Za razliku od kolega u svetu, izdavači u Srbiji rado objavljuju dela arapske književnosti, i ta njihova izdanja nailaze na dobar prijem čitalaca. Na primer, u Ja­pa­nu, gde nema nepi­sme­nih, ti­ra­ži naj­bo­ljih arap­skih ro­ma­na ne pre­la­ze hi­lja­du pri­me­ra­ka, ko­li­ko se ma­hom štam­pa i u Srbiji, s mnogo manjim brojem pismenih stanovnika. Na taj podatak skrenulo je pažnju upravo objavljeno treće izdanje roma­na Sezo­na seo­be na sever sudan­skog pisca Taji­ba Sali­ha u prevodu Srpka Leštarića, beo­grad­ske izda­vač­ke kuće Clio.

Srpko Leštarić, koji potpisuje veliki broj naslova arapske književnosti prevedenih na srpski jezik, kao moguće objašnjenje zaš­to je ova književnost u svetu prisutna neadekvatno svom velikom ugledu i tradiciji, navodi reči pozna­va­o­ca ove teme, Bri­tan­ca Pite­ra Klar­ka: "Vla­da miš­lje­nje da arap­ski knji­žev­ni tek­sto­vi suš­tin­ski od­bi­ja­ju da se pod­vrg­nu ade­kvat­nom pre­vo­đe­nju. U stva­ri, knji­žev­no pre­vo­đe­nje s arap­skog je vi­so­ka i ret­ka veš­ti­na, a kao pro­fe­si­o­nal­na de­lat­nost na­gra­đe­na bed­no." I za­to mo­der­na arap­ska knji­žev­nost, dodaje Srpko Leštarić, "kao da još ni­je po­sta­la deo svet­ske knji­žev­no­sti, i ni­ka­ko da iza­đe iz ge­ta."

Poslednjih četvrt veka srpski izdavači kontinuirano objavljuju prevode arapske književnosti: više od 40 romana i zbirki proze, uključujući i priče za decu i narodne bajke. Seriju su započeli Vreme knjige 1994. godine Anto­lo­gi­jom arap­ske narod­ne pri­če i Zavod za udžbenike zbirkom Riba­re­va kći – irač­ke narod­ne baj­ke (1998), obe u Leš­ta­ri­će­vom pre­vo­du. Sledi ih Clio sa Sa­vre­me­nom arap­skom pri­čom (2000, 2016) u pre­vo­du Jo­vana Ku­zmi­nca. Iste godi­ne Clio objavljuje i roman Se­zo­na se­o­be na se­ver Taji­ba Sali­ha, a naredne ro­man egi­pat­skog pi­sca Ta­he Ba­hi­ra Sve­tla tač­ka, ko­ji je pre­ve­la Dra­ga­na Đor­đe­vić. Sledi seri­ja moder­ne arap­ske knji­žev­no­sti kod raznih izda­va­ča: neko­li­ke zbir­ke pri­ča Sirij­ca Zeke­ri­je Tami­ra i Ira­ča­ni­na Abdu­se­ta­ra Nasi­ra od istog pre­vo­di­o­ca, i mala anto­lo­gi­ja zabra­nji­va­nih pri­ča 12 nemo­gu­ćih (Narod­na knji­ga – Alfa, 2005). Uz nove zbir­ke arap­ske usme­ne knji­žev­no­sti, posled­njih godi­na se, u Leštarićevom pre­vodu, poja­vio i roman Deca naše uli­ce jedi­nog arap­skog nobe­lov­ca (Slu­žbe­ni gla­snik, 2013, Nagra­da "Miloš N. Đurić" za pre­vod), Nef­za­vi­jev ero­to­loš­ki pri­ruč­nik iz 15. veka Miri­sni vrt lju­bav­ne sla­sti (Lagu­na, 2014). Pomenimo i Paideiu, Verzalpress, B92, Fabriku knjiga, Kreativni centar, Sezambook…

