je – između ostalog – Jovajnu u Džeksonovoj trilogiji Gospodar prstenova), koja ipak nikada nije uzletela do zvezdanih visova do kojih su se probile njene sunarodnice Kejt Blančet, Margo Robi, Naomi Vots ili Nikol Kidman. Bez obzira, Otova je odlična glumica, što i ovde pokazuje u ulozi Džejdine i Rajlijeve majke Suzan. Ipak, ovo je pre svega film mladih nada: Sofi Vajld kao Mija i Džo Bird kao Rajli briljiraju u svakoj sceni u kojoj se pojave, oni su srce i duša ovog filma. Ostali su dobri, ali njih dvoje su odlični i verujem da im predstoje lepe karijere – i to ne samo u rodnoj Australiji, već i u Holivudu koji je za njih, nakon uspeha filma Pričaj sa mnom, najverovatnije sledeće odredište.
Pričaj sa mnom je film koji povremeno nije lak za gledanje – pojedini prizori su zaista uznemirujući i ostavljaju snažan utisak na gledaoca, čemu, pored glume i režije, doprinose i zaista sjajne maske i specijalni efekti. Da, u pitanju je relativno skromna produkcija (izrada filma je koštala četiri i po miliona dolara), ali tu ničega ne manjka: sve što su braća Filipu želela, to su i dobila i iskoristila na pravi način. Pričaj sa mnom je savršen primer mladog filma koji pogađa metu i koji ključne autore preporučuje za sledeće projekte. Holivud je sigurno već “stavio šapu” na mlade Australijance, pa ostaje da se vidi kako će se njih dvojica snaći u novonastaloj situaciji. Prednastavak filma je već snimljen, a odobren je i nastavak – što i ne čudi imajući u vidu da je Pričaj sa mnom na svetskim blagajnama već inkasirao respektabilnih 70 miliona dolara, a taj iznos će se u narednim nedeljama sigurno povećati. Horor filmova koji zaista imaju šta da kažu nema mnogo u ponudi, pa se ovaj izdvaja kao veoma britka kritika društva u kome se nalazimo i beznađa u koje su zapali najmlađi. Istovremeno, to je i prvorazredni žanrovski film koji zna da isporuči stravu kada je to potrebno. Neosporno i bez dvoumljenja, u pitanju je dobitna kombinacija.
Braća Filipu očigledno znaju šta rade, jer nude ubedljiv i veoma dobro osmišljen film. Radnja je smeštena u njihov rodni Adelejd i prati grupu srednjoškolaca koji su pronašli novu zabavu, uzbudljivu “igru” za koju će se ubrzo ispostaviti da može da bude veoma opasna, pa čak i smrtonosna. Gipsom prekrivena ruka medijuma omogućava im kontakt sa onostranim, što izaziva senzaciju i pravu pomamu među omladinom koja svoje kratke susrete sa duhovima snima mobilnim telefonima i deli na društvenim mrežama. Od samog početka je jasno da se to neće završiti dobro, i tako i biva… Ako je suditi samo po sinopsisu, Pričaj sa mnom ne nudi ništa suštinski novo, slične postavke smo godinama unazad gledali u serijalima Astralna podmuklost, Prizivanje zla i Prizivanje duhova, kao i u nekim skorašnjim hitovima poput Osmeha, ali Pričaj sa mnom ipak ima nešto što ga i te kako izdvaja od konkurencije – a to je dobrodošlo utemeljenje u uverljivim i prijemčivim likovima.
Kada snimate horor film, glavni cilj vam je da gledaoca uplašite. To, doduše, i nije toliko lako. Stvarni svet koji nas okružuje već je užasan sam po sebi, pa smo manje-više oguglali na prizore nasilja. Uostalom… Eksploatacijski žar i litre veštačke krvi nisu dovoljni da u bioskopskom mraku izazovu onu pravu, istinsku jezu već samo gađenje. Jeftini šokovi su se takođe izlizali i izgubili na efikasnosti – u šta su mogli da se uvere svi koji su gledali drugi deo Opatice iz pakla. Da se ne lažemo: većina horor filmova je snimljena samo da bi se zaradilio što više novca na blagajnama, što jeste legitimno, ali istovremeno i krnji filmsku magiju jer se sve svodi na računicu, na odnos ponude i potražnje. Pričaj sa mnom je drugačiji. Braća Filipu shvataju da prave napetosti nema bez trodimenzionalnih likova sa kojima možemo saosećati i za koje ćemo navijati. Mlada dama koja nosi radnju ovog filma, tužnooka Mija, devojka je sa ozbiljnim problemima, usamljena i trumatizovana smrću majke, spremna na sve kako bi na trenutak izašla iz svoje sive svakodnevice. Mlađi brat Mijine najbolje drugarice Džejd, radoznali ali nedovoljno snađeni Rajli, drugi je ključni lik u ovoj priči – njegova nesigurnost i nevinost privući će zle sile koje do sveta živih dolaze preko gipsane ruke i ono što će uslediti promeniće živote svih umešanih.
Glumačka postava je odlična. Najpoznatije ime u njoj je Miranda Oto, australijska glumica sa primećenom holivudskom karijerom (glumila je – između ostalog – Jovajnu u Džeksonovoj trilogiji Gospodar prstenova), koja ipak nikada nije uzletela do zvezdanih visova do kojih su se probile njene sunarodnice Kejt Blančet, Margo Robi, Naomi Vots ili Nikol Kidman. Bez obzira, Otova je odlična glumica, što i ovde pokazuje u ulozi Džejdine i Rajlijeve majke Suzan. Ipak, ovo je pre svega film mladih nada: Sofi Vajld kao Mija i Džo Bird kao Rajli briljiraju u svakoj sceni u kojoj se pojave, oni su srce i duša ovog filma. Ostali su dobri, ali njih dvoje su odlični i verujem da im predstoje lepe karijere – i to ne samo u rodnoj Australiji, već i u Holivudu koji je za njih, nakon uspeha filma Pričaj sa mnom, najverovatnije sledeće odredište.
Pričaj sa mnom je film koji povremeno nije lak za gledanje – pojedini prizori su zaista uznemirujući i ostavljaju snažan utisak na gledaoca, čemu, pored glume i režije, doprinose i zaista sjajne maske i specijalni efekti. Da, u pitanju je relativno skromna produkcija (izrada filma je koštala četiri i po miliona dolara), ali tu ničega ne manjka: sve što su braća Filipu želela, to su i dobila i iskoristila na pravi način. Pričaj sa mnom je savršen primer mladog filma koji pogađa metu i koji ključne autore preporučuje za sledeće projekte. Holivud je sigurno već “stavio šapu” na mlade Australijance, pa ostaje da se vidi kako će se njih dvojica snaći u novonastaloj situaciji. Prednastavak filma je već snimljen, a odobren je i nastavak – što i ne čudi imajući u vidu da je Pričaj sa mnom na svetskim blagajnama već inkasirao respektabilnih 70 miliona dolara, a taj iznos će se u narednim nedeljama sigurno povećati. Horor filmova koji zaista imaju šta da kažu nema mnogo u ponudi, pa se ovaj izdvaja kao veoma britka kritika društva u kome se nalazimo i beznađa u koje su zapali najmlađi. Istovremeno, to je i prvorazredni žanrovski film koji zna da isporuči stravu kada je to potrebno. Neosporno i bez dvoumljenja, u pitanju je dobitna kombinacija.
