Kulturni centar Magacin u Kraljevića Marka postoji tek dva meseca, a već je na vrhu liste beogradskih "in" mesta. Jedni kažu da je to zbog ne-može-biti-običnijeg i logičnijeg naziva, drugi zbog načina kako je nastao, a treći zbog programske koncepcije. Idemo redom:

Do pre nekoliko godina, u Ulici Kraljevića Marka 4 nalazio se Nolitov magacin. Kad se zbog visoke mesečne nadoknade Poslovnom prostoru i zbog prestanka potrebe za posedovanjem magacina Nolit iselio, spisku gradskih neiskorišćenih prostora pridodato je i hiljadu šeststo kvadratnih metara u Kraljevića Marka 4. Onda je Dragana Zeljković, član Gradskog veća, zadužena za kulturu (nezvanično specijalista za pronalaženje prostora za kulturne sadržaje) predložila Poslovnom prostoru Skupštine grada da vlasništvo koje zvrji prazno ustupi mladim stvaraocima, i oni su se složili. Tako je nastao Magacin u Kraljevića Marka, alternativna scena, multikulturni prostor namenjen mladim umetnicima.

Magacin je prvi prostor u gradu koji koriste mladi zato što su ga dobili na poklon od Skupštine grada, a da ga prvo nisu samovoljno zauzeli. Grad im finansijski pomaže u realizaciji programa, a iduće godine uvrstiće Magacin u gradski budžet. Prostor Magacina promovisan je prošlog oktobra kad je u njemu izložen deo Međunarodnog oktobarskog salona, što je bila dobra najava za zvanično otvaranje Kulturnog centra Magacin u Kraljevića Marka 31. maja, velikom žurkom.

Magacin ima tri nivoa, inspirativna i zbog kvadrature i zbog rasporeda prostora. U prizemlju su radionice i prostor za izložbe i predstave, nivo ispod njega je namenjen izložbama, a na vrhu će od jeseni biti kancelarije, biblioteka domaće i strane literature o umetnosti, i medijateka. Magacin je idealan za manje projekte, za plesne predstave, izložbe, filmove i tribine. Pušten je u rad čim je okrečeno prizemlje, drvenarija ofarbana i čim je pod obložen laminatom. Sve to koštalo je pet miliona dinara. Telefon i internet dobili su na poklon, a čini se da će tako rešiti i još neke neophodnosti. Najavljeno je da će do jeseni biti osposobljen i prazan prostor u komšiluku, u broju 8, oko 150 kvadratnih metara koji su do skora korišćeni za odlaganje lekova, a idealni su za izložbe.

O prostoru i organizaciji života i rada u Magacinu brine Dom omladine Beograda. Sergej Beuk, urednik programa, objašnjava da su prvi uživaoci Magacina izabrani konkursom. Od 28 konkurenata izabrano je šest sa najboljim CV-jem i najboljom programskom ponudom. To su: Stanica, odnosno Servis za savremeni ples, koji predvodi Dalija Aćin, nKA, nezavisna Kulturna asocijacija sa Biljanom Tomić i Dobrilom Denegri na čelu, TkH, u prevodu "Teorija koja Hoda", Centar za teoriju i praksu izvođačkih umetnosti, zatim Galerija 12+/ProArtOrg, i na kraju SEEcult.org i RENDE, portal za kulturu i izdavačka kuća. Oni će ovde raditi dve godine, a zatim će, opet konkursom, biti izabrani neki drugi mladi ljudi. Koncepciju i program Magacina određuje njegov savet, u kome je po jedan predstavnik svake izabrane asocijacije. Na ovakvu vrstu samoupravljanja su posebno ponosni, jer oni koji realizuju program odlučuju o njemu. Magacin im je na raspolaganju danonoćno, što je očigledna i retka povoljnost.

Programi su se, barem je tako bilo do sada, smenjivali svaka dva-tri dana. Izdvajamo: interesantnu izložbu fotografija francuske umetnice Žane Susplugas: ironija opsesije antidepresivima, materije koja omogućava život, ali ga i uništava. Izložba je ostvarena zhvaljujući saradnji ProArtOrga i Francuskog kulturnog centra. Zatim, "Javni prostor/privatni postor", takođe projekat ProArtOrga, izložbu umetničkih radova i dokumentarnog materijala o problemu odnosa privatnog i javnog prostora u Beogradu. Autori projekta Saša Janjić i Katarina Mitrović izabrali su radove Raše Todosijevića, Milete Prodanovića, Mrđana Bajića, Uroša Đurića i drugih umetnika. Ciklus "Ilegalni bioskop" je projekat TkH-a, i predstavlja "otvoreni (samo)edukativni projekat razmene i kontekstualizacije autorskih, dokumentarnih, aktivističkih, queer, anarhističkih i drugih marginalizovanih i teško dostupnih filmova u našem kontekstu. Projekat je otvoren za sve zainteresovane da predlože filmove, ali sa obavezom da o njima govore, čime se briše čvrsta granica između urednika i publike i time izvodi proces samoedukacije."

Od dosadašnjih julskih programa privlači pažnju izložba studentskih radova i medijskih performativnih dešavanja "Progresivne nade 2". Asocijacija nKA je izabrala radove studenata različitih godina sa umetničkih akademija i fakulteta u Beogradu i Novom Sadu, i priključila ih međunarodnoj radionici "Stvarno prisustvo" ("Real presence"), specifičnom workshopu ove asocijacije koji je proteklih godina okupljao oko hiljadu mladih umetnika iz Srbije i Evrope. Jedan od rezultata ovakve saradnje je, na primer, učešće u pratećem programu Venecijanskog bijenala pre dve godine.

A jedan od rezultata Magacina biće, kako se očekuje, i stvaranje "dvostranog ogledala", što je prilika za domaću zvaničnu kulturnu scenu da sagleda svoje mišljenje i rad u mišljenju i radu mladih stvaralaca i, naravno, obrnuto. Tako nešto do Magacina nije postojalo.