Već je više od dve godine proletelo (među ljudima koji kao da vremena imaju zauvek) od drugog gostovanja Darka Rundeka u Beogradu, sa šest koncertnih/prazničnih večeri u decembru 2002. u SKC-u. Njegov odličan, pariski/exYU sastav Les Guids, takoreći bez izmene, postao je Cargo orkestar, s manje zvuka gitare a više kontrabasa, na primer. Naravno, svoje umeće da opčini veliki auditorijum u međuvremenu je više nego jednom dokazao i na Exit-u, i na novogodišnjim koncertima po trgovima Beograda i Novog Sada.

BEOGRADSKA MAGLA: U gustoj koncertnoj sezoni našeg glavnog grada, za hrvatske izvođače već specijalizovani organizator Stars Music ovog puta nije oklevao da Rundekov program smesti u Centar "Sava", pa su ulaznice (700–1000 din.) za to jedno veče prirodno razgrabljene. Kratko boraveći u Beogradu, Darko & Cargo sada nisu imali propratnih događanja za širu publiku (osim kafanskih noći), ali galerija Ozon (O3one), poznatog fotografa Nebojše Babića, napravila je brzometnu izložbu Rundekovih crno-belih portreta i drugih fotki, uz malo tehno/modernih dodataka (mape i legende – Rundek Cargo Aspekti). U rekordnom roku ova nova mala galerija (u prostoru nekadašnje jugoslovenske/državne i jašta nego zamiruće institucije) na Andrićevom vencu u srcu grada uvrstila se među najzanimljivija mesta kulturnog života prestonice, zahvaljujući, između ostalog, i promućurnom, stvaralački elastičnom vezivanju za pop-muziku (izložbe posvećene EKV-u, R.E.M.-u).

U decembru 2003, u svom rodnom Zagrebu, Rundek je s Cargo orkestrom imao mini/klupsku turneju Zagrebačka magla – Plava turneja 2003 Live, pa je tako naslovljen i nedavno objavljen koncertni album. Reč je o sedam tematskih večeri u različitim kulturnim prostorima: od multimedijalnog hepeninga u Gliptoteci JAZU, kroz stara rokerska mesta (Klub Studentskog centra i potom zatvorena dvorana Pauk), do kabarea/pozorišta, a dve večeri su odvojene za Bahove kompozicije za violinu i Izabel. U različitim kombinacijama Cargo orkestar pojačavali su prijatelji muzičari i stari saradnici/članovi Haustora. Od svega toga, na živom albumu nalazi se 13 numera.

Setimo li se da Rundek dosad nije imao pravo koncertno izdanje – Ulje je na vodi (Blind Dog/Dallas), tek 1995. objavljeni poluprofi snimak oproštajnog klupskog nastupa prve postave Haustora (odlasci u JeNeA, i tako to…) iz januara 1982. teško je računati kao bilo šta jače od arhivskog – postaje jasan značaj albuma Zagrebačke magle – Plava turneja 2003 Live (u Hrvatskoj: Menart, 2004). Dostojan visokog kvaliteta koji Darko oduvek drži albumima razmaknutim bar po dve-tri godine, Zagrebačka magla… jeste najviše pod uticajem svog neposrednog prethodnika, trećeg Rundekovog solo ostvarenja, prefinjenog albuma Ruke, simultano objavljenog u leto 2002. u Hrvatskoj i SRJ (dok je ta još tavorila; izdavač u Srbiji: Metropolis). Rundek se u novi milenijum otisnuo albumom Ruke prevazišavši uobičajeni model rada rok grupe. Les Guids je oblikovao prema novim proizvodima sopstvenog stvaralaštva, slično kao što predvodnici u džezu okupljaju postave u svakoj fazi svog rada. (Postmodernistički, rekli bi opet sofisticirani.) Zato u svakom narednom pojavljivanju Darko može biti i kao Tom Vejts, uz mnogo svojih prekaljenih kvaliteta; već je pomešao velike svetske jezike s međimurskim govorom i opet je odličan.

