Tačno pola veka posle skoro nevidljive premijere pojavila se pred čitaocima (nanovo!) knjiga Spavači pisca zgodnog pseudonima – Žak Sebastijan!

Reč je o Žiki Todoroviću, urbanoj faci Beograda iz 50-ih i 60-ih godina prošlog veka, samoukom slikaru i ilustratoru, važnom za srpski strip i strip izdavaštvo, ali, pokazuju to Spavači, prva od tri knjižice koje je on u samizdatu objavio koncem sedme decenije, važna i za srpsku književnost (tog vremena).

Žika Todorović alias pisac Žak Sebastijan, alias striparoš Žika Strip (a tu se spisak njegovih pseudonima nikako ne završava) bio je andergraund pre andergraunda i neoavangardist pre neoavangarde – a njegova (auto)biografija slična je tzv. američkim biografijama – bio je partizan i borac na Sremskom frontu, a po svršetku rata, nesklon kompromisima i nagnut ka socijalnoj i umetničkoj margini, ilustrovao je knjige i edicije, slikao ulja na platnu i živeo od danas do sutra u mansardi na Terazijama, pod krovom kroz koji je u vreme kiša probijala voda. Boem kako se tada govorilo i marginalac kako bi se sad reklo, Žika Strip je praktikovao da u svoju mansardnu gajbu na konak prima spavače – sirotane, lutalice, krimose, umetnike, kamenjarke, propale boksere, kockare… Kocka je bila porok kojem se nije mogao odupreti i zbog kojeg je stalno bio bez love i prinuđen da se "snalazi". Kada bi prodao neku sliku ili odradio kakav ilustratorski posao, smesta bi na pokeru potrošio novac i bivao prinuđen da ponovo "uremi" kaput ili mantil bez kojeg je zatim morao da izađe na kišu ili sneg. Po pravilu u strogom beogradskom centru po kojem se uglavnom kretao. To je više nego išta drugo uticalo da se razboli od teške reume, pa su ga vrlo često prijatelji ili slučajni prolaznici na rukama nosili uz četiri sprata do njegove mansarde i noćnog boravišta mnogobrojnih spavača, Sebastijanovih gostiju.

O tome upravo govori njegova prva beletristička knjižica Spavači, koju je sam i ilustrovao, vrlo talentovano i znalački. Ova knjižica se može čitati kao dinamičan konglomerat opisa neobičnih situacija sa društvene margine onovremenog Beograda, ali i kao niz zanimljivih i često bizarnih portreta Žakovih noćnih gostiju – spavača. I u jednom i u drugom slučaju on beleži i zauvek čuva važan deo duha Beograda u prve dve cele decenije posle povratka piščevog sa fronta i odluke da se ne vraća u rodni kraj, nego da ostane u Beogradu kao tica nebeska. Evo kako Sebastijan poredi i sažima dva doba: "U vreme mog detinjstva, bilo je teže nabaviti radio-aparat nego danas bazuku."

Ono što dodatno čini da Spavače čitamo kao topao spomenar živolaznih likova je činjenica da su među Sebastijanovim prijateljima bili Mario Maskareli i Pavle Vujisić, Čkalja i Jaša Grobarov, Duško Radović i Novica Đukić, Dušan Savković i Branko V. Radičević. A znajući ili ne znajući za Žakov književni rad, nastao pri kraju njegovog života (umro je sa 44 godine) – o Žiki Stripu su u svoje vreme pisali i govorili Bogdan Tirnanić i Moma Kapor, Sloba Novaković i Slobodan Marković Libero…Takođe, pesnici Božidar Šujica i Brana Petrović!

Mnogi od njih, i neki koje nisam pomenuo, junaci su Spavača, bilo da Žak Sebastijan anegdotski i u efektnim sekvencama opisuje svoju spavaonicu ili beogradske kafane, bolnicu u kojoj je ležao i desetak oriđinala svih nacija i vera, sa kojima je mesecima delio sobu.

Knjiga Spavači žanrovski bi predstavljala romansiranu biografiju koja će čitaoca podjednako privlačiti detaljima, tragikom i komičnošću situacija čiji je svedok Žak Sebastijan bio ili celinom netipičnog kontrakulturnog svedočenja o jednom vremenu, u čemu se on približava poetici klasičnih Pavlovićevih crnotalasnih filmova… Sve to je Žika Strip ovako sažeo: "U toj epohi živeo sam i ja svoj život. On je pokatkad bio lep, zanimljiv i interesantan, ali uglavnom težak, komplikovan, često surov i bolan. No, sve to skupa čini jednu celinu, koju sam morao da doživim jer mi je tako bilo predodređeno!"

Predgovor je napisao nezaboravni istoričar srpskog i jugoslovenskog stripa Zdravko Zupan, lepo skicirajući piščevu biografiju i domete u pojedinim umetničkim aktivnostima, dok se pogovorom pozabavio Saša Rakezić alias Aleksandar Zograf, analizirajući tri Sebastijanove knjige.

Ostaje nada da će Rende, koje je objavilo Spavače, u narednim sezonama obnoviti i Pokeraše i Noćne ptice Žaka Sebastijana, zaokružujući skromno ali po mnogo čemu neodoljivo delo ovog boema.