Ukupni budžeti Republike Srbije i Grada Beograda su drugi po veličini u regionu, ali su njihova izdvajanja za kulturu na poslednjem mestu. Zato je asocijacija Nezavisna kulturna scena Srbije pokrenula kampanju za promenu politike finansiranja kulture u Srbiji kojom se zalaže pre svega za povećanje fonda koji se izdvaja za kulturu, ali i za način kako će taj novac biti utrošen. Osnova njihove kampanje su rezultati Komparativnog istraživanja izdvajanja za kulturu u zemljama regiona Jugoistočne Evrope i njihovim glavnim gradovima, koji je realizovao Centar za empirijske studije kulture jugoistočne Evrope.

Istraživanjem je analiziran ukupan budžet država u regionu i njihovih glavnih gradova, budžet za kulturu, procenat izdvajanja za kulturu iz budžeta, i obim izdvajanja za kulturu po glavi stanovnika od 2015. godine do danas.

Od pomenutih kategorija, Srbija i Beograd nisu na poslednjem mestu jedino u rezultatima analize njihovih ukupnih budžeta.

Naime, ove godine Republika Srbija ima drugi najveći ukupni budžet u regionu, dok je prethodnih godina do 2015. imala sličan kao Republika Slovenija, što znači da je bila pri vrhu. Sve te godine Republika Hrvatska ima znatno veći ukupan budžet od svih drugih u regionu. Najmanji su imale Republika Severna Makedonija i Republika Crna Gora. Pa ipak, od svih država u regionu Severna Makedonija već pet godina unazad najviše izdvaja za kulturu – više od 2%, a ove godine 1,55%. Na visokom mestu je i Slovenija, ove godine su izdvojili 1, 68% od ukupnog državnog budžeta, a u Crnoj Gori su svih pet posmatranih godina stabilni na 1%. Najmanje se za kulturu izdvajalo u Hrvatskoj, ove godine 0,88%, i u Srbiji. Naša država je planirala da ove godine iz svog ukupnog budžeta izdvoji 0,74%.

Najslikovitije o odnosu države prema njenoj kulturi govore procenti o izdvajanju fondova za kulturu po glavi stanovnika. Uporedićemo samo rezultate za ovu godinu: Slovenija – 78 evra, Hrvatska – 39 evra, Crna Gora – 36 evra, Severna Makedonija – 28 evra, i ubedljivo na poslednjem mestu je Srbija, koja će ove godine izdvojiti 11 evra za kulturu po glavi stanovnika.

Evo kakva je situacija u prestonicama država u regionu.

Budžet Zagreba je znatno veći od budžeta drugih glavnih gradova u regionu. Budžet Beograda je tokom ispitivanih pet godina rastao, da bi ove godine izbio na drugo mesto. Slede ih budžeti Ljubljane, Skoplja i Podgorice. Procentualno, ove godine se za kulturu iz ukupnog budžeta najviše izdvaja u Ljubljani – 9,88%, a najmanje u Beogradu – 4,12%. Ljubljana za svoje stanovnike izdvaja 145 evra za kulturu godišnje, Zagreb 99 evra, dok su ostalim gradovima ta izdvajanja znatno manja – u Sarajevu 42 evra, u Podgorici 25 evra, u Beogradu 22 evra i u Skoplju samo 15 evra.

Da rezimiramo: izuzetno malo izdvajanje za kulturu Srbije i Beograda, najmanje u regionu, rezultira i veoma niskim sredstvima koja se za kulturu izdvajaju po glavi stanovnika. Treba još primetiti da je iznos izdvajanja za kulturu po glavi stanovnika na nivou cele Srbije dva puta manji nego u Beogradu.

Evo nekoliko detalja kako to izgleda u praksi.

Kulturne ustanove dobijaju 70% budžeta Ministarstva kulture i informisanja Srbije, plus skoro 90% gradskih budžeta. Ako one sa tim novcem jedva sastavljaju kraj s krajem i nemaju dovoljno za svoje programe, dr Predrag Cvetičanin, rukovodilac istraživanja (sa dr Jelenom Dinčić) pita "šta bi trebalo da kažu organizacije civilnog sektora u kulturi – strukovna udruženja umetnika, kulturno-umetnička društva, udruženja građana koja se bave kulturom – koji su, svi zajedno, u 2019. godini dobili ukupno 1,19% budžeta Ministarstva kulture ili, za organizacije iz Beograda, 1,45% budžeta Sekretarijata za kulturu." Ovakvu ovdašnju situaciju dr Cvetičanin poredi sa Hrvatskom, na osnovu urađenog komparativnog istraživanja. "U godinama koje smo analizirali, u Hrvatskoj, ne samo što je budžet za kulturu Grada Zagreba bio veći od budžeta Ministarstva kulture Republike Srbije, nego je rad organizacija civilnog sektora u kulturi bio finansiran iz najmanje šest izvora: Ministarstva kulture Republike Hrvatske, Nacionalne zaklade za razvoj civilnog društva, Ureda za udruge Vlade Republike Hrvatske, Zaklade "Kultura Nova", županija i lokalnih samouprava. U 2019. godini, samo je u budžetu Ureda za udruge Vlade Republike Hrvatske bilo preko 25 miliona evra, doduše za finansiranje svih tipova organizacija civilnog društva, dok je budžet Zaklade Kultura Nova, namenjen samo organizacijama civilnog sektora u oblasti kulture, iznosio oko 1.750.000 evra. U 2016, poslednjoj godini za koju smo našli celovite podatke, samo su Ministarstvo kulture Republike Hrvatske i Zaklada Kultura Nova podržali delovanje civilnog sektora u kulturi sa skoro 8 miliona evra."

