TV manijak
Domaćice manje zbori
Narednih nedelja očekuje nas zastrašujuća predizborna trka. U informativnim emisijama ćete satima i danima gledati političare koji će pojedinačno ili u koalicijama pokušavati da vas u nešto ubede. Potpuno je prirodno da ćete posle početne znatiželje veoma brzo osetiti zasićenje. Po svoj prilici, formiranje nove vlade neće biti rezultat rezultata na izborima, to je već svima jasno, Vladu će formirati onaj ko bude u stanju da prvi sklepa koaliciju i skupi 126 poslanika. Dakle, vaš glas je bitan, a u stvari i nije, jer nećete baš samo vi da birate. Biraće političari i to jedni druge.
Ukoliko poželite da pobegnete od politike, (što je, verujte, uz TV program utopija), pomislićete da su TV serije dobro skrovište. Tu ćete tek osetiti kao da ste pred biračkom kutijom. Za vaš glas, ili broj na vašem daljinskom je počela ozbiljna bitka. Sulejman Veličanstveni, naslednik Ali Rize (sa Prve) – krenuo je na pohod ka Ostrvu (na Pinku), a moraće da pobedi i Montevideo (na RTS-u bog te video) i Selo koje gori dok se baba češlja. Nema šanse da gledate odjednom ili paralelno, jer sve serije se emituju u isto vreme, a reprize su raspoređene sa šahovskom preciznošću. Borba za TV gledaoce u Srbiji je neverovatno surova i ne dozvoljava kompromise TV pluralizma. Ne možete da gledate dve serije, kao što ne možete da glasate za dve partije. Rat je počeo borbom za termin. Ponedeljak u 20h je rezervisao RTS, a Prva je pokušala da ga otme spektakularnim krajem serije "Kad lišće opada", gde je turski Giga Moravac umirao na parče uz Prvi TV parastos na ovim prostorima.
Pink, naravno, nije ostao po strani i najavio je hit seriju "Ostrvo", gde će endemska lepra i ljubavne peripetije biti mamac za gledaoce. Da budem iskren, plaši me mogućnost ekranizacije azila za leprozne, svojevrsnog TV lazareta na kojem bi gledali posledice ove bolesti. Pošto je Montevideo jedan, u pomoć je pritekao Radašin, onako srpski, da se suprotstavi Sulejmanu – reprizno.
Borbe su se rasplamsale najavama gde su se pojavili glumci iz serija koji nas pozivaju da ih gledamo. Turskim glumcima je Prva prva, a na RTS su nas pozvali pitomci Vojne akademije i akteri Montevidea.
Nakon glumaca, a po uzoru na političke stranke – pojavile su se VIP persone u ulozi simpatizera serije. To je takođe novitet u promovisanju TV programa pa recimo, Goca Tržan i Snežana Savić obožavaju turske serije na Prvoj, a Marija Šerifović i Lepa Brena jedva čekaju da počne "Ostrvo" na Pinku. A šta ćemo ako neko od njih, čisto iz zezanja, daleko bilo, prebaci kanal tokom omiljene serije. Koliko vredi tajni snimak Brene koja gleda turske serije, ili Goce koja prati Grke?
Da li će se vekovni rivalitet, da ne kažem animozitet između Turaka i Grka oživeti danas u Srbiji prizvan bizarnim motivom – TV rejtingom? Taman se smirio Kipar, a mi ovde podgrevamo napetost. Ko će onda biti plavi šlemovi – da l’ možda oni sa Vojne akademije?
Pitanje glasi, gde pobeći od presije sapunskih i parlamentarnih izbora. Ako mene pitate, a verujte nisam jedini, naša oaza se nalazi na kablovskom kanalu 24 Kitchen. Nema vesti, nema politike, ono jest malo rogobatan taj njihov holandski, ali 24 sata dnevno neke žene i neki muškarci kuvaju samo za vas. Jednostavna kuhinja, divne slike namirnica i hrane, opuštajući tempo bez brze montaže i neurotične dramatike, poput leskovačkog vozića koji neprekidno ide u krug. Jela iz celog sveta, neke seksi gospođe, prave žene, a ne manekenke, a još i kuvarice, ima i feminiziranih frajera ko voli, nikada im ne dosadi da vam ponude da još nešto čalabrcnete. Je l’ pamtite onu repliku kada nakon obilnog ručka sedite za stolom, a domaćica duboko uzdahne i pita (i sebe i vas) ono staro egzistencijalističko pitanje o smislu: A šta ćemo sutra za ručak? Ima u tom pitanju blage mučnine, jer osećate da sam razgovor o hrani može dovesti do njenog vraćanja iz nabreklog stomaka. No, osim pretovarivanja, pitanje ima u sebi i blagu notu neizvesnosti, jer danas jesmo, sutra ko zna gde smo. Ovakva pitanja treba postavljati oprezno, nikako iznebuha, jer nas vredna domaćica uprkos najboljoj nameri vraća u surovu realnost naših svakodnevnih izbora.