Kultura

Koncert

I Jarre i pare

Jean-Michel Jarre, 8. XI 2008, Beogradska arena

Najveće iznenađenje ove večeri ipak je broj posetilaca: s ulaznicama čije cene se dižu od (protivvrednosti) 30€ opet se skupilo i do 10.000 ljudi u Areni gde ih je prethodnih nedelja bilo bar po toliko za koncerte Queena, Ališe Kiz (Alicia Keys), Novih fosila… Bilo bi zanimljivo analizirati koliko se kupaca preklopilo. Dotle, poslednja troškarenja pred udar krize, ili dokaz velike, imućne publike u prestonici Srbije? Tek, sve ostalo beše predvidljivo, štaviše dosadno. Izvikani Žan-Mišel Žar (Jean Michel Jarre, dalje: JMJ), ostavljeni klinac čuvenog holivudskog kompozitora Morisa (Maurice), bio je elektropionir i ranih sedamdesetih, ali ni govora o revolucionarnom i avangardnom. Njegovi "eksperimenti" mogli su oduševljavati malograđane koji nikad nisu ni čuli za Pjera Šefera i Karlhajnca Štokhauzena, kod kojih je mladi JMJ (r. ‘48) svoje napušteno učenje klasike dopunjavao na prelomu ‘60-ih u ‘70-e. Setite se samo šta su radili njihovi savremenici Kraftwerk i Tangerine Dream pre tri decenije, kad je JMJ izbio na komercijalni vrh.

Unuk Andrea Žara, konstruktora naprava za procesiranje i reprodukovanje muzike, JMJ svoju muziku/karijeru po pravilu je razvijao uvođenjem novih elektronskih instrumenata/sintisajzera, usput postavši vodeće ime nepevanog popa. Pošto 1972. nije uspeo s jednom od bezbrojnih obrada Popcorn Geršona Kingzlija, a Volter, kasnije Vendi Karlos, već je arčio sveži zvuk monofonih sintija po svemu od Baha do modernih filmova, JMJ morao je da kreira sopstvene zvučne pejzaže i preko njih pušta elektronske vetrove, dok ispod kuckaju rane ritam-mašine Korg. Ni slučajno preteča ambijentalne ili New Age muzike (za to, vidi pod: Eno, Brian), 1976. u Francuskoj izlazi LP Oxygene (Polydor – PGP RTB) i svetski hit polako postaje do ‘78. kad mu se pridružuje slični Equinoxe. Neosporno melodiozan, Ž.M. Žarko svoje zviždukave rezance secka na brojčano naslovljene numere (pa i hit-singlove), decenijama preživljavajuće kao tonske tapete, iliti Muzak.

Drugi stub zamašne Žare(t)ove karijere onda postaje obaranje Ginisovih rekorda u "posećenosti" koncerata na čuvenim lokalitetima ili u srcima svetskih metropola: umesto redovnih nastupa i turneja, predimenzionirani spektakli (znatan broj i neodržanih) s laserima itd., i s milionima slučajnih prolaznika, te s albumima kao podlogom/suvenirima, npr. za dalekoistočni proboj (1981. prvi po Kini). Samokritično i duhovito, 1983. je Music for Supermarkets objavio u samo jednom primerku. No i doba studijskih solo-čarobnjaka prođe, i brak sa Šarlotom Rempling i veridba s Izabel Ađani, pitke melodije i plitki koncepti više nisu bili dovoljni, a karijera se poštapala kompilovanjem, remiksovanjem, dodavanjem i razvlačenjem starog testa… Jubilej izlaska Oxygene tu reciklažu kruniše od leta 2007, a s umanjenom scenografijom i gotovo bez spec. efekata JMJ stigao je najzad i do nas, produžavajući u ex-komunističke zemlje Istočne Evrope.

JMJ je ušao kroz publiku u parteru, pa nam pričao na engleskom/preko prevodioca (?!), i ovlaš predstavio izvorni teremin, preteču sintisajzera, iako se teško može reći da ga je stvaralački upotrebio. (Teremin, prepoznatljiv kao "instrument koji se ne dodiruje", u nedavnim sezonama u modernijem izdanju u Beogradu je viđen/čuven pri gostovanjima alternativnih bendova.) Trojica operatera kljucala su po kabastim sintijima kakvim je onomad snimljen Oxygene, taj arsenal još brboće i grgolji, a Žar-ptica preko toga uvija sola kakva je čika Pavle Minčić bolje izvodio na testeri. Ubitačno kao da Kraftwerk insistiraju na baladama (bez vokala!), nategnuti prelazi među smuti-pa-prospi temama, no vinilna baza prodata ovde u davnim boljim vremenima čini svoje, i zadovoljna publika samo što ne zapeva Part IV i Part II.

Da se razumemo, nikakav problem ako je nešto starinsko, ali sve ovo do bola je zastarelo, mada ni kao mlado nije bilo ni prineti npr. grupi Shadows, neskrivenim uzorima JMJ-a. Queen su bar imali pozornicu nalik benzinskoj pumpi ratnog profitera na Balkanu, a njegova je kao pumpa državnog giganta puklog pred privatizaciju. Ali 70 min. nije bilo dovoljno, ovacije i zvižduci nagoveštavaju neprijatnost, i dve numere na bis smiruju sve koji su dobili i Jarre i pare.

Iz istog broja

Knjige

Stvarno i moguće

Teofil Pančić

Izložba – »praistorijska metropola«

Svet iz doba Vinče

Sonja Ćirić

Pozorište – »Šuma blista«

Život, nulti nivo

Ivan Medenica

Intervju – The Residents

Misterija koja traje

Saša Rakezić

TV manijak

Čudesni svet privatluka

Dragan Ilić

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu