Francuski strip-scenarista Žan-Lik Istin jedan je od autora koji se bave legendama o paganskim svetovima prethrišćanske Evrope. U tri nastavka serijala Legenda o Isu (Ys – la legende), Istin se bavi ličnostima i mestima iz keltske mitologije, i time nastavlja priču započetu u svom prethodnom serijalu Druidi (Les Druides). Novosadska izdavačka kuća Komiko objavila je nedavno Legendu o Isu u okviru edicije "Visoki napon". Legendu o Isu je grafički realizovao novosadski strip-umetnik Dejan Nenadov, a naslovnu ilustraciju zagrebački autor Esad Ribić.

ZALJUBLJENA U MORE: Grad Is je po predanjima podigao kralj Gradlon, vladar Kornuaja u Bretanji, za svoju ćerku Dahut. Pojedine legende su zapamtile da je grad podignut još hiljadama godina pre vladavine kralja Gradlona, a da ga je on obnovio i podario Dahut. Is je bio najlepši grad u Evropi, kako tvrde legende, ali ogrezao u razvratu i grehu tokom vladavine princeze Dahut, koja se može opisati najblaže kao bludnica, kao što je, na primer, Hodorovski opisao glavnu junakinju Stradanja Diosamante ("Vreme" 1331, Agonija i ekstaza). Prema priči, za propast grada Isa odgovorna je Dahut – zbog ljubavi, ludosti, naivnosti, pa čak i šurovanja sa đavolom. Dahut je, po legendi, bila zaljubljena u more. Otvorila je kapije luke i dopustila ogromnom talasu da zbriše Is sa lica zemlje. Po jednoj legendi, Gradlon je uspeo da spase svoju ćerku, ali ju je zatim bacio sa litice. Dahut se nakon toga pretvorila u sirenu.

Istorijski izvori i predanje slažu se u dve stvari – da se Is nalazio blizu obala Bretanje, moguće čak u zalivu Durnanez, i da ga je u periodu vladavine Gradlona i Dahut progutalo more. Mit i istina se slažu i da je Gradlon prvo poštovao paganstvo, ali da je pri kraju života prihvatio hrišćanstvo. Zapamćeno je da je Gradlon svoje poslednje dane proveo u Kemperu, gde se danas uzdiže velelepna gotička katedrala posvećena Svetom Korentinu. Na jednom od njenih lukova nalazi se statua vladara na konju – kralja Gradlona. Po legendi, Gradlon je na tom mestu ispratio na počinak u paganskom pogrebnom ritualu poslednjeg druida, da bi nakon toga primio hrišćanstvo i podigao crkvu.

IZDAJA, OSVETA I POTOP:

Žan-Lik Istin i Dejan Nenadov prepliću razne legende o Gradlonu i Isu u epsku sagu na skoro 150 kolornih tabli stripa. Radnja obuhvata nekoliko decenija, a narativ je predstavljen iz ugla pripovedanja ostarelog kralja Gradlona hrišćanskom svešteniku. Priča je podeljena na tri segmenta njegovog života, u svakom albumu po jedan: u prvom Gradlon stasava u ratnika i biva suočen sa izdajom i gubitkom svega što ga okružuje, pa otud i naslov Izdaja (Trahison). Drugi tom, Osveta (Vengeance), je o osveti Gradlona i njegove ćerke – Istin se odlučio za njeno ime Ahes, koje se u legendama ređe javlja od Dahut. Tek u trećem i najdužem albumu, Potop (Deluge), Istin konačno smešta svoje aktere u Is i pripoveda o usponu i padu ovog mitskog grada. Upravo zbog toga, Legenda o Isu je mogla da se zove "Legenda o Gradlonu" jer je upitno u kolikoj meri je Istin uspeo da prenese onirički osećaj da je grad Is sve vreme na neki način dozivao aktere stripa. Evidentno je da je to bila namera scenariste, ali se svela na nekoliko usputnih referenci u drugom albumu, na čijoj poslednjoj tabli se i prvi put pominje ime grada Isa. Veći deo serijala odigrava se u tipično konanovskom narativu, i to u tolikoj meri da Gradlon čak i vizuelno podseća na Bjuseminog Konana Simerijanca. (Nenadov je i istakao da je njegov rad na Legendi o Isu predstavljao omaž umetnosti Džona Bjuseme.)

Priča je ispripovedana na tipično evropski način, u duhu stripova frankofone škole: narativ zalazi dublje u psihologiju glavnih junaka, često pomoću šokantnih detalja, zatim tu je već pomenuta odluka scenariste da naraciju prepusti samom Gradlonu, ali i brojni drugi gradivni elemenati poput montaže i ritma priče.

Autori konstruišu grad Is tako da podseća na Vavilonsku kulu, prikazujući ga kao mesto biblijskog bluda i razvrata. Istin je ponudio romantičarsku predstavu o paganskom druidizmu nasuprot dekadentnom i agresorskom hrišćanstvu, a sukob ova dva duhovna sveta naročito ističe u trećem albumu. Vizuelni identitet Legende o Isu može se okarakterisati kao mejnstrim. Dejan Nenadov je ostvareni umetnik u svetu stripa, počev od Elazara objavljivanog osamdesetih, stripa kultnog statusa. Pored već pomenute reference na Konana Džona Bjuseme, Nenadov je obogatio serijal crtežom koji u potpunosti odgovara žanru i stilu, a nekoliko ilustracija na celoj tabli su u najmanju ruku impresivne. Njegov crtež često oscilira od neverovatne detaljnosti ispunjene tankim konturama i šrafurama, do užurbanog i dinamičnog krokija. Deo zasluga za vizuelni identitet svakako ide koloristi Akselu Gonzalbu, koji je podigao crtež na još viši nivo.

Esad Ribić je autor tri ilustracije na naslovnicama. Ribić je ostvario svetsku karijeru radovima za izdavačku kuću Marvel, posebno na Srebrnom letaču, Toru i mini-seriji Secret wars iz 2015. godine. Ribićeva ilustracija krasi i integralno izdanje Legende o Isu u izdanju Komika, sa ostarelim kraljem Gradlonom na njoj, tela išaranog plavim piktskim tetovažama i magičnim mačem Avelom u ruci, koji je u stripu sâm iskovao i zaštitio magijom ogama.

Istin i Nenadov su Legendom o Isu stvorili veoma zanimljivu varijaciju mitova o kralju Gradlonu, princezi Ahes / Dahut i gradu Isu, neopterećenu lekcijama iz istorije i narodnim predanjima. Njihov serijal dostigao je jedan od najvažnijih ciljeva devete umetnosti – želju za ponovnim čitanjem. I to mu je najvažnija preporuka.