Uputno je ovog leta prošetati se do Muzeja "25. maj", uživaćete u priči o predmetima koje svakodnevno viđate a koje nakon ove posete više nikad nećete gledati istim očima.

Naime, Muzej istorije Jugoslavije je u svom galerijskom prostoru Muzej "25. maj" ugostio izložbu "Skandinavski dizajn – više od mita" Nacionalnog muzeja primenjene umetnosti i dizajna u Oslu. Izloženo je više od 200 predmeta, reprezenata poluvekovne istorije skandinavskog dizajna iz Danske, Finske, Norveške, Švedske i sa Islanda. Ovo je putujuća izložba, otvorena je pre četiri godine u Berlinu, do sada je gostovala u desetak gradova, a u Beogradu će se zadržati do 2. septembra. Cilj i namera su joj da po Evropi populariše skandinavski dizajn, jednu od prepoznatljivosti i najvećih izvoznih artikala regiona. Zato ne čudi što je naručilac i finansijer ovog projekta bio Nordijski savet ministara.

Kad se kaže skandinavski dizajn, prvo se pomisli na moderne, lepe, funkcionalane, udobne i platljive stvari koje vam olakšavaju i ulepšavaju život. U istoriji umetnosti skandinavski dizajn je ocenjen kao krucijalna pojava u dizajnu. Naziv je prvi put upotrebljen u Londonu 1951. godine za naslov izložbe "Scandinavian Design for Living". Smatra se da je Džon Kenedi bio njegov najbolji i najveći promoter zato što je u Beloj kući sedeo na stolici koju je dizajnirao Hans J. Vegner što dokazuju mnoge fotografije, kao i da je svetsku slavu stekao nakon izložbe u SAD i Kanadi pedesetih godina.

Dr Vidar Halen, autor izložbe i glavni kustos Nacionalnog muzeja primenjene umetnosti i dizajna iz Osla, podseća da je nakon tog zlatnog doba, tokom sedamdesetih i osamdesetih godina u vreme rasta postmodernizma u severnoj Evropi, skandinavski dizajn postao manje atraktivan i umetnicima i tržištu. "Postao im je staromodan. Da bi to istakla, grupa mladih dizajnera iz Osla organizovala je akciju sahrane: ispred gradske skupštine svečano su položili u grob tipične predstavnike skandinavskog dizajna. Smatrali su da je došao kraj našem, tada već tradicionalnom dizajnu. Pa ipak, početkom devedesetih, skandinavski dizajn je doživeo comeback. Desilo se to zahvaljujući novom pokretu, nazvanom neotradicionalizam: reinterpretirane su stare, često stereotipne i tradicionalne forme. Primenjeni umetnici i dizajneri počeli su da primećuju egzotiku i izuzetnost sopstvene tradicije, stvarajući provokativne kreacije. Neki od njih su u radove unosili primesu humora i ironije smatrajući naš dizajn suviše sofisticiranim i preozbiljnim. Otud u ovoj izložbi element ironije, ali to je odlika savremenog dizajna."

Glavni deo postavke izložbe "Skandinavski dizajn – više od mita" strukturiran je po ugledu na Šest predloga za Novi Milenijum italijanskog pisca Itala Kalvina, na vrednostima bitnim za kreativne ljude XXI veka: lakoća, brzina, tačnost, vidljivost, mnogostrukost i čvrstina. Vidar Halen je smatrao da se ovi vitalni kvaliteti lako mogu povezati sa aspektima skandinavskog dizajna. Dva uvodna dela izložbe pokazuju rani period ovog pravca, a poslednji deo predstavlja paradu parafraza skandinavskog dizajna i nordijskog imidža.

Eksponate izložbe je nezahvalno izdvajati i isticati zato što je bilo kakav izbor u slučaju skandinavskog dizajna zaista privatna stvar posetioca izložbe. Za mnoge, najveće uzbuđenje predstavlja Jabuka, staklena skulptura, jedna od ikona skandinavskog dizajna, a dizajner je Ingeborg Landin. Već pomenuta stolica iz Bele kuće takođe je eksponat koji, ovako uživo, fascinira što zbog linije, što zbog slavnog vlasnika. Evu, stolicu sa verovatno najviše replika, dizajn Bruna Metsona, možda će neko prepoznati i iz ličnog iskustva. Model kamere marke Haselblad, koji je dizajnirao Siksten Sason, evocira uspomene na mladost, a Erikofon, telefon iz jednog komada, preteča današnjih bežičnih telefona, dizajn Gusta Tamsa, eksponat je koji mami da ga dodirnete. Tri činije različitih dimenzija složene jedna u drugu, koje ima svaka savremena kuća, u originalnoj verziji su od melanina, prijatne nijanse crvene boje, a dizajner je Jakob Jensen. Sto za dvoje, koji podrazumeva tanjir, escajg i čašu, dizajnirali su Grete i Arne Korsmo kao za sebe. Čajnik ergonomskog oblika sa dnom koji omogućava stabilnost, postao je sastavni deo svih avio-kompanija.

Uočljiva komponenta novijih proizvoda na izložbi jeste pomenuti humor. Naziv kauča Ilka Supanena Leteći ćilim otkriva njegov oblik, kao i čiviluka Ketrin Petursdotir Drvo. Najsmešnije ideje su, moguće, lampa Oblak u obliku šatora koja se diže odnosno spušta u zavisnosti da li je upaljena ili nije, dizajn Petera Karpfe, muzički jastuk za bolje opuštanje, usisivač koji se kreće sam dok domaćica, na primer, lakira nokte, zatim stolica od recikliranih automobilskih naslona, venčanica sašivena samo od rajsferšlusa, štap za šetnju parkom koji pri svakom dodiru tla, znači pri svakom vašem koraku, ispusti u zemlju po jedno semence pomažući vam u pošumljavanju planete, i još mnogo sličnih predmeta koji, baš zbog izraženih idejnih a ne upotrebnih atributa, izazivaju pitanje da li je njihova vrednost zaista dizajn ili dosetka.

Međutim, upravo provociranje pitanja koja preispituju mit skandinavskog dizajna u svetlu shvatanja i potreba današnjeg čoveka, bilo je jedna od namera izložbe. Na primer, dr Vidar Halen smatra da jedna od odlika skandinavskog dizajna nije bila demokratičnost, kao što se mislilo, zato što su mnogi umetnički predmeti bili skupi, i zato što je bilo malo dama među autorima. Kaže da je "skandinavski dizajn možda bajka koja je odgovarala svetu, ali i severu, posebno nordijskim proizvođačima. Naravno, i bajke i mitovi moraju biti preispitani, neophodno ih je sagledati današnjim očima."

Podrazumeva se da je gostovanje "Skandinavskog dizajna" bitno za kulturni život Beograda, tim pre što je ova izložba bila prilika da se organizuje i predstavljanje drugih vidova umetnosti Severa. "Skandinavskim dizajnom" je, naime, počelo "Nordijsko leto" u Srbiji s nekoliko koncerata i izložbi. Torbice Kamile Martelius, sa već održane prodajne izložbe, postale su vidan modni gradski detalj.

Za kraj poučan detalj: izložba "Skandinavski dizajn" se u Evropi smatra primerom delotvorne regionalne saradnje.