Beogradski trijenale svetske arhitekture je smotra najfascinantnijih dostignuća u oblasti arhitekture. Prvi, otvoren u februaru 1985. godine u Hali 2 Beogradskog sajma, i u štampi je ocenjen kao šokantan zbog svog sadržaja i načina na koji je izveden. Tada je, naime, Beograd prvi put bio u prilici da vidi izložbu dela 50 najznačajnijih savremenih arhitekata sveta, izložbu koju je organizovao i realizovao jedan čovek – arhitekta Ivica Mlađenović. Od tada se o Mlađenoviću piše kao o najvećem promoteru arhitekture. "Mislili su da je to eksces, a ja evo još uvek organizujem Trijenale", kaže u razgovoru za "Vreme" arhitekta Mlađenović. Do sada najveći, Treći, održan je 1991. godine na 12 mesta u gradu, "od Kolarčeve zadužbine do Galerije 73 na Banovom brdu". U međuvremenu, između beogradskih termina, Trijenale je obišao 16 gradova sveta: Beč, Singapur, Njujork, Pariz, Tokio, Barselonu, Milano, Buenos Ajres, Budimpeštu, Segedin, Skoplje… "Gostovanje u Beču, nakon prvog Trijenala, bilo je fascinantno: u Tezejevom hramu, pred 1000 ljudi", kaže Mlađenović. Smatra se da nema značajnijeg majstora arhitekture na bilo kom kraju sveta, a da nije bio uvršćen u neku Mlađenovićevu trijenalnu smotru: Hari Sajdler, Ričard Majer, Oskar Nimajer, Čen Tajnin, Hasan Fati, Norman Foster…

Deveti Beogradski trijenale svetske arhitekture počeo je dobrom vešću: Svetska federacija arhitekata uvrstila je Beogradski trijenale među 25 najznačajnijih programa ove vrste. Arhitekta Ivica Mlađenović, autor koncepta i selektor Trijenala, najvećim uspehom ipak smatra "činjenicu da se Trijenale održao sve ove godine, u uslovima koji se ne bi mogli nazvati uslovima, i što je najbitnije, onako kako je zamišljeno".

OSMEHOM KROZ ŽIVOT: Naslov ovogodišnjeg Trijenala je "Energija svetlosti". Ivica Mlađenović podseća da je i u nekoliko prethodnih u naslovu bila reč svetlost. "Svetlost je odredila ceo moj život, ja sam od onih koji s osmehom kroče kroz ovaj svet pa je prirodno da uživam u arhitekturi koja zrači – ni na jednom Trijenalu nećete naći ni jedan jedini mračan objekat! Sve koje sam pokazao Beogradu su od misli, od lepote, oni su arhitektonsko čudo, misaona arhitektura!" Po tom kriterijumu, Ivica Mlađenović je za ovu godinu izabrao 107 megaprojekta iz 33 zemlje i izloženi su na 120 postera u Galeriji Progres od 16. juna do 7. jula. Već i sami naslovi izabranih objekata nagoveštavaju maštu od koje su projektovani: "Candles in the Wind" iz Dubaija, "Trapeze Project" iz Pariza, "Pyramid of Peace" iz Kazahstana, "Roterdam’s Rising Towers" iz Holandije, "Lilium Tower" iz Varšave, "Wedding Palace Tower" i "Crystal Island – Christmas Tree Building – Moskva" iz Rusije, "Prince Abdulaziz Bin Musaed Economic City" iz Saudijske Arabije, "The Marina Bay Sands" iz Singapura, "The Soccer City – Johanesburg" iz Južnoafričke Republike, "Supertall towers" iz Ukrajine, "Liverpool Waters" iz Velike Britanije, "Aura Condominiums" iz SAD…

"To su čudesne ideje, svet fantastike! Pogledajte hotel iz Kartuma od šest tornjeva sa kraljevskim kapama! Ili četiri tornja umesto srušenih Bliznakinja u Njujorku, ili moskovski objekat Normana Fostera na poluostrvu od 800 metara visine, ili još viši toranj Adrijana Šmita u Dubaiju" preporučuje Ivica Mlađenović.

BEZ POSTMODERNE: "Oni koji vole postmodernu ovde neće naći nijedan eksponat po svom ukusu. Sadašnji naši arhitekti misle da ako na ulazu postave dva stuba nejednakog prečnika i trougao u frizu iznad ulaza, da je to postmoderna! Sada su kod nas moderne staklene zgrade sa bodežima i nadstrešnicom. Ovde nećete naći nijednu nadstrešnicu!" Ove godine na Trijenalu ne učestvuju srpski arhitekti, kao ni domaći projekti. "Nema ih zato što između prošlog i ovog Trijenala nema nijednog velikog projekta, a sve što ja predstavljam mora da je realizovano ili je u pripremi realizacije. Postoji projekat Luke Beograd Danijela Libeskinda, ali je on neizvestan. Libeskinda je moguće videti na Trijenalu, on je autor jednog od četiri njujorška tornja – Tornja slobode."

OTVARANJE: Trijenale je otvorio dr Suha Ozkan iz Turske, dugogodišnji generalni sekretar nagrade "Aga Kan", a zvanični početak je najavilo pet gitarista Srpskih kraljevskih Cigana. Ovogodišnji program odlikuju hepeninzi, dešavanja zamišljena da ljudima približe arhitekturu, pa zato među njihovim učesnicima preovlađuju umetnici i umetnost. "Naročito primenjena – mislim da između arhitektonskog i skulptorskog dela ima mnogo zajedničkog. Barem polovina objekata koje sam izabrao izgledaju kao uvećane skulpture! Inače, osim arhitekata, na nekoliko poslednjih Trijenala dovodim i autore primenjene umetnosti – na primer skulptura Jedro, koju je uradio Aleksandar Đurić u Budvi je očigledno arhitektonično delo! Njegov hepening je jedna od atrakcija ovogodišnjeg programa."

Do Sedmog trijenala, manifestacije je finansirao Ivica Mlađenović, a od Sedmog finansiranje ove smotre svetske arhitekture preuzela je Skupština grada Beograda. "Da nismo dobili pomoć Skupštine grada, moguće je da ovogodišnji Trijenale ne bi bio održan. Nadam se da će nas se setiti i Ministarstvo kulture – poslednji put nas je država pomogla pre 18 godina. Do pre godinu dana bio sam uveren da više neću raditi samostalno. Međutim, odlučio sam da ću izgraditi i Deseti trijenale."