Poznato je da se Mila Turajlić tokom proteklih desetak godina probila u sam vrh dokumentarnog filma, te da se njeni novi projekti očekuju sa velikim nestrpljenjem, ne samo kod nas nego i u svetu. Njen film Druga strana svega, premijerno prikazan 2017. godine, osvojio je glavnu nagradu na prestižnom Međunarodnom festivalu dokumentarnog filma u Amsterdamu (IDFA) – što je jedan od najvećih uspeha srpskog filma u XXI veku. Imajući sve navedeno u vidu, domaće publika je sa velikim nestrpljenjem iščekivala nacionalnu premijeru njenog novog filma, da bi se ispostavilo kako imamo povoda za dvostruko radovanje. Naime, na nedavno zavšenom Festivalu autorskog filma nije prikazan jedan, već dva nova filma naše autorke. Beogradska publika je ostavarnja Non–Aligned: The Scenes From the Labudović Reels i Ciné–Guerrillas: The Scenes From the Labudović Reels (zvanični srpski prevodi naslova još nisu dostupni) imala priliku da pogleda 27. novembra 2022. godine, i to jedno za drugim, što je svakako i bio pravi potez programera FAF-a imajući u vidu da se radi o filmskom diptihu.

Nadahnuće za oba filma bio je Stevan Labudović (1926–2017), legendarni snimatelj Filmskih novosti, čovek koji je sa Josipom Brozom Titom i njegovim famoznim brdom “Galeb” tokom 50-ih obišao gotovo čitavu zemaljsku kuglu i svojom kamerom beležio ono što se dešavalo tokom tih čuvenih “putovanja mira”. Diptih Mile Turajlić analizira ulogu filmske slike u formiranju političke vizije Pokreta nesvrstanih, istovremeno poredeći ono što je bilo (i što je moglo biti) sa onim što nas okružuje danas u svetu jedne sužene, onespokojavajuće perspektive. Mila Turajlić je Labudovićeve filmske zapise koristila već tokom stvaranja svog prvog filma Cinema Kommunisto (2010), pet godina pomno istražujući arhiv Filmskih novosti. Labudovića je prvi put srela tek 2014. godine, i to u Alžiru, tokom Festivala angažovanog filma. Upoznala ga je na recepciji hotela i odmah shvatila da mora da napravi film o njemu. Već sutradan ujutro pratila ga je kamerom tokom njegove posete Vojnom muzeju, time zvanično započevši rad na svom novom filmu tj. filmovima. Čovek koji je čitavog života snimao druge tako je postao centralna ličnost dvodelne dokumantarne priče.

Stevan Labudović je bio aktivan saradnik Mile Turajlić na projektu nešto više od tri godine. Nakon što je preminuo, autorka je nastavila sa radom, na kraju, umesto planiranog jednog, realizujući čak dva filma. Materijala za to je svakako bilo. Prvi film govori o nastanku Pokreta nesvrstanih (sa težištem na prvoj tzv. Beogradskoj konferenciji koja je održana 1961. godine), a drugi za svoj fokus ima Alžirski rat za nezavisnost (1954–1962). U filmovima su obilato korišćeni do sada neprikazani arhivski snimci, kao i svedočenja Labudovića, njegovih (filmskih) saboraca i drugih zanimljivih sagovornika koji su bacili svetlo na jedno davno prohujalo (i u većoj meri zaboravljeno) vreme. Ostvarenje Non–Aligned: The Scenes From the Labudović Reels, koje je svetsku premijeru imalo 9. novembra 2022. u Amsterdamu (IDFA), daje osvrt na nasleđe Pokreta nesvrstanih kroz brojne arhivske snimke (koje je, uglavnom, snimio Labudović) i razgovore sa relevantnim akterima. Film sadrži snažnu notu jugonostalgije što će, siguran sam, odbiti neke gledaoce, i zahvata temu koja je preopširna kako bi se obradila u filmu koji traje svega 105 minuta, ali se, ukupno gledano, radi o izuzetno vešto sklopljenom ostvarenju koje, bez obzira na nedostatke, pokazuje svetsku klasu autorke.

Film Ciné–Guerrillas: The Scenes From the Labudović Reels je svoju svetsku premijeru imao 10. septembra ove godine, na 47. Međunarodnom filmskom festivala u Torontu (program TIFF Docs). U 95 minuta trajnja ove dokumentarne priče dobijamo ne samo veoma britak osvrt na krah francuskog kolonijalizma u Alžiru, veći i izuzetno iznijansiran portret Stevana Labudovića, čuvenog snimatelja Filmskih novosti koji, iako u dubokoj starosti, veoma pronicljivo (i duhovito!) priča o svojim ratnim priključenijima. Labudović u Alžiru ima status nacionalnog heroja jer je u toj zemlji proveo nekoliko ključnih godina (1959–1962) snimajući oslobodilački rat. U oba filma je primetno da su Mila Turajlić i Stevan Labudović izgradili prisan odnos pun uvažavanja i prijateljstva (sličan se sličnom raduje!), a to je posebno naglašeno u filmu Ciné–Guerrillas, što ovaj deo diptiha čini posebno dirljivim i emotivnim, pa bih ga izdvojio kao svog favorita i svakako superiornijeg (i zaokruženijeg/ potpunijeg) u odnosu na Non–Aligned.

Autorka je već odavno ovladala efektnim balansiranjem između opšteg i ličnog, prošlosti i sadašnjosti, u tom balansu izgradivši svoj sada već prepoznatljiv stil. Diptih The Scenes From the Labudović Reels se, istina, kreće u domenu očekivanog – svi oni koji su pogledali i voleli Cinema Kommunisto i Drugu stranu svega slične/iste postupke i teme prepoznaće i u novim filmovima – dometi jesu svetski, ali su istovremeno i “tapkanje u mestu”, ili “ples na poznatu muziku”. Zato sa posebnim nestrpljenjem očekujem sledeći projekat Mile Turajlić u kome će, nadam se, autorka odabrati novi pristup, nešto sveže i drugačije. Očekuje li nas, možda, zaokret ka igranoj formi? To me ne bi iznenadilo. Mila Turajlić je uvek sa puno ljubavi tretirala aktere u središtima svojih dokumentarnih ostvarenja (Aleksandar Leka Konstantinović, Srbijanka Turajlić, Stevan Labudović), pa ne vidim zašto to ne bi ponovila i sa likovima u fikciji.