Da se ne lažemo, ovih dana je fudbal esencija tv–programa. Divni stadioni u Portugalu, prirodno naložena publika i Česi koji iznenađuju kolektivnom igrom. Domaćini su pregurali prvo kolo, kažu komentatori – ne bi valjalo da je drugačije. Za razliku od predsedničkih izbora, gde je finale u drugom kolu, a jedini Srpski Domaćin može da se malkice prenemaže oko podrške, u fudbalu prolazak domaćina znači bolju atmosferu. Televizija je na ovom Evropskom prvenstvu pokazala svoju snagu emitujući snimak gde Toti pljuje u lice protivniku iz danske reprezentacije. Danac tvrdi da ga je hraknuo tri, četiri puta, sve na kvarno, da ga sudija ne vidi i dečko ne može da veruje takvo poimanje sporta. Na snimcima se lepo vidi, ko nekada Baždarević, samo Meša je baš potegao i sudija ga je kaznio. Toti neće igrati tri utakmice, Italijani se nisu žalili, televizija je pobedila. Što se naših komentatora tiče, navijalo se za Ruse, dok ih je bilo, pa naravno, za Grke, jer su braća pravoslavci, a prema Hrvatima za sada blažena ignorancija. Mislim, hvala za 12 poena za Lane moje, ali daleko smo od toga da ih kapiramo ko naše. Istini za volju, komšije su dobile poziv za ulazak u EU, pa sada ponosno nosimo breme rezervatskog naroda. Kao u reklami za pivo – eto, naši momci digli našu zastavu, ma je li to moguće. Ako već asociramo na Mladena Delića, onda je to zastava SFRJ, a ona baš ne bi dobro prodala pivo. Ovo je u stvari ta meka izolacija o kojoj priča Koštunica, samo nismo shvatili da ona već traje. Bolje je kad te zgodna ženska u koju si zaljubljen ljudski otkači nego kada te ignoriše i ne konstatuje tvoje postojanje. Očigledno, ovo ignorisanje smo shvatili kao svaki balkanski muškarac – provali koliko se loži na mene, ne sme da me pogleda. Eto dokle metafizički dospemo gledajući fudbal.

U surovu realnost nas po pravilu vraća muzičko-zabavni intermeco, gde uz goste, šalu, stoni fudbal i laminatne podne obloge gledamo gospodina Memedovića, Miss 3K i kompaniju. Dele se nagradna letovanja u banji, pretplate na časopise i uopšte, RTS-u se daje lice vašeg komšije. Potvrđuje se staro pravilo da su tokom Prvenstva svi naši građani eksperti za fudbal. Politika ih očigledno – ne zanima.

Moram da nastavim priču o RTS-u jer sam tu video novu emisiju pod nazivom "48 sati". Toliko vremena dobio je mladi par iz Smedereva da uz 5.000 evrića organizuje i izvede svadbu pred kamerama. Snašli se ljudi, organizovali i ispunili zadatak. Istini za volju – meza se na RTS-u kaže – ketering, peškiri za svatove – dekor, venčanje je bilo građansko, jer ne bi bilo zgodno da u crkvi pred popom novopečena mlada izvlači koverat sa destinacijom svadbenog putovanja. Zamislite, prođe ceo obred, mnogaja ljeta – i tap – putujete u Tursku ili neku drugu nehrišćansku zemlju. Primetio sam da su torta i ketering koštali ko tri mladoženjina odela, domaćinski se prištedelo na sebi. Sve u svemu, ovo je pravi servis građana, a RTS mu dođe kao kum iz reklame koji daje svoj auto mladencima. A od RTesa esa esa – 5.000 evra – to kume!

Slučajno ili ne, drugi krug izbora se poklapa sa velikim finalom Grand produkcije, gde će Srbija konačno aklamacijom izabrati nove folk zvezde. To je ta neposredna saborna demokratija, gde se poštuje i legalizam, pa sudski pisar stoji na bini, a publika može da bira. Ako hoće, može da se dere što glasnije za svoje ljubimce, ili da šalje SMS-ove. Popularnost turbofolka je slična popularnosti radikala. Veliki broj sledbenika, rejtinzi ogromni, a tv-minutaža minimalna. Na Pinku narodnjake puštaju petkom i kad su crvena slova u kalendaru, dok u međuvremenu stalno gledamo dens i pop zvezde iz Bosne, Hrvatske i Srbije. Posle svi cokću kad seks-simboli Balkana budu Seka ili Stoja, ili kad radikali nabiju procente. Neko ipak kontroliše naše estradno i političko ludilo i profitira od njega. Najveći mrak u Srbiji ipak spava ili tačnije dremucka u SANU, među akademicima. Na televiziji Pink ste u "Zamci" mogli da vidite delić trusta mozgova koje je okupio SRS. Ne samo da su radikalniji od Tome Nikolića, već izgleda pripremaju drugi tom svog Memoranduma, kojim ćemo razotkriti sve antisrpske zavere i žigosati sve izdajnike (sledi dug aplauz publike u majicama na ružice ili sa amblemom SRS-a). Reklame.