U Vranju je u svojoj 77. godini umro Dragan Babić, autor nekih od najboljih televizijskih emisija, serija i TV intervjua.

Rođen je 3. septembra u Kruševcu, gde je završio osnovnu školu. Gimnaziju je završio u Beogradu, apsolvirao engleski jezik i književnost, objavljivao priče u starom NIN-u, pisao u književnom časopisu "Delo", napisao knjigu Ti možda misliš drugačije, dokumentarni roman Kao mehur od sapunice i Putovanje na kraj jezika (samoironično preispitivanje kako svog ličnog tako i takozvanog kolektivnog generacijskog iskustva)…

Radio je na Bi-Bi-Siju, ali je umesto ponuđenih pet godina ostao samo pola godine i vratio se, pošto ga je zanimao autorski posao.

Bio je televizijski stvaralac. Postavljao je visoke standarde i u "Dvogledu", i u "Kino-oku", u emisijama "To sam ja", "Umeće življenja", "Kraj epohe", "U senci", "Nacionalna geografija". Kad je došlo vreme u kome kvalitet nije bio važan – dobio je otkaz i otišao u penziju…

Umeo je da razgovara s ljudima i da sluša sagovornika s nekom naročitom staloženošću, ispitujući ga svojim prodornim gotovo hipnotičkim pogledom, tražeći u razgovoru nešto posebno, kao da ni pet para ne daje ni za rejting, ni za šer, ni za TV sekunde koje većina neurotično nastoji da ispuni. Umeo je da koristi tišinu, tog neprijatelja televizije. Delovao je istovremeno kao veoma pristojan, razložan i pomalo prgav čovek. A razgovarao je sa Džonom Hjustonom, Lijem Strazbergom, Glendom Džekson, Šeli Vinters, Ingmarom Bergmanom, Erlandom Jozefsonom. I sa Liv Ulman…

O tom intervjuu s Liv Ulman ceo Beograd je ono doba pričao jer je u njemu bilo nekog fluida, nečega više od razgovora dvoje ljudi. Jedan poštovalac je u komentaru ispod vesti o njegovoj smrti na sajtu RTS napisao: "Molim vas, podelite sa nama Babićev intervju sa Liv Ulman! Hvala…"