Prvi Trajbeka (TriBeCa) filmski festival, nazvan po kraju Njujorka koji se nalazi na nekoliko koraka severno od nekadašnjeg Svetskog trgovinskog centra, odnosno sadašnje "nulte tačke", udahnuo je nedavno novi život u donji deo Menhetna koji je do sada ličio na grad duhova.

Tako su jednim grandioznim potezom najpoznatiji stanovnik ovog kraja Robert de Niro i njegova dugogodišnja partnerka Džejn Rozental oživeli celu umrlu downtown scenu: restorane, hotele, radnje Trajbeke koju su odjednom preplavili novinari, paparaci, najveće filmske zvezde i verni poklonici filma iz celog sveta. Vlasnik jednog restorana kaže da su obično petkom imali oko 150 gostiju, a ovog petka se broj skoro udvostručio. De Niro je vlasnik dveju kafana u Trajbeki već dvadeset godina, od kada mu je Džek la Mota našao bivši magacinski prostor da u njemu vežba boks za film Razjareni bik.

Verovatno je da se od davne 1928. godine, kada se filmska industrija iz Njujorka preselila u kalifornijsko selo zvano Holivud, Njujork nikad nije osećao toliko kao filmska meka kao u ovih pet majskih dana. Ceremoniji otvaranja festivala prisustvovali su pored De Nira i drugih filmskih veličina, kao što su Skorceze, Vupi Goldberg, Frensis Ford Kopola, Loren Bekol i ljudi iz politike; gradonačelnik Njujorka Blumberg, guverner Pataki, nobelovac Nelson Mandela i bivši predsednik SAD Klinton.

De Niro i Džejn Rozental, koji su osnovali Trajbeka produkciju 1988. godine, došli su na ideju o festivalu posle tragedije 11. septembra prošle godine. Uskoro im se pridružio i drugi poznati stanovnik ovog kraja reditelj Martin Skorceze, koji je bio zadužen za specijalne projekcije restauriranih klasika kao što su Veliko nebo Haurda Hoksa ili Viva Zapata! Elije Kazana, kao i za izbor najboljih filmova posvećenih Njujorku kao što su Kjubrikov Poljubac ubice, Menhetn Vudija Alena, Slatki ukus uspeha Makedrika, Na dokovima Njujorka Kazana . Zatim su i druge "komšije" iz kraja, kao što su oskarovci Helen Hant i Kevin Spejsek ponudili svoju pomoć. Uz pomoć tolikih zvezda festival je, ipak, urpkos nekim početničkim boljkama i opštoj konfuziji koja je vladala u pres centru, uneo stepen uzbudljivosti i glamura koji je više vezan, recimo, za Kan nego za ugledni, ali ne mnogo glamurozni, Njujorški filmski festival.

Svi su se odazvali velikom imenu Roberta de Nira i njegovoj želji da pomogne da se oživi pogođeni deo Njujorka. Za samo pet dana prikazano je 150 filmova, prodato preko 20.000 karata, 8000 ljudi prisustvovalo je svečanim premijerama s crvenim tepihom u holivudskom stilu kao sto su O dečaku sa Hjuom Grantom, Insomnija s Al Paćinom, Robinom Vilijamsom i, naravno, druga epizoda popularne Lukasove sage Rat zvezda.

Ipak, glavni ton festivalu dali su filmovi novih, mladih, uglavnom nepoznatih i nezavisnih autora koji su jedini i bili u festivalskoj konkurenciji: 15 igranih i preko 100 dokumentarnih dela iz celog sveta od Kine i Koreje do Švedske i Slovenije (Poslednja večera Vojka Anzeljca). Za najbolji igrani film proglašena je crna njujorška komedija Rodžer Dodžer Dilana Kida, a za najboljeg reditelja debitanta proglašen je mladi Erik Ison za film Manito.

Čini se da nijedan drugi filmski festival na svetu nije imao tako uspešan debi.