Ovogodišnji konkurs Ministarstva kulture i informisanja za finansiranje i sufinansiranje projekata bolje je realizovan nego prethodni konkursi koje smo analizirali. Prvi put su objavljeni podaci o svim podržanim i svim odbijenim predlozima projekata, prvi put su objavljena obrazloženja za podržane i za odbijene predloge projekata, prvi put su objavljena imena članova komisija, a mali je broj projekata organizacija kojima kultura nije osnovna delatnost ili koji su registrovani ili preregistrovani neposredno pred objavljivanje konkursa a dobili su sredstva. Dovoljno je samo uporediti ove sa rezultatima najnovijeg konkursa Sekretarijata za kulturu Grada Beograda za finansiranje i sufinansiranje projekata u oblasti kulture, na kome je 30 procenata ukupnih sredstava dodeljeno "sumnjivim" organizacijama, pa da postane jasno da se radi o napretku. Pa ipak, razloga za pohvale nema baš mnogo, pošto je u stvari reč samo o ispunjenju zakonskih obaveza na koje je Asocijacija Nezavisna kulturna scena (NKSS) godinama upozoravala.

Sklon sam da procenim da je ovoj pozitivnoj promeni značajno doprinela kritika NKSS povodom nedostataka prethodnih konkursa Ministarstva i Gradskog sekretarijata. Zamislite koliko bi se te promene odvijale brže i bolje da su joj se pridružili i drugi akteri kulture. Na ovom mestu treba još podsetiti da je povodom prethodnih analiza, NKSS nazivan grupom nezadovoljnika koji neprestano dižu galamu zato što nisu dobili sredstva koja su očekivali. Ove godine obim sredstava koje su članice NKSS dobile gotovo je istovetan kao prošle godine, približno 148.500 evra za 48 projekata, pa se nadam da će napokon postati jasno da NKSS samo insistira da se zakonima predviđene procedure poštuju.

U realizaciji konkursa bilo je i nedostataka. Poslednji rezultati su, umesto krajem aprila, kako je pisalo u uslovima konkursa, objavljeni krajem maja što, imajući u vidu vreme potrebno za prebacivanje sredstava nosiocima projekata i letnju pauzu, organizacijama ostavlja svega nekoliko meseci za realizaciju projektnih aktivnosti. Zatim, u slučaju nekoliko oblasti savremene produkcije neobično veliki obim sredstava, u slučaju savremenog plesa čak više od 40 odsto, dodeljen je kulturno-umetničkim društvima i organizacijama čiji projekti u oblasti folklora suštinski spadaju u oblast očuvanja, zaštite i promocije kulturne baštine. I treće, većina obrazloženja za podršku projektima i odbijanje predloga projekata pisana je šematski i ponavljana bezbroj puta, tako da ipak ostaje pitanje da li su svi projekti čitani. Na primer, na konkursu u oblasti likovnih, primenjenih i vizuelnih umetnosti, dizajna i arhitekture, tekst kojim je objašnjeno zašto je projekat odbijen, ponovljen je 142 puta! Taj tekst glasi: "Upitna usklađenost projekta sa opštim interesom u kulturi i ciljevima i prioritetima konkursa. Upitan kvalitet i sadržajna inovativnost projekta. Upitan stepen uticaja projekta na kvalitet kulturnog života zajednice."

Mislim, takođe, da je krajnje vreme da se prekine sa zloupotrebom budžetske linije 481 – dotacije nevladinim organizacijama. Na ukazivanje Asocijacije NKSS i drugih aktera u kulturi da se za rad organizacija civilnog sektora u kulturi odvaja nedopustivo malo novca, od predstavnika vlasti stalno dolazi odgovor da to nije tačno i da se nevladinim organizacijama, preko budžetske linije 481, dodeljuju ogromna sredstva. Tajna je, zapravo, u tome što se preko budžetske linije 481 finansiraju gotovo svi – osim pravih nevladinih organizacija. Centar za razvoj neprofitnog sektora utvrdio je u istraživanju "Linija 481" da je Srbija od 2010. do 2013. godine iz budžeta izdvojila skoro 400 miliona evra za razvoj "civilnog društva". Međutim, kako piše u izveštaju pomenutog istraživanja, "detaljniji pogled na dobitnike ovih budžetskih sredstava otkriva da najveći deo novca u okviru budžetske linije 481, koja se u budžetu zove ‘dotacije za NVO’ odlazi na finansiranje sportskih udruženja, verskih zajednica i političkih stranaka, dok za ostale NVO – kako ih budžet naziva – ostaju tek mrvice".

