Desetak dana posle Omare Portuondo, evo nam na istom mestu još jedne poznate pevačice s dobrim orkestrom: Dajen Šur zvana Didls (Diane Schuur, Deedles) među je aktuelnim zvezdama džeza, što potvrđuju nagrade "Grammy", status kod kritike, hit-dueti s njenim neposrednim kolegama ali i pop-veličinama, itd. Bela, slepa i jedva sredovečna, već zaslužuje poređenja s Elom, Sarom, a dodao bih i Beti, no povlači i zamerke za povremeno koketiranje s estradom. Svejedno, pod pokroviteljstvom Ambasade SAD-a u Beogradu te sa cenom ulaznice od 300 dinara uspela je da u Sava centar privuče, a potom i oduševi više od 2000 posetilaca (pristojno popunjen parter).

Iako smo kod džez-pevačica ovakvog gabarita naviknuti na plitke dekoltee a dublje glasove, gđa Šur je iz robusnih interpretacija s potpunom lakoćom stigla do vokalne akrobatike, bez trunke egzibicionizma. Uz to svirajući i klavir, modernizovano oslonjena na standardni repertoar, provela nas je kroz uživanja u muzici od bluz balade Trav’lin Light, preko vikačke Everyday I Have The Blues, zanjihane Come Rain Or Come Shine, do godišnjem dobu prikladne Autumn Leaves. Glisando njenog glasa nad prefinjenim harmonijama ove kompozicije svakako je bio vrhunac prvog seta.

Drugi deo, takođe nešto duži od pola sata, Dajen je započela punokrvnim tumačenjem Besame Mucho, a njen moćni vokal napunio je jedra dobro ozvučenog Big Benda RTS-a. Podmlađen po ko zna koji put u svojoj vekovnoj tradiciji, ovaj orkestar je kao retko kad delovao i zaista osveženo u sopstvenim tačkama dostojno prateći ženu koja sarađuje s najboljim svetskim bendovima ove vrste. Tome je znatno doprineo i dirigent/trombonista Ivan Ilić, svež američki đak.

Znalački kanalisana dinamika i blistava sazvučja prirodno su doveli do biseva, da bi drug bis Dajen Šur otpevala stojeći – a kapela Somewhere Over The Rainbow! Posle ovakve numere, duboko osenčene doživljajem hendikepirane a izrazito nadarene osobe, nema šta dalje da se izvede.

Nadajmo se da će nas Dajen uskoro ponovo posetiti, možda i sa svojim malim sastavom. A Velikom džez orkestru RTS-a po svoj prilici – u razdoblju kad je državna radio-televizija u nikad gorem stanju – predstoji neminovno odvajanje od matične kuće i neka su mu u pomoći bog i dobar menadžer.