PLAVA FAZA: Ruke su prvi veći – mada ne drastičan – zaokret u Rundekovoj karijeri posle Haustora, odstupanje od te linije pesama i od pristupa rok sastava. Iako s manje pozorišnih songova nego prethodna dva izdanja, Ruke deluju više teatarski, svakako i šansonjerski, naročito ako ste upoznati s novijim hibridima francuske šansone i drugih aktuelnih pop vrsta (rege, obrnuto i ska). Ovaj materijal, pravi odraz Darkove "pariske faze" (aktuelne već deceniju), na bini SKC-a natrpanoj opremom, delovao je ipak više barski – naglašen zadimljenošću – mada ne i kabaretski. Kako imamo sreću da bar na svake dve godine uživo proverimo neprestanu dinamiku Rundekovog kreativnog napretka, prošle subote u Centru "Sava" postalo je još jasnije zašto je na studijskom albumu sve zvučalo onako kako je zvučalo, kuda se to kreće, i gde bi moglo da ode. Cargo septet razbaškario se na ogromnoj pozornici iza pravog šoumena koji je u svoj nastup vratio i veću dozu pantomime (ne igre pogađanja, nego glumačke tehnike), i nešto više pesama Haustora.

Uostalom, i novi koncertni CD – s kortomaltezeovskom naslovnicom – donosi dva gotovo zaboravljena Haustor stariteta (Crni žbir, Lice), zatim pesmu Podne objavljenu samo na albumu Ulje je na vodi, dosad neobjavljenu numeru Ponoć, ali i bizarnu tačku Potok izvesnog Mance(t)a (njihovog Žike Obretkovića, Piksija frulaša ili već koga). U Beogradu je, međutim, ovog puta izvedeno još nekoliko novih numera, a posebno iznenađenje bila je nenajavljena obrada Kao da je bilo nekad EKV-a (kao da se beogradskim sledbenicima nečim može još više ugoditi…). Maksimalno nakrcana publika sve je pratila posvećenom pažnjom, ne remeteći ni duge, spore delove koncerta; i živi album je bez suvišnog žamora. A kad svedočimo i danas upečatljivom izvođenju Duhova, nije lako shvatiti kako je ovaj legendarni muzički igrokaz Darko pre četvrt veka uopšte uspeo da udene u vrhunac novog talasa – dugačka, ne-plesna, komplikovana pesma na dijalektu!

Naglašeni etno prizvuci su taman po meri Pariza, evropske prestonice "svetske muzike", a ukoliko je iko tokom dva i po sata osetio makar oklevanje da uživa u sporom odmotavanju doživljaja, prisutni su na vrhunce muziciranja kao i na prve, najtiše tonove prepoznavanja odgovarali ovacijama dostojnim ogromne hale. Cunami oduševljenja klasicima kao što je Šejn ili večno lepa Ena glatko je uleteo u polučasovne biseve koje je neminovno okončao sada već uobičajeni showstopper, obrada Ona se budi Šarla akrobate. Ne stravična, u surovo/sirovom tumačenju trija, kao u decembru 2000. u SKC-u pri povratničkim koncertima, nego kako je kasnije snimljena – nežno aranžirana za pun sastav, u bitno drugačijoj dimenziji i ništa manje veličanstvena od recimo Haustorovog Šala od svile. "Delegat iz prošlosti", mladoliki trubač Igor Pavlica (ex-Haustor, Jinx) dobio je i svoju skat-deonicu.

Ravnopravni deo koncerta bile su i projekcije na platnu iza muzičara: nenametljivo asocijativni, odlično sinhronizovani video/foto radovi Biljane Tutorov, kao spori let ptica iz kataloga. Nekolicina srećnika uspela je da kupi i kolekcionarsko izdanje Zagrebačke magle…, tj. dvostruki CD (tiraž samo 1000) gde drugi disk sadrži snimke iz Gliptoteke i sa gostovanja na Radiju 101: dosta instrumentala, Ena (ZG-prikaz: uspešan face–lifting) i obrada Bookends (Simon & Garfunkel)!

Zagreb je svet, uostalom kao i Beograd, i utoliko dele probleme magle. "Rundek Cargo Orkestar ukrcava sve koji dođu bez suvišne prtljage i vozi ih na dugo i neizvesno putovanje sa kojeg se niko ne vraća isti." No, važna je i rečnička definicija pojma cargo, prikazana i u SC: … bez turista.