Ovo istraživanje je takođe pokazalo da je daleko najveći korisnik budžetske linije 481 Srpska pravoslavna crkva koja je – kao nevladina organizacija – u periodu od 2008. do 2011. godine, od različitih ministarstava Vlade Republike Srbije, dobila 618.970.514,36 dinara. U ovogodišnjem budžetu Ministarstva kulture i informisanja, na primer, predviđeno je 80 miliona dinara za obnovu i zaštitu manastira Hilandara, 68 miliona dinara za održavanje Dvorskog kompleksa na Dedinju i 56 miliona dinara za podršku radu Matice srpske – sve u okviru stavke "dotacije nevladinim organizacijama". Nemam baš ništa protiv da država finansira obnovu manastira Hilandara i obezbeđuje podršku radu Matice srpske, oni su dva izvora srpske duhovnosti, ali mislim da je stvarna sramota da im se ta sredstva dodeljuju kao navodnim nevladinim organizacijama. A, s druge strane, imam ozbiljne sumnje da bi iz premalog budžeta Ministarstva kulture trebalo odvajati pola miliona evra za održavanje Dvorskog kompleksa na Dedinju – da podsetim još samo da je do dolaska ministra Vladana Vukosavljevića, člana Krunskog saveta porodice Karađorđević, za tu namenu odvajano duplo manje – 34 miliona dinara.

Osnovni problem pritom ostaje: mala sredstva koja se dodeljuju na konkursima i nedopustivo mala finansijska sredstva kojima generalno raspolaže Ministarstvo kulture i informisanja. (U ovom trenutku budžet Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije – 63.508.000 evra manji je za 100 miliona evra od budžeta Ministarstva kulture Republike Hrvatske – 163.680.000 €, a skoro 20 miliona evra manji od budžeta za kulturu Grada Zagreba – 80.933.000 evra). Na primer, ukupna sredstva na konkursu za finansiranje i sufinansiranje projekata u oblasti savremene umetnosti čine četiri procenta budžeta za kulturu kojim raspolaže Ministarstvo. Od toga je svim organizacijama koje pripadaju civilnom sektoru u kulturi za realizaciju projekata dodeljeno dva procenta budžeta, nevladinim organizacijama koje se bave kulturom jedan procenat, a projektima članica NKSS 0,2 procenta budžeta za kulturu kojim raspolaže Ministarstvo kulture i informisanja.

Od ukupnih sredstava Ministarstva ove godine je više od 70 procenata dodeljeno republičkim kulturnim institucijama. Za zaštitu kulturnog nasleđa nešto više od 10 procenata, za podršku savremenom kulturnom stvaralaštvu osam, za međunarodnu kulturnu saradnju pet, za kapitalne projekte četiri, a za priznanja za doprinos kulturi oko tri procenta. Osim za kapitalne projekte, ovi iznosi su ranijih godina bili još manji. Na primer, 2015. godine za zaštitu kulturnog nasleđa odvojeno je 8 procenata budžeta za kulturu, za savremenu kulturnu produkciju 7 procenata, a za međunarodnu saradnju u oblasti kulture dva procenta. Kakva je to zemlja koja za međunarodnu saradnju odvaja 2 do 5 procenata budžeta za kulturu, koji pritom iznosi samo 0,64 procenta ukupnog budžeta države? Još više zabrinjava činjenica da je taj procenat manji nego prošle godine, tako da se projekcije koje su date u Nacrtu strategije kulturnog razvoja Republike Srbije o povećanju budžeta za kulturu, pokazuju samo kao spisak lepih želja.

Ako republičke kulturne ustanove koje dobijaju 70 procenata ukupnog budžeta za kulturu Ministarstva ne mogu s tim novcem da funkcionišu normalno, što se najbolje može videti na primeru Narodne biblioteke Srbije, šta je onda ostalo za preostale aktere u polju kulturne produkcije u Srbiji koji dobijaju mrvice? Da li je potreban bolji dokaz da će se bez značajnog povećanja budžeta Ministarstva kulture i informisanja, Srbija pretvoriti u kulturnu pustinju?