Na koncertu iz ciklusa Muzika viva održanom u ponedeljak 28. januara u Sali Zadužbine Ilije Milosavljevića Kolarca pijanisti Ninoslav Živković i Dorian Leljak predstavili su svoje viđenje klavirskog dua u američkoj muzici XX veka. Izveli su kompozicije Arona Koplanda, Samjuela Barbera, Džona Kejdža, Alana Houhensa, Neda Rorema, Džona Koriljana i domaćeg autora Vladimira Tošića. Većina prezentovanih dela beogradskoj publici je premijerno prikazana. Netipično za ponašanje izvođača, u programskoj knjižici koncerta nalaze se Ljeljakovo i Živkovićevo objašnjenje programske koncepcije. Oni su želeli da prvim delom koncerta – Koplandovim delima Kubanska igra i Igra iz Haliska, kao i Barberovim Suvenirima op. 28 stave akcenat na, kako tvrde, eklekticistički pristup komponovanju, dok su kroz dela Kejdža, Houhensa, Rorema i Koriljana pokazali presek različitih stilskih operedeljenosti američke muzike u dvedesetom veku – Houhensova poetika je oslonjena na jermenski folklor, delo Džona Kejdža Iskustva br. 1 pokazuje važnost koju je tišina igrala u Kejdžovom razmatranju muzike, Roremova Sičilijana je neoimpresionistička meditacija, dok Koriljanov Kaleidoskop sučeljava polifoni rad sa ekspresivnim melodijskim floskulama fridžezerske provenijencije. Kompozicija Dual Vladimira Tošića pružila je odgovarajuću ovdašnju repliku na stvaralaštvo američkih autora repetitivne muzike. Izvedene kompozicije pokazale su širok spektar različitih stilskih i fakturnih situacija, što je pijaniste stavilo u veoma zahtevnu poziciju, s obzirom na mnoštvo različitih tipova pijanizma koje je bilo potrebno "odglumiti".

Duo Leljak–Živković skladno je dijalogizirao tokom čitavog koncerta. Leljak je najčešće bio u ulozi "prvog klavira" dok je Živkovićeva sigurna pratnja obezbeđivala stabilnu matricu za zajedničko muziciranje. Čini se da je najprovokativnije, iako ne i pijanistički najzahtevnije, bilo delo Iskustva br. 1 Džona Kejdža. Neočekivano duge pauze koje se u muzičkom toku ove kompozicije pojavljuju pokazuju Kejdžovu težnju ka razbijanju konvencija u svetu muzike. Neočekivano, provokativnost kompozicije je "proradila" tokom ovog koncerta – usled dugih pauza, publika nije prepoznala kraj, nasevši na Kejdžovu provokaciju. Od svih izvedenih dela najprijemčivija je bila Koplandova Igra iz Haliska. U njoj se vatrometu igračkih ritmova pridružuje pljeskanje izvođača. Za razliku od ove igre u kojoj su pijanisti izvukli u prvi plan bujnost igračkih ritmova, Koplandovu Kubansku igru izveli su prilično racionalno, sa gotovo mašinizovanim izvođenjem ostinatnih traka. Time su uspeli da obuzdaju repetitivnu zavodljivost koja je kompoziciji prirođena i da joj suprotstave gotovo digitalizovan pristup interpretaciji. Tošićeva kompozicija Dual, veoma precizno izvedena, sa dugim odzvucima odsviranih tonova, na momente je delovala gotovo kao da zauzima simulacionistički odnos prema elektronskom zvuku. Za njeno izvođenje bila je potrebna jedna sasvim drugačija vrsta koncentracije i percepcije, kako za izvođače tako i za publiku. No, Leljak i Živković su je s lakoćom interpretirali, "zvučeći" veoma skladno u mnoštvu unisonih situacija koje se u kompoziciji pojavljuju. Čini se, ipak, da je Barberova kompozicija Suveniri u najvećoj meri doprinela pokazivanju "veštine maskiranja" interpretacije dvojice pijanista. Barber je kroz šest stavova dao svoje parodijsko viđenje različitih popularnih igara. Leljak i Živković podjednako su dobro manipulisali sa kvazilistovskim bravurama, satijevski ogoljenom motivikom, razigranostima kabaretske muzike, čulnošću koju evocira svet muzike tanga. Oni su znalački "odigrali" kaleidoskopsku decentriranost odabrane američke muzike prošlog veka pokazavši se podjednako umešnima u interpretiranju širokog raspona situacija – od onih populističko igračkih, preko impresionističko-meditativnih, do mašinizirano repetitivnih.