Jelena Trpković
Boje u tekstu
Zvono
novembar/decembar

U galeriji Zvono u toku je izložba Boje u tekstu beogradske umetnice Jelene Trpković na kojoj imamo prilike da vidimo tri rada nastala od, ili uz pomoć tri knjige: Kod Hiperborejaca Miloša Crnjanskog, Povratak Filipa Latinovića Miroslava Krleže i Prodavnice cimetove boje Bruna Šulca.

"Uzimajuci u ruke knjigu Miloša Crnjanskog Kod Hiperborejaca, videla sam da sam, nekada davno, čitajući je, podvlačila boje koje on koristi, a koristi ih obilato. Miloš Crnjanski, naime, živi u Rimu pred Drugi svetski rat i naslućujući užase rata, mašta o Hiperboreji, predelima na severu o kojima su maštali i stari Grci, dajući im naziv po svom bogu severnog vetra Boreju. Crnjanski priča o zalivima i glečerima svih zelenih, belih, plavih i ljubičastih boja, o kućama obojenim u jake boje, onako kako to na severu rade, o morima i njihovim dubinama u svim nijansama modrih i zelenih. O skromnom rastinju, i njihovom obojenju. Paralelno sa bojama Hiperboreje tu su i opisi bujnih zelenila Rima i boje udobnog aristokratskog života; predmeti od kože, automobili, odevni predmeti. Izvukla sam iz knjige ta podvučena mesta i prenela ih kao celinu na papir, ne kao reči, nego kao obojenje.

To isto sam uradila i sa knjigama Povratak Filipa Latinovića Krleže i Prodavnice cimetove boje Bruna Šulca. Tako sam dobila ilustracije tih knjiga iz mlađih dana: Krleža je teatralan, skoro agresivan, Crnjanski je otmen, harmoničan, skladan, svež. Bruno Šulc osetljiv, nezaštićen. Radila sam još i Markesa, Sto godina samoće, ali nisam stigla da ga završim za izložbu. Još nekoliko knjiga koje su mi nekada znacile, čekaju na red", kaže za "Vreme" autorka.

A Branko Vučićević to ovako vidi: "I tri pisca su tako proizvela tri eksponata. Ko baš mora da kunstistoričarski ordinira svrstaće ih možda u geometrijsku apstrakciju. Osvežavajuća je i izvesna zastarelost ugrađena u ovaj poduhvat: knjiga je relikt prethodnih vekova, čitanje stvar neprirodna, zaludna i sve manje praktikovana…"

Central artLab:
Nova umetnost Srednje Evrope
Paviljon "Cvijeta Zuzorić"
novembar /decembar

Paviljon "Cvijeta Zuzorić" domaćin je međunarodnoj izložbi Central artLab-a na kojoj su izloženi radovi umetnika iz Austrije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Srbije i Crne Gore, Slovenije i Nemačke. Kompanija Simens, poznata po proizvodnji visoke tehnoloogije i tradicionalnom pokroviteljstvu kulturnih manifestacija, posebno promovisanju mladih umetnika, u saradnji sa austrijskom galerijom "Ernest Hilger" i HVB bankom, formira internet platformu za predstavljanje mladih umetnika 1996 godine.Ubrzo nastaje zajednički projekat nazvan Central artLab: Nova umetnost Srednje Evrope.

Prof. Ernest Hilger, vlasnik galerije "Ernest Hilger", bio je u Beogradu da bi otvorio izložbu čiji je bio art direktor. Tom prilikom je govorio o strasnoj vezi umetnosti i kapitala, vezi koju obezbeđuju galerije i kustosi. "Lepo je praviti velike izložbe, ali je umetnicima neophodno da prodaju radove, pa je neophodno obezbediti im kupce", kaže za "Vreme" Hilger. Velike kompanije poput Simensa i HVB banke sistematski otkupljuju umetnička dela stvarajući kolekcije, daju stipedije umetnicima, organiziju izložbe.

Cenral artLab već je izlagao u Slovačkoj, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Nemačkoj, a prvo njeno prikazivanje je bilo 2001. godine u Salcburgu. Profesor Hilger za seledeću godinu planira i Central 2.

Prodajna galerija "Beograd"
40 godina
novembar/decembar

Narodni odbor grada Beograda je u maju 1963. godine odlučio da osnuje novu ustanovu koja bi na profesionalan i stručan način radila na formiranju tržišta dela likovne i primenjene umetnosti. Tako je nastala Prodajna galerija "Beograd". Na samom početku rad Galerije je nailazio na nerazumevanje i teškoće. Za mnoge umetnike uvođenje likovnog tržišta predstavljalo je degradaciju njihovog rada. Naviknuti na stimulaciju i otkup radova preko državnih komisija, pojavu tržišta su posmatrali kao retrogradnu pojavu, kojom se umetničko delo tretira kao i svaka druga roba.

Najveći otpor pružali su avangardni umetnici.

Tokom svog rada ova galerija nije ostala mesto gde se umetnička dela isključivo nude tržištu, već i mesto gde ljubitelji umetnosti mogu relevantno da se informišu o zbivanjima na likovnoj sceni.

Od mnogih dela i autora koji su tokom 40 godina prošli kroz Galeriju, ovom prilikom je izložen samo mali deo – reprezentativni izbor likovne produkcije proteklih decenija. Tako na istom mestu možemo da vidimo slike Save Šumanovića, Nadežde Petrović, Petra Dobrovića, Bore Baruha, Bore Iljovskog, Milete Prodanovića.