Poslednjih desetak godina najčešći izdavači prevoda sa arapskog su Clio i Geopoetika. Dra­ga­na Đor­đe­vić za Geopoetiku pre­vo­di roma­ne Ibis, tužna pti­ca Ibra­hi­ma Asla­na, Kai­ro u 1000 godi­na Gama­la Gita­ni­ja, Zej­ni Bara­kat Gama­la Gita­ni­ja i roman Rebi­ja Dža­bi­ra Beo­grad­ski Dru­zi – pri­ča o Hani Jaku­bu, a Srpko Leštarić za istog izdavača prevodi obe zbir­ke pri­ča mla­dog irač­kog pisca u izbe­gliš­tvu Hasa­na Bla­si­ma Ludak s Trga slo­bo­de, i Irač­ki Hri­stos, te izbor iz novih pri­ča Abdu­se­ta­ra Nasi­ra Zlo­čin dosto­jan poš­to­va­nja. Clio objavljuje krat­ki, efekt­ni ro­man Gla­so­vi Su­lej­ma­na Fa­ja­da (2013), o samo­po­sma­tra­nju arap­skih pisa­ca i pore­đe­nju svo­je sa dru­gim kul­tu­ra­ma, a pre­veli su ga "u če­ti­ri ru­ke" Neven­ka Kori­ca i Leš­ta­rić, čiji je po­go­vor, pre­ve­den na arap­ski u iste če­ti­ri ru­ke, ob­ja­vljen i u Egip­tu. Kod istog izdavača sledi: ale­go­rij­ski ro­man Emi­la Ha­bi­bi­ja Op­si­mi­sta – Čud­no­va­ti ne­sta­nak Sreć­ka Ne­sreć­ko­vi­ća o ži­votu Pa­le­sti­na­ca pod izra­el­skom oku­pa­ci­jom, nagrađen naj­ve­ćom izra­el­skom knji­žev­nom na­gra­dom, zatim prvenac Tajiba Saliha Zej­no­va svad­ba, o odno­sima u su­dan­skom druš­tvu pe­de­se­tih go­di­na i seo­skoj zajed­ni­ci na pra­gu urba­ni­za­ci­je, i Sali­ho­va dvotomna knjiga zajedničkog naslova Ben­dar­šah, kojom je ugled­ni pisac zaklju­čio seri­ju zapo­če­tu Zej­no­vom svad­bom i Sezo­nom seo­be na sever, čije je treće izdanje, kao što je navedeno na početku teksta, objavljeno nedavno.

Srpko Leštarić opisuje Sezo­nu seo­be na sever Tajiba Saliha kao roman "koji dira u teme iden­ti­teta – ho­do­čaš­će­nja raz­vi­je­nog sve­ta i teš­ko­ća po­vra­tka tra­di­ci­ji rod­ne sre­di­ne. Na kra­ju pri­če nara­tor pre­pli­va­va Nil ka sever­noj oba­li, oba­li moder­no­sti, ali na sre­di­ni gubi sna­gu. Vode­na stru­ja vuče ga ka jugu. Nemo­ćan da stig­ne na cilj, a u stra­hu da ni put natrag ne bi izdr­žao, zapo­ma­že iz sveg gla­sa dok pre­ko neba, poput nje­go­ve duše, pti­ce lete ka seve­ru i on se polu­sve­sno pita da li je i nji­ma vre­me seo­be, posle koje je povra­tak neiz­ve­stan. Ovo delo, za koje kažu da je ‘obr­nu­ta 1001 noć’, bilo je za­bra­nje­no u Egip­tu i Su­da­nu zbog eks­pli­cit­nog go­vo­ra o sek­su­al­no­sti, a i da­nas je pod za­bra­nom u ne­kim islam­skim ze­mlja­ma. No, pre­ve­de­no je na mnoš­tvo jezi­ka i publi­ko­va­no bukval­no bez­broj puta. Godi­nu dana po prvom srp­skom izda­nju roman se pono­vo poja­vio na engle­skom, sada u ruhu Pin­gvi­no­ve džep­ne knji­ge, čime je svr­stan u kla­sič­na dela savre­me­ne svet­ske lite­ra­tu­re. Ubr­zo potom, u "Gar­di­ja­no­voj" anke­ti pisa­ca iz celog sve­ta, izgla­san je za jed­nu od sto naj­bo­ljih knji­ga u isto­ri­ji."

Pa ipak, bez obzira na uspehe pojedinih knjiga, a to je bio i zaključak ambiciozne književne večeri održane krajem marta u organizaciji Arapskog kulturnog centra i Clia, arapska književnost u svetu nije prevođena adekvatno svom potencijalu. Međutim, ocenjuje Leštarić, "među Ara­pi­ma sve više i sve bolje se piše. Mora se oče­ki­va­ti da će se u naj­no­vi­joj masov­noj beža­ni­ji Ara­pa u zemlje Zapa­da, gde, za raz­li­ku od zavi­čaj­nih dik­ta­tu­ra, vla­da slo­bo­da izra­ža­va­nja, u tom mnoš­tvu izbe­gli­ca rodi­ti mno­gi mla­di talen­ti. S dru­ge stra­ne, taj zaklju­čak je pri­lič­no mra­čan: svu­gde u sve­tu, pa i u nas, sla­ba je podrš­ka pre­vo­di­lač­koj umet­no­sti, pogo­to­vu s tako teš­kog i razu­đe­nog jezi­ka kakav je arap­ski, pa se ret­ko javlja­ju polet­ni, daro­vi­ti i kom­pe­tent­ni pre­vo­di­o­ci. Nužno je da se na kri­znim međa­ma kul­tu­ra for­mi­ra­ju posle­ni­ci koji su u sta­nju da se izdig­nu iznad poli­tič­kog kon­tek­sta izbe­glič­kog tala­sa. Da oni svo­jim zna­lač­kim i huma­nim delo­va­njem sta­nu na put raši­re­noj kse­no­fo­bi­ji koja u glo­ba­li­zo­va­nom sve­tu širi nega­tiv­nu sli­ku o Ara­pi­ma."

S. Ćirić