Biće ovo berićetna godina. Zeka "Milioner" na BK televiziji kaže da će, prema statistikama, ove godine neko konačno osvojiti sva tri miliona dinara u kvizu koji on vodi. Za to će mu (ili joj) biti potrebno znanje, ali i malo sreće. U svim zemljama u kojima se emituje ovaj kviz trebalo je u proseku dve i po godine da narod omudri i iznedri sretnog dobitnika. Slično će, valjda, biti i sa Beograđanima, koji će posle nekoliko decenija dobiti zgoditak u vidu gradonačelnika. Dobićemo mostove, petlje, laki metro, operu, neverovatan životni elan i neviđenu snagu. U količini predizbornog tajminga i dalje prednjači Bogoljub, koji vodi opšteprihvaćenu skraćenicu PSS, a meni stalno odjekuje u ušima glas kandidatkinje Mitrović-Marić. Ona kao da se megafonom obraća direktno Evropi – moli je da ne daje Beogradu milostinju, već da ulaže pare, a Beograd će joj to desetostruko vratiti. Ovaj dramatični vapaj odlično odslikava fantazmagorični dijalog sa imaginarnom Evropom. Ko je ta Evropa, gde joj je glavni grad, kako će to ona da nam udeli ili investira? Ovaj dodolski vapaj podseća me na svojevremeni dijalog sa Bogom koji je jedne novogodišnje noći gospodin Dragoš Kalajić imao na televiziji Palma. Kalajić je na kraju iz pištolja pucao u vazduh, pred kafanom na Skadarliji, a ovi iz PSS-a samo se zagrle i zapevaju. Jednako imginarna je teza kandidata Vučića, koji je u nedelju brzinom svetlosti uspeo da odradi gostovanje na TV Politici i onda dojuri na TV B92 u "Utisak nedelje". U obe emisije je pokušao da potcrta svoj patriotizam tezom da je nedopustivo da politički predstavnik Mađara u Vojvodini navija za Mađarsku kada ona igra protiv Srbije. Vučić je zamišljao za koga bi on navijao kad igra Republika Srpska, ili Bosna ili Hrvatska, ali samo se upetljavao u kučinu ove logičke parabole. On jednostavno ne ume da zamisli sebe bilo gde van Srbije i svog naciona. Verujem da je jednom Mađaru iz Vojvodine draga mađarska reprezentacija, a u susretu sa Srbijom može da bira za koga će da navija. To je u normalnoj zemlji privilegija manjine, mada mnogi Srbi navijaju za Brazil iako su Brazilci vatreni katolici. Navijati znači odrediti se prema drugom, to je Vučićev problem, a posle idu radovanje i ratovanje. Pošto Kasa navija za Mađare – on je protiv Srbije i time postaje samodeklarisani državni neprijatelj. Sam je priznao greh, ne treba nam ni suda ni porote. Sledi kazna. A baška što nas bruka pred tom Evropom koja nam daje milostinju.

U "Telefaktu" BK televizije najavljena je prva "domaća latino" sapunska opera – "Jelena". Tako se zove i ona Karićeva vila na Dedinju, gde je scenarista iz Meksika verovatno shvatio duh Srbije i napisao jedno dvesta epizoda. Pojavio se i song serije, gde vidimo da se dvoje mladih vole, pa se vidi neka zlobnica što se privatava na stolu za bilijar, pa neki bogati dedinjski očevi i njihova posluga. Ima i neka sirotinja što pije i bije se po kući. Sve naši glumci, ali nekako upeglani, samo čekaš da progovore na španskom. Priznajem da jedva čekam da vidim kako će izgledati ova saga o snazi Srbije i ko će da glumi Bogoljuba. To vam je slično kao sa Titom i Bartonom u Sutjesci.

Televizija Pink počela je emitovanje svog jutarnjeg programa – "Balkan net". Svakog jutra gledaćemo paralelni program iz četiri centra ružičaste imperije. Beograd, Sarajevo, Banjaluka i Podgorica – to su glavni gradovi eks- teritorijalne Pink države sa jedinstvenim Predsednikom. Ideju je pre više od deset godina lansirao NSK u Ljubljani, ali je ona danas dobila roze reinkarnaciju na Balkanu. Slovenački umetnici pokušali su da povežu kreativne ljude širom sveta, a Pink je stvorio vlastitu kulturološku i estetsku mrežu kojom za sada pokriva veliki deo eks-ju prostora. Ovaj čekić će nas svakog jutra kuckati po mozgu podsećajući nas da su i u vremenu najljućih ratova i kriza uvek najbrojniji ljubitelji lakih nota. KUD Idijoti su rekli da je glupost neuništiva – i najprofitabilnija, dodajem.

Na kraju potpuni hit sezone – gospodin frizer Panjković, njegov ekspertski bjuti tim i emisija "Pre i Posle" na BK televiziji. To je zlatna žica između Pinka i BK televizije, jer nam otkriva istu želju prosečnog (ili prosečne) da od ružnog pačeta postane labud u tranziciji. Prijaviš se, oni te ošišaju, odvedu kod zubara, kozmetičara, plastičnog hirurga, obuku te ko sponzora ili sponzorušu i konačno prikažu svetu. Ako imaš podočnjake od učenja – to se sredi, ako nemaš partnera ili posao – sada ćeš ih naći. Nad tobom bdi Panjković, sa mefistofelovskom bradicom i komercijalnim blokovima. Izgledaćeš kao budući gradonačelnik, ili voditelj Sitija, ili Severina – čuda su moguća, samo se javi našem tv-Pigmalionu.