Pred čitaocima je knjiga koju "Vreme" s ponosom predstavlja u godini u kojoj slavi četvrt veka svog postojanja, ali taj podatak iz inače trošnih biografija institucija, pokreta i udruženja bledi pred činjenicom da je knjiga "Desna deca levih roditelja – O još jednoj generaciji X, između ‘Vođe’, ‘Dange’ i ‘Stradije’" rezultat četrdesetpetogodišnjeg rada Milana Miloševića, i da tu nema govora ni o kakvoj trošnosti.

Moje iskustvo u (k)varljivoj novinarskoj profesiji tek je nešto kraće od iskustva Milana Miloševića, dakle dovoljno je da čitaocu jemčim da gotovo da nema pouzdanijeg svedoka vremena, ali ni pouzdanijeg čoveka, novinara i urednika.

On je, po meni, rodonačelnik forme koja je uspešan spoj novinarske imaginacije i ozbiljnih socioloških, demografskih i socijalnih istraživanja. On ne baca reči u vetar i ne manipuliše uskovitlanim, a tako kratkotrajnim osećanjima javnosti kojoj se obraća.

Ima u našem poslu tekstova koji su važni i zavodljivi u jednom danu, jednom nedeljno, ako toliko prežive, a onda ih pokriju "snegovi i šaš", pa se dogodi da ni autor ne zna baš najbolje, pošto prođe izvesno vreme, o čemu u njima beše reč.

Suočeni s tekstovima Milana Miloševića, čitaoci će uvek znati o čemu se radi, pa bilo da čitaju tekst od pre četrdeset pet godina ili tekst napisan prošle nedelje.

Ova zbirka tekstova dragocena je i kao udžbenik za sve one koji bi ozbiljno da se bave novinarstvom, ako takvih još uopšte ima. Knjiga brani čast profesije i svedoči kako se u životnom opredeljenju može biti dosledan i čestit i kad je sve, pa i taj život, protiv tebe.