Stevan Markuš
"Nobody’s kid"
29. septembar – 5. oktobar
Galerija Kulturnog centra Beograda

Pre dve godine, u oktobru 2001, Stevan Markuš, umetnik iz Pančeva, u galeriji Remont u Beogradu imao je zapaženu izložbu "Everyone’s kid". Ove godine, u Kulturnom centru, publika je mogla da vidi radove – autoportrete nastale 2003. godine na izložbi nazvanoj "Nobody’s kid".

Ovaj umetnik koji spada u sam vrh savremenih stvaralaca , nedovoljno eksponiran da domaćoj umetničkoj sceni, ima za sobom, od devedesetih godina, više samostalnih i grupnih izložbi. Autoportret je nezaobilazan lik na njegovim slikama, fotografijama i video radovima.

"I kada sami prođete kroz špalir Markuševih slika, osetite se ogoljeno pred prodornim pogledima uprtim u vas. Tako vam se bez oreola jedne ljudske taštine daje i sam autor", napisala je Biljana Bralušić u katalogu ove izložbe.

Dušan Otašević
"Popmodernizam"
19. oktobar – 18. novembar
Muzej savremene umetnosti

Posle velike retrospektive umetnika Raše Teodosijevića Muzej savremene umetnosti i kustosi Marina Martić i Branko Dimitijević priredili su retrospektivu Dušana Otaševića sa radovima od 1965. do 2003. godine.

Izlazak Dušana Otaševića početkom šezdesetih godina na javnu umetničku scenu poklapa se sa obrisima onoga što se kasnije nazivalo "jugoslovenski model socijalističkog društva", "socijalizam sa ljudskim licem" i, kao što Marina Martić primećuje, "ovaj socijalistički hibrid spremao se da postane brend, živi dokaz da postoji mogućnost opstanka izvan okrilja jedne od svetskih sila".

"Predmet pravim kao što stolar pravi kredenac. Kao što limar pravi oluk. Nema misterije. Nema muze", napisao je Otašević 1969. godine. On slika sve što vidi, obične stvari i svakodnevne rituale. Zato je "kao najdosledniji tumač ikonografije svakodnevnog života i pedantni hroničar svog vremena" jedini pravi predstavnik pop-arta u "našoj sredini".

Izložba predstavlja radove najranije faze Otaševićevog stvaralaštva od 1965. do 1972, koja je od izuzetnog značaja za proučavanje specifičnosti kulture i društva u Jugoslaviji šezdesetih godina. Zatim, tu su radovi u kojima se razrađuju prvobitni prevratnički impulsi Otaševićeve umetnosti, ali sada u jednoj refleksivnijoj i složenijoj artikulaciji konstruišu istorijske i teorijske fikcije u formi post-modernističkih žanrova. Projekti "Tronoška erminija" i "Ilija Dimić" su iz druge polovine osamdesetih i s početka devedesetih, kada se Otaševićev rad uključuje u pokušaje umetničke metaforizacije političkih procesa. Među izloženim radovima nalaze se i mnogi sada već antologijski, kao što su Srećni pišač, K komunizmu lenjinskim kursom, Čisto belo Otaševićevo delo, Druže Tito ljubičice bela, Prerađevine Otašević, Mašina za korigovanje mladalačkih zabluda i drugi.

Izložbu prati katalog sa tekstovima kustosa Marine Martić i Branka Dimitrijevića, zatim sa tekstovima Branka Vučićevića i Bore Ćosića, reprodukcijama radova, obimnom bibliografijom tekstova o umetniku i sa biografijom.

Bora Ćosić u tekstu "Otašević, posle svega", piše:

"Otašević je čovek koji govori veoma tiho, jedva ga ponekad možeš čuti. Zato što je njegova reč uglavnom upućena njemu samom, to je jedan samogovor velikog stolara našeg slikarstva. Tako ga mislim, oduvek zove, recimo, njegova žena, valjda od milja. Najpre zato što se iza vrata njegovog ateljea čuje rad čekićem, tiho zujanje testere, pa onda šum ‘šmirglanja’, kao da unutra rade stotine vrednih insekata."

Grafika pop-arta i nove figuracije
17.oktobar – 7. novembar
Salon Muzeja savremene umetnosti

Izložba predstavlja grafičku umetnost dva značajna pravca umetnosti šezdesetih godina, pop-arta i nove figuracije. Grafičke tehnike izloženih dela su litografija, serigrafija, bakropis i ofset. Među umetnicima, ističu se grupacije britanskih i američkih pop-artista (Ričard Hemilton, Eduardo Paoloci, Džo Tilson, Dejvid Hokni), preteča popa (Robert Raušenberg, Endi Vorhol, Roj Lihtenštajn, Džejms Rozenkvist) i brojni evropski protagonisti pop-arta i nove figuracije (Ero, Žerar Titus Karmel, Enriko Baj, Jan Vos, Ojvind Falstrom, Lurdes Kastro, Niki de Sent Fal, Antonio Segvi, Eduardo Arojo.

Izložba predstavlja izbor 43 grafička lista, dela 26 umetnika iz zbirke inostrane grafike Muzeja savremene umetnosti. Ove grafike, otkupljivane uglavnom tokom šezdesetih godina, spadaju među najvrednija dela koje Muzej savremene umetnosti danas poseduje.

Poseban segment izložbe – pop i rok omoti, omoti LP gramofonskih ploča, koje su dizajnirali Hemilton, Blejk i Vorhol, obradio je Moma Rajin, teoretičar i kritičar pop i postpop kulture.

Autori izložbe su Jasna Tijardović-Popović i Ana Popović-Bodroža.