"Najznačajniji parametar za ocenu ulaganja u kulturu jednog društva je podatak o izdvajanju po glavi stanovnika, jer on neće zavisiti od veličine državnog budžeta", kaže dr Milena Dragićević Šešić, redovni profesor na Fakultetu dramskih umetnosti i rukovodilac UNESCO katedre za kulturnu politiku i kulturni menadžment Univerziteta umetnosti u Beogradu i Univerziteta Lion 2. "Recimo 1% budžeta u situacijama krize može biti veće ili manje, i preko 2% budžeta za kulturu u Severnoj Makedoniji ne kazuje nam gotovo ništa samo po sebi, kao ni sličan procenat u Sloveniji… Jasno je da u zemljama sa manjim brojem stanovnika budžet mora biti procentualno veći da bi mogao da pokrije sve ono što je neophodno u institucionalnom sistemu kulture, nacionalne ustanove kulture, zavode za zaštitu spomenika itd. Slično je kada se posmatraju i izdvajanja za kulturu na nivou gradova. Ovde je podatak o izdvajanju po glavi stanovnika još važniji, jer za razliku od nacionalnog nivoa, na kojem se mora voditi računa o javnom interesu i zaštiti nacionalne kulturne baštine na celoj teritoriji te stvaranju institucionalnog sistema u kojem treba da postoji narodna biblioteka, filharmonija, muzeji i kinoteka, itd., gradovi treba da vode računa pre svega o kulturnoj ponudi namenjenoj stanovnicima grada, njihovom kvalitetu života i dobrobiti. Stoga kulturna ponuda mora da bude velika i raznovrsna, na celoj teritoriji, a izdvajanja dovoljna da pokriju ne samo institucionalni sistem već, pre svega, umetničku produkciju, umetničke kolektive i pojedince koji stvaraju u tom gradu. Naravno, gradovi treba da podržavaju i amaterizam, kulturnu participaciju i sve njene oblike – stoga su gradski budžeti i njihova raspodela glavni stožeri kulturne politike jedne zemlje… Nažalost, nepostojanje eksplicitnih gradskih kulturnih politika, njihovi mali budžeti, a još više njihova loša raspodela (na lokalne proslave sumnjivog kvaliteta, zabavne manifestacije i razne kobasicijade, slaninijade i ostale "sahrane" našeg gastronomskog nasleđa) – daju deo objašnjenja opšteg odlaska mladih iz gradova Srbije pa i regiona… Oni gube svoj kulturni identitet, jer se identitet i održava i razvija pre svega umetničkom produkcijom, kvalitetnim kulturnim životom i kulturom sećanja…"

Vladimir Đurić, koordinator kampanje "1% za kulturu", podseća da osim nesumljivo malog procenta koji se na republičkom i lokalnom nivou izdvaja za kulturu, "ogroman problem predstavlja i što se već godinama ta minimalna sredstva za kulturu troše najvećim delom na plate zaposlenih i materijalne troškove u ustanovama kulture. Najmanji deo koristi se za programe i savremenu produkciju. Takođe, sredstva se rasipaju i na lažne korisnike budžetske linije 481, na vladine nevladine organizacije koje se registruju neposredno pred konkurse, uzmu novac i nestanu, za partijsko-vašarske manifestacije, za populističke kampanje i za gigantske spomenike. Poseban problem predstavlja trošenje sredstva za novogodišnje osvetljenje u Beogradu od septembra do marta, jarbole i gondole. Kad bi se deo tih sredstava stvarno upotrebio za kulturne programe, možda bi ti imaginarni turisti, u čije ime se sve to navodno radi, stvarno i došli u Srbiju."

Kampanja "1% za kulturu" je nemerljivo važna kampanja za državu. Ponovimo da je organizuje i sprovodi asocijacija Nezavisna kulturna scena Srbije, dakle, oni koji od države za svoj rad ne dobijaju gotovo ništa.